Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
бајо_пивљанин_и_але_новљанин

Бајо Пивљанин и Але Новљанин

Бајо Пивљанин и Але Новљанин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Град градила пребијела вила

0002    Ни на небо ни на земљу црну,

0003    Но од јеле до зелене јеле,

0004    Не гради га клаком и камењем,

0005    Но бијелом кости од јунака,

0006    Од јунака и од коња врана,

0007    Ево јој је преминула грађа

0008    До пенџера и првог тавана.

0009    Тад се вила на невољи нађе,

0010    Те ми пише листак књиге танке

0011    У Перасту Бају Пивљанину:

0012    „Чујеш, Бајо, мој сиви соколе,

0013    “Јеси л’ чуо, али ти ко казо,

0014    „Да ја вила грађевину градим,

0015    “Ема ми је прекинута грађа

0016    „До пенџера и првог тавана,

0017    “Премањка ми кости јуначкије.

0018    „Но окупи твоју чету, Бајо,

0019    “Ајде с њима у планину, побре,

0020    „Не би ли ти Бог и срећа дала,

0021    “Да би мене набавио грађе.„

0022    Када Бају ситна књига дође,

0023    И кад виде што му ситна пише,

0024    Ону чита, брже другу пише,

0025    Одасла је у планини вили:

0026    “Чујеш ли ме, посестримо вило,

0027    „Не могу ти набавити грађе,

0028    “Него ћеш ме мало причекати

0029    „До весела данка Ђурђевога,

0030    “Кад се гора изодије листом,

0031    „А рудина травом и цвијетом,

0032    “Кад окопни снијег у врхове,

0033    „Кад пресахне вода у лугове,

0034    “Жениће се Але од Новога,

0035    „С милом ћерцом паше од Ченгића,

0036    “Тадар ћу ти грађе набавити.„

0037    То вријеме мало потрајало,

0038    Примаче се весел данак Ђурђев,

0039    Устаде се Але од Новога,

0040    Стаде Але купити сватове,

0041    Све сватове биране сакупља,

0042    Пет стотина свата сакупио,

0043    Састави их Але пред дворове.

0044    Тад се отлен с њима покренуо,

0045    Тадар га је Бајо упазио.

0046    Та ни Бајо залуд не стајаше,

0047    Него Бајо чету окупива.

0048    Да ти неке поглавице кажем,

0049    Од приморја неке витезове:

0050    Од Кратола два брата Костића,

0051    Од Луштице до два Русовића.

0052    А од Грбља два сива сокола,

0053    Два сокола два Лазаревића,

0054    И сердара Вука Мирковића,

0055    И сокола Љеповића Рада,

0056    И делију Вукшића сердара.

0057    Отле Бајо у Заљути мину,

0058    И покупи редом Заљућане,

0059    Баш јунака Перовић-Радула,

0060    И сокола Мићуновић-Вука.

0061    Од Пераста Бајо сакупио

0062    Десетеро црне лацманчади,

0063    Који куће ни баштине нема,

0064    Него само пушку шеишану,

0065    Ђе омјери, да не погријеши,

0066    Ђе погоди, мелем не требује.

0067    Отлена се покренуо Бајо,

0068    Доклен с четом у планину дође,

0069    Око друма с четом запануо.

0070    Але иде путем пјевајући,

0071    Јере бјеше суминуо Баја,

0072    Докле Але дође на Загорје,

0073    На Загорје у паше Ченгића.

0074    Ченгић паша дочеко га дивно,

0075    Пију вино за неђељу дана.

0076    Кад неђеља на пунано дође,

0077    Устаде се Але од Новога,

0078    И дозива пашу од Ченгића:

0079    “Мио тасте, пашо од Ченгића,

0080    „Износ’ даре, изводи ђевојку,

0081    “Вријеме је дома да идемо.„

0082    Послуша га паша Ченгинића,

0083    Те изнесе даре на сватове,

0084    И изведе лијепу ђевојку.

0085    Свакојега свата даровао,

0086    Свакојега који за што бјеше,

0087    Младожењи коња и ђевојку.

0088    Отален се покренуо Але,

0089    Докле усред од планине дође,

0090    […………………………………..]

0090    “Али вијор од планине пухну,

0091    „И мало ми подиже мараму

0092    “И угледах голема јунака,

0093    „Љуто кратка, а доста дебела,

0094    “Црн му перчин био врат прекрио,

0095    „Црна ока а црнога брка,

0096    “Џевердаром ђе броји сватове,

0097    „Не бих рекла ни порекла млада,

0098    “Него да је од Пераста Бајо,

0099    „По прилици како људи кажу.“

0100    Ал’ ђевери цури бесједили:

0101    „Муч’, ђевојко, шинула те гуја,

0102    “Оно није од Пераста Бајо,

0103    „Него наши брзи сретиоци

0104    “Из Новога града бијелога.„

0105    Мало стаде, не би николико,

0106    У то танке пушке запуцаше,

0107    Кроз планину разагнаше Турке,

0108    Ћерају их тамо и овамо

0109    Као вуци кроз планину овце.

0110    Ниједнога жива не пуштише,

0111    Ни да кажу како им је било.

0112    Ма утече Але од Новога,

0113    И уведе лијепу ђевојку.

0114    Викну Бајо грлом бијелијем:

0115    “Је ли мајка родила јунака,

0116    „Да он пође за Турчином трагом,

0117    “Не би ли му Бог и срећа дала,

0118    „Да би оно погубило Туре,

0119    “А ђевојку дивну уфатио.„

0120    Ма се један добар јунак нађе,

0121    Од приморја Раде Љеповића,

0122    Те он трагом за Турчином пође,

0123    Ал’ га богме стићи не могаше,

0124    Но га зове грлом бијелијем:

0125    “Причекај ме, Але од Новога,

0126    „Поведе ми лијепу ђевојку,

0127    “Не дадох ти дара ниједнога,

0128    „Но причекај да се дарујемо.“

0129    Ма се Турчин лијен не находи,

0130    Но причека у планини Рада,

0131    Док се Раде близу примакнуо.

0132    Када је се примакнуо близу,

0133    А да видиш оно силно Туре,

0134    Од образа ужди џевердана

0135    На сокола Рада Љеповића.

0136    Ђе га смјери, ту га погодио,

0137    Погоди га у прси јуначке.

0138    Ема Раду Бог и срећа дала,

0139    Е је зрно зрно ударило:

0140    Погоди му пуце од доламе,

0141    Тере Раду не зађеде меса.

0142    Раде свога ужди џевердана,

0143    И погоди од Новога Ала,

0144    Погоди га међу лопатице

0145    Изгорје му црне утробице,

0146    Ни живога земља не дочека.

0147    Туре паде, а припаде Раде,

0148    Уграби му главу и оружје,

0149    И његова дора дебелога,

0150    И уфати лијепу ђевојку,

0151    Па је води Бају Пивљанину.

0152    Теке дође, дарова је Бају,

0153    Бајо њему двије пушке мале.

0154    Отолен се чета покренула,

0155    Покупише с Турака оружје,

0156    На њиове коње товарише.

0157    Здраво по’ше дома на трагове,

0158    Пјевајући и лумбардајући,

0159    Разд’јелише свијетло оружје,

0160    Бају даше дивно старјешинство

0161    Дадоше му лијепу ђевојку.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

Bajo Pivljanin i Ale Novljanin

бајо_пивљанин_и_але_новљанин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/24 22:52