Битка код Артемизија, представља серију поморских битака које су трајале три дана за време Грчко-персијских ратова. Битка се одвијала истовремено кад и Термопилска битка у августу или септембру 480. пре Христа. Поморска битка одвијала се крај обале Еубеје између грчких полиса и Персије у време цара Ксеркса. Грци су располагали са 270 бродова, а Персијанци са 800 бродова. Битка се тактички окончала без победника, али због грчког пораза у Термопилској бици Грци су се повукли, па су Персијанци остварили стратешку предност.¹⁾

Персијска флота је имала 1207 бродова када је била сакупљена у Дориску у пролеће 480. пре Христа. Након бродолома код Магнезије једна трећина флоте је потопљена, тако да је код Артемизија персијска флота имала око 800 бродова.

Атинска флота је имала 271 брод, не рачунајући ту и бродове са педесет весала. Врховни заповедник је био Спартанац Еурибијад. Савезници су претили да ће се разићи, ако Спартанца не буде имао врховну команду.²⁾ Атињани су се спремно одрекли врховне команде само да не дође до свађа међу Грцима. Грцима су другога дана битке стигла још 53 брода.

Када су Грци видели много персијских бродова уплашили су се и одлучили су да се повуку од Артемизија даље у унутрашњост. Еубејци су због тога замолили Еурибијада да остане још мало да би се они склонили на сигурно. Пошто нису успели да наговоре Еурибијада подмитили су Темистокла са 30 таланата и наговорили су га да остане код Еубеје.³⁾ Темистокле је онда подмитио Еурибијада и Коринћана Адиманта да би пристали да остане код Еубеје и да ту прихвате битку са персијском флотом.⁴⁾

Када су Персијанци стигли код Афете и кад су се уверили да се код Артемизија налази мален број грчких бродова хтели су да их нападну, али нису хтели да их нападну фронтално, јер би грчки бродови умакли. Због тога су Персијанци одвојили 200 бродова од укупне флоте и послали их да плове око Еубеје и да одсеку одступницу грчкој флоти. Намеравали су да нападну тек када тај део флоте обиђе Еубеју и даде знак.⁵⁾ Један доушник Скилије из Скионе је побегао код Грка и открио је Грцима персијски план и рекао им да су Персијанци послалиу бродове око Еубеје.⁶⁾

Грци су онда одлучили да после поноћи отплове у сусрет персијским бродовима који су пловили око Еубеје. Осим тога кренули су и у напад на већину персијске флоте. Персијанци су сматрали да ће се лако обрачунати са много мањом атинском флотом. Опколили су атинску флоту.⁷⁾ Опкољени Грци су кљунове лађа окренули Персијанцима, а крме према средини и онда су кренули у напад на малом простору. Заробили су тридесет персијских бродова.⁸⁾ Пошто су победили Грци су се вратили у Артемизиј, а Персијанци у Афету. Персијанци су пре те поморске битке доживели бродолом, а након битке је падала јака киша.

Персијска флота од 200 бродова, која је пловила око Еубеје потопљена је током јаког невремена.⁹⁾ Грцима је стигло појачање од 53 атичка брода. Грци су опет напали персијске бродове из Киликије и све су их уништили.¹⁰⁾ Након победе вратили су се у Артемизиј.

Трећега дана Персијанци су изашли са целом флотом.¹¹⁾ Битка се одвијала истовремено када и битка код Термопила. Код Термопила су Грци спречавали копнени продор Персијанаца, а код Артемизија су спречавали поморски продор. Персијска флота је пловила у борбеном поретку, па су заузели борбену формацију у облику полумесеца,¹²⁾ намеравајући да опколе грчке бродове. Грчки бродови су кренули према њима и дошле је до битке. Персијски бродови су се испречавали један испред другога и сударали се, али се нису повлачили. И Грци и Персијанци имали су велике губитке и у бродовима и у људству. Након тога повукле су се обе флоте. На персијској страни истакли су се Египћани, а на грчкој Атињани.

Грци су имали велике губитке, а нарочито Атињани, којима је пола бродова оштећено,¹³⁾ па су одлучили да се повуку у унутрашњост Грчке. Сазнали су и да су Персијанци победили у Термопилској бици. Након тога држање артемизијског мореуза није имало значај као пре Термопилске битке, па су се Грци одмах повукли.

• Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матице српске Нови Сад 1988, ISBN 86-363-0037-1
• Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday, ISBN 0385513119
• Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7

Bitka kod Artemizija