Бановић Страхиња је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Нетко бјеше Страхинићу бане,

0002    Бјеше бане у маленој Бањској,

0003    У маленој Бањској крај Косова,

0004    Да такога не има сокола.

0005    Једно јутро бане подранио,

0006    Зове слуге и к себе призивље:

0007    „Слуге моје! Хитро похитајте,

0008    „Седлајте ми од мегдана ђога,

0009    „Окитите што љепше можете;

0010    „Опашите, што тврђе можете;

0011    „Јел ја, ђецо, мислим путовати:

0012    „Хоћу Бањску оставити града,

0013    „Мислим ђога коња уморити

0014    „И у гости, ђецо, одлазити,

0015    „У тазбину у била Крушевца,

0016    „К милу тасту старцу Југ-Богдану,

0017    „Ка шурева девет Југовића;

0018    „Тазбина ме та жељкује моја.”

0019    Господара слуге послушаше,

0020    Те сокола ђога оседлаше,

0021    Опреми се Страхинићу бане,

0022    Уд’ри на се дибу и калифу,

0023    Поноситу чоху сајалију,

0024    Што од воде чоха црвенија,

0025    А од сунца чоха руменија;

0026    Окити се један Српски соко,

0027    Па посједе ђога од мегдана,

0028    Одмах пође, у тазбину дође,

0029    У тазбину у била Крушевца,

0030    Ђе од скоро царство постануло,

0031    А виђе га старац Југ Богдане,

0032    И виђе га девет милих шура,

0033    Соколова девет Југовића,

0034    Мила зета једва дочекаше,

0035    У наруче зета загрлише,

0036    Вјерне слуге коња прифатише,

0037    Зета воде на френђију кулу,

0038    Код готове совре засједоше,

0039    Те господску ријеч бесјеђају;

0040    Навалише слуге и слушкиње,

0041    Неко двори, неко вино служи.

0042    Што бијаше ришћанске господе,

0043    Посједаше, те пијаху вино;

0044    Уврх совре стари Југ Богдане,

0045    С десне стране уза рамо своје

0046    Сједе зета Страхинића бана,

0047    И ту сједе девет Југовића,

0048    Низа совру остала господа;

0049    Ко л’ је млађи, двори господаре.

0050    Но бијеше то девет шурњаја,

0051    Но шурњаје дворе упоредо,

0052    Дворе свекра силна Југ-Богдана,

0053    И двораху своје господаре,

0054    А највише зета поносита;

0055    А слуга им једна вино служи,

0056    Служи вино једном купом златном,

0057    Златна купа девет бере литар’;

0058    Ја да видиш друге ђаконије,

0059    Ђаконије, млоге госпоштине!

0060    Како, брате, ђе је царевина.

0061    Позадуго бане гостовао,

0062    Позадуго бане зачамао,

0063    Поноси се бане у тазбини.

0064    Госпоштине што је у Крушевцу,

0065    Досадише јутром и вечером,

0066    Молећи се силну Југ-Богдане!

0067    „Господару, силан Југ-Богдане!

0068    „Љубимо ти свиленога скута

0069    „И десницу твоју билу руку,

0070    „Ну потруди чудо и госпоство,

0071    „И поведи мила зета твога,

0072    „Ну доведи Страхинића бана

0073    „У дворове и у куће наше,

0074    „Да ми неку пошту учинимо.”

0075    Сваком Јуже хатар навршује.

0076    Доке тако изредили били,

0077    Дуго било и вријеме прође,

0078    И задуго бане зачамао;

0079    Но да видиш јада изненада!

0080    Једно јутро, кад огрија сунце,

0081    Мезил стиже и бијела књига

0082    Баш од Бањске од малена града,

0083    Од његове остарјеле мајке,

0084    Бању књига на кољено паде,

0085    Кад разгледа и проучи књигу,

0086    Ал’ му књига доста грдно каже,

0087    Књига каже, ђе га куне мајка:

0088    „Ђе си, сине, Страхинићу бане?

0089    „Зло ти било у Крушевцу вино!

0090    „Зло ти вино, несретна тазбина!

0091    „Виђи књигу, нечувених јада!

0092    „Из убаха једна паде сила,

0093    „Турски сине, од Једрене царе,

0094    „А цар паде у поље Косово,

0095    „А цар паде, доведе везире,

0096    „А везире, несретне већиле.

0097    „Што је земље те облада царе,

0098    „Сву је Турску силу подигао,

0099    „У Косово поље искупио,

0100    „Притискао све поље Косово,

0101    „Уватио воде обадвије:

0102    „Покрај Лаба и воде Ситнице

0103    „Све Косово сила притиснула.

0104    „Кажу, сине, и причају људи:

0105    „Од мрамора до сува јавора,

0106    „Од јавора, сине, до Сазлије,

0107    „До Сазлије на ћемер ћуприје,

0108    „Од ћуприје, сине, до Звечана,

0109    „Од Звечана кажу до Чечана,

0110    „Од Чечана врху до планине

0111    „Турска сила притисла Косово.

0112    „Под број, сине, на тефтере кажу

0113    „Но у цара сто хиљада војске

0114    „Некаквога царева спахије,

0115    „Што имају по земљи тимаре

0116    „И што једу љеба царевога

0117    „И што јашу коње од мегдана,

0118    „Што не носе по млого оружа,

0119    „До по једну о појасу сабљу,

0120    „У Турчина, у турскога цара,

0121    „Кажу, сине, другу војску силну

0122    „Огњевите јањичаре Турке,

0123    „Што Једрене држе кућу билу,

0124    „Јањичара кажу сто хиљада;

0125    „Кажу, сине, и говоре људи

0126    „У Турчина трећу војску силну

0127    „Некакога Туку и Манџуку,

0128    „А што хуче, а што грдно туче.

0129    „У Турчина војске свакојаке,

0130    „У Турчина једну кажу силу,

0131    „Самовољна Турчин-Влах-Алију,

0132    „Те не слуша цара честитога,

0133    „За везире никад и не мисли,

0134    „За цареву сву осталу војску

0135    „А колико мраве по земљици;

0136    „Такву силу у Тучрина кажу;

0137    „Он беза зла, сине, проћи не шће,

0138    „Не шће с царем, сине, на Косово,

0139    „Окренуо друмом лијевијем,

0140    „Те на нашу Бањску ударио,

0141    „Те ти Бањску, сине, ојадио

0142    „И живијем огњем попалио,

0143    „И најдоњи камен растурио,

0144    „Вјерне твоје слуге разагнао,

0145    „Стару мајку твоју ојадио.

0146    „Са коњем јој кости изломио,

0147    „Вјерну твоју љубу заробио,

0148    „Одвео је у поље Косово,

0149    „Љуби твоју љубу под чадором,

0150    „А ја, сине, кукам на гаришту,

0151    „А ти вино пијеш у Крушевцу!

0152    „Зло ти вино напокоње било!”

0153    Ја кад бане књигу проучио,

0154    Мука му је и жао је било,

0155    У образ је сјетно невесело,

0156    Мрке брке ниско објесио,

0157    Мрки брци пали на рамена,

0158    У образ се љуто намрдио,

0159    Готове му сузе ударити.

0160    А виђе га старац Југ Богдане,

0161    Виђе зета јутру на уранку,

0162    Плану Јуже, како огањ живи,

0163    Страхинићу зету проговара;

0164    „О мој зете, Бог ми с тобом био!

0165    „Што си, зете, јутрос подранио?

0166    „А у образ сјетно невесело?

0167    „Од шта си се, зете, раздертио?

0168    „На кога си с’, зете, ражљутио?

0169    „Ал’ се шуре тебе насмијаше,

0170    „У јеглени ружно говорише?

0171    „Ал’ шурњаје тебе не дворише?

0172    „Ал ’махану тој тазбини нађе?

0173    „Кажи, зете, шта је и како је?”

0174    Плану бане па му проговара:

0175    „Прођ’ се тасте, стари Југ-Богдане!

0176    „Ја сам с шурам’ био у лијепо,

0177    „А шурњаје господске госпође

0178    „Дивно зборе, а дивно ме дворе,

0179    „Тој тазбини мојој мане нема,

0180    „Но да видиш, што сам невесео:

0181    „Стиже књига од малене Бањске,

0182    „Баш од моје остарјеле мајке;”

0183    Каже јаде тасту на уранку,

0184    Како су му двори похарани,

0185    Како су му слуге разагнате,

0186    Како ли је мајка прегажена,

0187    Како ли је љуба заробљена:

0188    „Но мој тасте, старац Југ-Богдане!

0189    „И ако је моја данас љуба,

0190    „Љуба моја, ал’ је шћера твоја:

0191    „Срамота је и мене и тебе;

0192    „Но мој тасте, стари Југ-Богдане!

0193    „Мислиш ли ме мртва пожалити,

0194    „Пожали ме док сам у животу.

0195    „Молим ти се и љубим ти руку,

0196    „Да даш мене ђеце деветоро,

0197    „Ђецу твоју, а шуреве моје,

0198    „Да ја, тасте, у Косово пођем,

0199    „Да потражим душманина мога,

0200    „А царева грдна хаинина,

0201    „Који ми је робље заробио;

0202    „А немој се, тасте, препанути,

0203    „Ни за твоју ђецу убринути;

0204    „Ја ћу ђеци, мојим шуревима,

0205    „Хоћу њима рухо пром’јенити,

0206    „А у Турско рухо облачити:

0207    „Око главе бијеле кауке,

0208    „А на плећи зелене доламе,

0209    „А на ноге меневиш чакшире,

0210    „О појасу сабље пламените;

0211    „Призват’ слуге и казаћу јунак,

0212    „Нека слуге коње оседлају,

0213    „Оседлају, тврдо опасују,

0214    „Нек пригрћу мрким међединам’:

0215    „Учинићу ђецу јањичаре;

0216    „Ја ћу ђецу шуре сјетовати,

0217    „Каде са мном буду кроз Косово,

0218    „А кроз војску цара на Косову,

0219    „Пред њима ћу бити делибаша,

0220    „Нек се стиде и нек се препану,

0221    „Нек се свога боје старјешине;

0222    „Когођ стане у царевој војсци,

0223    „Когођ стане с нама говорити,

0224    „Стане Турски, окрене Мановски,

0225    „Ја с Турцима могу проговорит’,

0226    „Могу Турски, и могу Мановски,

0227    „И Арапски језик разумијем,

0228    „И на крпат ситно Арнаутски;

0229    „Проводићу ђецу кроз Косово,

0230    „Сву ћу војску Турску уводити,

0231    „Док ја нађем душманина мога,

0232    „А Турчина силна Влах-Алију,

0233    „Који ми је робље поробио;

0234    „Нек шуреви биду у невољи,

0235    „Ел сам, тасте, могу погинути,

0236    „Код шурева не ћу погинути

0237    „Јали ране ласно допанути.”

0238    Кад то зачу стари Југ Богдане,

0239    Плану Јуже, како огањ живи,

0240    Страхињ-бану зету проговара:

0241    „Страхињ-бане, ти мој зете мили!

0242    „Виђех јутрос, да памети немаш.

0243    „Што ми ђеце иштеш деветоро,

0244    „Да ми ђецу водиш у Косово,

0245    „У Косово, да их кољу Турци,

0246    „Немој, зете, више проговарат’,

0247    „Не дам ђеце водит’ у Косово,

0248    „Макар шћери нигда не видио.

0249    „Мио зете, дели Страхињ-бане!

0250    „Рашта си се тако раздертио?

0251    „Знаш ли, зете? Не зна ли те људи!

0252    „Ал’ ако је једну ноћ ноћила,

0253    „Једну ноћцу шњиме под чадором,

0254    „Не може ти више мила бити,

0255    „Бог ј’ убио, па је то проклето,

0256    „Воли њему, него тебе, сине;

0257    „Нека иде, враг је однесао!

0258    „Бољом ћу те оженити љубом,

0259    „С тобом хоћу ладно пити вино,

0260    „Пријатељи бити до вијека;

0261    „А не дам ти ђецу у Косово.”

0262    Плану бане, како огањ живи,

0263    У иједу и тој муци љутој

0264    Не шће викнут’ ни призвати слугу,

0265    За сеиза ни хабера нема,

0266    Но сам оде к ђогу у ахаре,

0267    Ја како га бане оседлао!

0268    Како ли га тврдо опасао!

0269    Па заузда ђемом од челика,

0270    Пред дворе га води у авлију

0271    К бињекташу бијелу камену,

0272    Па се ђогу фати на рамена

0273    Погледује девет својих шура,

0274    А шуреви у земљицу црну.

0275    Бан погледну пашенога свога,

0276    Некакога млада Немањића,

0277    А Немањић гледа у земљицу.

0278    Кад пијаху вино и ракију,

0279    Сви се фале за добре јунаке,

0280    Фале с’ зету и Богом се куну:

0281    „Волимо те, Страхинићу бане!

0282    „Но сву земљу нашу царевину;”

0283    Ал’ да видиш јада на невољи!

0284    Бану јутрос нема пријатеља:

0285    Није ласно у Косово поћи.

0286    Виђе бане, ђе му друга нема,

0287    Сам отиде пољем Крушевачким.

0288    Ја кад био низ широко поље,

0289    Обзире се ка Крушевцу б’јелу,

0290    Не ће ли се шуре присјетити,

0291    Не ће ли се њима ражалити;

0292    А кад виђе јутрос на невољи

0293    Ђе му нема главна пријатеља,

0294    Паде на ум; па се досјетио

0295    За његова хрта Карамана,

0296    Кога воли него добра ђога,

0297    Те привикну из бијела грла,

0298    Остало је хрче у ахару;

0299    Зачу гласа, хитро потрчало

0300    Док у пољу пристиже ђогина,

0301    Покрај ђога хрче поскакује,

0302    А златан му литар позвекује,

0303    Мило било, разговори с’ бане

0304    Оде бане на коњу ђогину,

0305    Те пријеђе поља и планине,

0306    Ја кад дође у поље Косово,

0307    Кад сагледа по Косову силу,

0308    Ал’ се бане мало препануо,

0309    Па помену Бога истинога,

0310    У ордију пурску угазио.

0311    Иде бане по пољу Косову,

0312    Иде бане на четири стране,

0313    Тражи бане силна Влах-Алију,

0314    Ал’ не може бане да га нађе;

0315    Спушти с’ бане ка води Ситници,

0316    На једно је чудо нагазио:

0317    На обали до воде Ситнице

0318    Један зелен ту бијаше чадор,

0319    Широк чадор поље притиснуо,

0320    На чадору од злата јабука,

0321    Она сија, како јарко сунце,

0322    Пред чадором побијено копље,

0323    А за копље варанац коњиц свезан;

0324    На глави му маха Стамболија,

0325    Бије ногом десном и лијевом.

0326    Кад то виђе Страхинићу бане,

0327    Прохесапи и умом премисли,

0328    Баш је чадор силна Влах-Алије,

0329    Те ђогина коња пригоњаше,

0330    Копље јунак скиде са рамена,

0331    Те чадору врата отворио,

0332    А да види, ко је под чадором;

0333    Не бијаше силан Влах-Алија,

0334    Но бијаше један стари дервиш,

0335    Бијела му прошла појас брада,

0336    Шњиме нема нитко под чадором,

0337    Бекрија је тај несрећан дервиш,

0338    Пије Турчин вино кондијером,

0339    Но сам лије, но сам чашу пије,

0340    Крвав дервиш бјеше до очију;

0341    Кад га виђе Страхинићу бане,

0342    Те му селам Турски називаше,

0343    Пијан дервиш оком разгледаше,

0344    Па му мучну ријеч проговара:

0345    „Да си здраво! Дели Страхин-бане

0346    „Од малене Бањске крај Косова.”

0347    Плану бане, препаде се љуто,

0348    Те дервишу Турски одговара:

0349    „Бре! Дервишу, несретна ти мајка!

0350    „Рашта пијеш? Рашта се опијаш?

0351    „Те у пићу грдно проговараш

0352    „И Турчина зовеш каурином.

0353    „Шта помињеш некакога бана?

0354    „Ово није Страхинићу бане,

0355    „Но ја јесам цареви делија,

0356    „Једеци се царски покидаше,

0357    „У ордију Турску побјегоше,

0358    „Све делије хитро потрчаше,

0359    „Да једеке цару пофатамо;

0360    „Ако кажем цару, ја везиру,

0361    „Коју си ми ријеч бесједио,

0362    „Хоћеш, стари, јада допанути.”

0363    Грохотом се дервиш осмјенуо:

0364    „Ти делијо, Страхинићу бане!

0365    „Знаш ли, бане, не знали те јади!

0366    „Да сам саде на Голеч-планини,

0367    „Да те видиму царевој војсци,

0368    „Познао би тебе и ђогина,

0369    „И твојега хрта Карамана,

0370    „Кога волиш, него добра ђога.

0371    „Знаш ли, бане од малене Бањске!

0372    „Познајем ти чело како ти је,

0373    „И под челом очи обадвије,

0374    „И познајем оба мрка брка.

0375    „Знаш ли бане? Не знало те чудо!

0376    „Кад западох ропства у вијеку,

0377    „Пандури ме твоји ухитише

0378    „У Сухари врху на планини,

0379    „У руке ме твоје додадоше,

0380    „Ти ме баци на дно од тамнице,

0381    „Те робовах и тамницу трпљех

0382    „И зачамах за девет година,

0383    „Девет прође, а стиже десета,

0384    „А тебе се, бане, ражалило,

0385    „Те ти зовну Рада тамничара,

0386    „Твој тамничар на тамничка врата,

0387    „Изведе ме к тебе у авлију.

0388    „Знаш ли бане? Знаш ли Страхинићу?

0389    „Кад запита и мене упита:

0390    „ „Ропче моје, змијо од Турака!

0391    „ „Ђе пропаде у тамници мојој!

0392    „ „Мож’ли с’, робе, јунак откупити.” ”

0393    „Ти ме питаш, ја право казујем:

0394    „ „Могао бих живот откупити!

0395    „ „Тек да ми се двора доватити,

0396    „ „Очевине и пак постојбине;

0397    „ „Имао сам нешто мало блага,

0398    „ „Млоге лаве и млоге тимаре,

0399    „ „Могао бих откуп саставити;

0400    „ „Ал’ ми, бане, вјеровати не ћеш,

0401    „ „Да ме пустиш двору бијеломе:

0402    „ „Тврда ћу ти јамца оставити,

0403    „ „Тврда јамца, Бога истинога,

0404    „ „Другог јамца Божу вјеру тврду,

0405    „ „Како ћу ти откуп донијети.” ”

0406    „И ти, бане, повјерова мене,

0407    „И пушти ме двору бијеломе,

0408    „Очевини и тој постојбини;

0409    „А кад дођох грдној постојбини,

0410    „Тамо су ме јади забушили:

0411    „У дворове, постојбину моју,

0412    „У дворове куга ударила.

0413    „Поморила и мушко и женско,

0414    „На оџаку нико не остао,

0415    „Но ти моји двори пропанули,

0416    „Пропанули, па су опанули,

0417    „Из дувара зовке проникнуле;

0418    „Што су били лави и тимари,

0419    „Појагмили Турци на миразе;

0420    „Кад ја виђех дворе затворене:

0421    „Неста блага, неста пријатеља;

0422    „Нешто мислих, па на једно смислих:

0423    „Мезилских се ја дофатих коња,

0424    „Те отидох граду Једренету,

0425    „Одох к цару и одох к везиру,

0426    „Виђе везир, па доказа цару,

0427    „Ја какав сам јунак за мегдана;

0428    „Ођеде ме цареви везире,

0429    „Ођеде ме и чадор ми даде;

0430    „Цар ми даде од мегдана вранца,

0431    „И даде ми свијетло оруже;

0432    „Потписа ми цареви везире,

0433    „Да сам војник цару до вијека.

0434    „А ти, бане, данас к мене дође,

0435    „Да ти узмеш твоје дуговање,

0436    „А ја, бане, ни динара немам.

0437    „Страхинићу, јада допануо!

0438    „Ђе ти дође, да погинеш лудо

0439    „У Косову у војсци царевој!”

0440    Виђе бане, познаде дервиша,

0441    Од ђогата коња одсједаше,

0442    Пак загрли стариша дервиша:

0443    „Богом брате! Старишу дервишу!

0444    „На поклон ти моје дуговање!

0445    „Ја не тражим, брате, ни динара,

0446    „Ни ја тражим твоје дуговање,

0447    „Но ја тражим силна Влах-Алију,

0448    „Који ми је дворе растурио,

0449    „Који ми је љубу заробио;

0450    „Кажи мене, старишу дервишу,

0451    „Кажи мене мога душманина?

0452    „Братимим те и јоште један пут,

0453    „Немој мене војсци проказати,

0454    „Да ме војска Турска не опколи.”

0455    Но се дервиш Богом проклињаше:

0456    „Ти соколе, Страхинићу бане!

0457    „Тврђа ми је вјера од камена,

0458    „Да ћеш саде сабљу повадити,

0459    „Да ћеш пола војске погубити,

0460    „Невјерети учинити не ћу,

0461    „Ни твојега љеба погазити:

0462    „И ако сам био у тамници,

0463    „Доста си ме вином напојио,

0464    „Бијелим љебом наранио,

0465    „А често се сунца огријао,

0466    „Пуштио си мене вересијом;

0467    „Не издадох ни додадох тебе,

0468    „Не свјеровах, ели немах откуд;

0469    „Од мене се немој побојати.

0470    „А што питаш и разбираш, бане,

0471    „За Турчина силна Влах-Алију,

0472    „Он је бијел чадор разапео

0473    „На Голечу високој планини;

0474    „Тек ти хоћу, бане, проговорит’:

0475    „Јаши ђога, бјежи из Косова,

0476    „Ел ћеш, бане, погинути лудо:

0477    „У себе се поуздати немој,

0478    „Ни у руку, ни у бритку сабљу,

0479    „Ни у твоје копље отровано,

0480    „Турчину ћеш на планину доћи,

0481    „Хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи:

0482    „Код оружа и код коња твога

0483    „Жива ће те у руке фатити,

0484    „Хоће твоје саломити руке,

0485    „Живу ће ти очи извадити.”

0486    Насмија се Страхинићу бане:

0487    „Богом брате, старишу дервишу!

0488    „Не жали ме, брате, од једнога,

0489    „Тек ме војсци Турској не прокажи.”

0490    А Турчин му ријеч проговара:

0491    „Чујеш ли ме, дели Страхин-бане!

0492    „Тврђа ми је вјера од камена,

0493    „Да ћеш саде ђога наљутити,

0494    „Да чеш саде сабљу повадити,

0495    „Да ћеш сатрт’ пола цару војске,

0496    „Невјере ти учинити не ћу,

0497    „Ни Турцима проказати тебе.”

0498    Збори бане, не подрани отлен,

0499    Обраћа се са коња ђогина:

0500    „О мој брате, старишу дервишу!

0501    „Појиш коња јутром и вечером,

0502    „Појиш коња на води Ситници,

0503    „Ну увјеџбај, и право ми кажи,

0504    „Ђе су броди на тој води ладној,

0505    Да ја мога коња не углибим?”

0506    А дервиш му право проговара:

0507    „Страхин-бане, ти соколе Српски!

0508    „Твоме ђогу и твоме јунаштву

0509    „Свуд су броди, ђегођ дођеш води.”

0510    Бан удари, воду пребродио,

0511    И прими се на коњу ђогину,

0512    Прими с’ бане уз Голеч планину,

0513    Он је оздо, а сунашце озго,

0514    Те огрија све поље Косово,

0515    И обасја сву цареву војску.

0516    Ал’ да видиш силна Влах-Алије!

0517    Сву ноћ љуби Страхинову љубу

0518    На планини Турчин под чадором;

0519    У Турчина грдан адет бјеше:

0520    Канал сваки заспат’ на уранку,

0521    На уранку, кад огр’јева сунце;

0522    Очи склопи, те борави санак;

0523    Колико је њему мила била

0524    Та робиња љуба Страхинова,

0525    Пануо јој главом на криоце,

0526    Она држи силна Влах-Алију,

0527    Па чадору отворила врата,

0528    Она гледа у поље Косово,

0529    Те ти Турску силу разгледује,

0530    Прегледује каки су чадори,

0531    Прегледује коње и јунаке;

0532    За јад јој се очи откинуше,

0533    Те погледну низ Голеч планину,

0534    Виђе оком коња и јунака.

0535    Како виђе и оком разгледа,

0536    Турчина је дланом ошинула,

0537    Ошину га по десном образу,

0538    Ошину га, па му проговара:

0539    „Господаре, силан Влах-Алија!

0540    „Ну се дигни, главу не дигао!

0541    „Ну опасуј мукадем-појаса,

0542    „И припасуј свијетло оружје,

0543    „Ето к нама Страхинића бана,

0544    „Сад ће твоју главу укинути,

0545    „Сад ће мене очи извадити.”

0546    Плану Турчин, како огањ живи,

0547    Плану Турчин и оком погледну,

0548    Па се Турчин гротом насмијао:

0549    „Душо моја, Страхинова љубо!

0550    „Чудно ли те влашче препануло!

0551    „Од њега си џаса задобила,

0552    „Кад т’ одведем граду Једренету,

0553    „Бан ће ти се и онђе призират’;

0554    „Оно није Страхинићу бане,

0555    „Већ је оно царев делибаша,

0556    „К мене га је царе оправио,

0557    „Јал’ је царе, јал’ Мемед везире,

0558    „Да ме царе зове на предају,

0559    „Да ја војску цару не растурам:

0560    „Препали се цареви везири,

0561    „Да им почем сабљу не ударим;

0562    „Но да можеш оком погледати,

0563    „Ти се, душо, немој препанути,

0564    „Кад потегнем моју бритку сабљу,

0565    „Те ошинем цар’ва делибашу,

0566    „Нека другог већ не шиље к мене.”

0567    Страхинова проговара љуба:

0568    „Господаре, силан Влах-Алија!

0569    „Та л’ не видиш? Испале ти очи!

0570    „Ово није цареви делија,

0571    „Мој господар Страхинићу бане,

0572    „Ја познајем чело како му је

0573    „И под челом очи обадвије,

0574    „И његова оба мрка брка,

0575    „И под њиме пуљата ђогата,

0576    „И жутога хрта Карамана;

0577    „Не шали се главом, господару!”

0578    Ја кад зачу Туре Влах-Алија,

0579    Како ли се Туре придрнуло,

0580    Те поскочи на лагане ноге,

0581    Опасује мукадем-појаса,

0582    А пињале остре за појаса,

0583    И ту бритку сабљу припасује,

0584    А све врана коња погледује.

0585    У то доба бане пристасао,

0586    Мудар бане, пак је иштетио:

0587    На јутру му не зва добро јутро,

0588    Нити Турски салем називаше,

0589    Но му грдну ријеч проговара:

0590    „А ту ли си? Јадан копилане!

0591    „Копилане, царев хаинине!

0592    „Чије ли си дворе похарао?

0593    „Чије ли си робље поробио?

0594    „Чију л’ љубиш под чадором љубу?

0595    „Излази ми на мегдан јуначки!”

0596    Скочи Турчин ка’ да се придрну,

0597    Једном крочи, до коња докрочи,

0598    Другом крочи, коња појахао,

0599    Притегну му обадва дизђена.

0600    Ал’ не чека Страхинићу бане,

0601    Но на њега ђога нагоњаше,

0602    Па на њега бојно копље пушти;

0603    Удари се јунак на јунака,

0604    Пружи руке силан Влах-Алија,

0605    У руку му копље уфатио,

0606    Па ти бану ријеч проговара:

0607    „Копилане, Страхинићу бане!

0608    „А шта ли си, влашче, промислило?

0609    „Није с’ ове бабе Шумадијнске,

0610    „Да разгониш и да набрекујеш,

0611    „Но је ово силан Влах-Алија,

0612    „Што с’ не боји цара ни везира,

0613    „Што ј’ у цара војске државине,

0614    „Чини ми се сва царева војска,

0615    „Као мрави по зеленој трави;

0616    „А ти, море! Мегдан да дијелиш!”

0617    То му рече, бојно копље пушти,

0618    Од прве га обранити шћаше,

0619    Бог поможе Страхинићу бану,

0620    Има ђога коња од мегдана,

0621    Како копље на планини звизну,

0622    Соко ђого паде на кољена,

0623    Изнад њега копље прелетило,

0624    Ударило о камен студени,

0625    На троје се копље саломило:

0626    До јабуке и до десне руке.

0627    Док сатрше она копља бојна,

0628    Потегоше перне буздохане:

0629    Кад удара силан Влах-Алија,

0630    Кад удара Страхинића бана,

0631    Из седла га коњу изгоњаше,

0632    А на уши ђогу нагоњаше,

0633    Бог поможе Страхинићу бану,

0634    Има ђога коња од мегдана,

0635    Што га данас у Србина нема,

0636    У Србина, ниту у Турчина,

0637    Узмахује и главом и снагом,

0638    Те у седло баца господара;

0639    Кад удара Страхинићу бане

0640    Мучну алу силна Влах-Алију,

0641    Из седла га маћи не могаше,

0642    Тону вранцу коњу до кољена

0643    У земљицу ноге све четири.

0644    Буздохане перне поломише,

0645    Поломише, и пера просуше,

0646    Па су бритке сабље повадили,

0647    Да јуначки мегдан подијеле.

0648    Но да видиш Страхинића бана!

0649    Кажу има сабљу о појасу:

0650    Ковала су сабљу два ковача,

0651    Два ковача и три помагача,

0652    Од неђеље опет до неђеље,

0653    Од челика сабљу претопили,

0654    У острицу сабљу угодили;

0655    Турчин ману, а дочека бане,

0656    На сабљу му сабљу дочекао,

0657    По поли му сабљу пресјекао:

0658    Виђе бане, па се разрадова,

0659    Љуто сави и отуд и отуд,

0660    Еда би му главу осјекао,

0661    Јал’ Турчину руке обранио;

0662    Удари се јунак на јунака,

0663    Не да Турчин главу укинути,

0664    Не да своје руке иштетити,

0665    Но се брани с оном половином:

0666    Половину на врат натураше,

0667    И својега врата заклоњаше,

0668    И банову сабљу оштрпкује,

0669    Све откида по комат и комат

0670    Обадвије сабље исјекоше,

0671    До балчака сабља догонише,

0672    Побацише њине одломчине,

0673    Од хитријех коња одскочише,

0674    За била се грла доватише,

0675    Те се двије але понијеше

0676    На Голечу на равној планини;

0677    Носише се љетни дан до подне,

0678    Док Турчина пјене попануше,

0679    Бијеле су како горски снијег,

0680    Страхин-бана б’јеле, па крваве,

0681    Искрвави низ прси хаљине,

0682    Искрвави чизме обадвије.

0683    А кад бану мука досадила,

0684    Тада бане ријеч проговара:

0685    „Љубо моја, тебе бог убио!

0686    „Које јаде гледаш на планини?

0687    „Но ти подби један комат сабље,

0688    „Удри, љубо, мене, ја Турчина:

0689    „Мисли, љубо, кога тебе драго.”

0690    Али Турчин љуто проговара:

0691    „Душо моја, Страхињина љубо!

0692    „Немој мене, но удри Страхина,

0693    „Нигда њему мила бити не ћеш,

0694    „Пријекорна бити до вијека:

0695    „Кориће те јутром и вечером,

0696    „Ђе си била са мном под чадором;

0697    „Мене бити мила до вијека,

0698    „Одвешћу те Једренету граду,

0699    „Наредићу тридесет слушкињица,

0700    „Нек ти држе скуте и рукаве,

0701    „Ранићу те медом и шећером,

0702    „Окитити тебе дукатима

0703    „Саврх главе до зелене траве;

0704    „Удри саде Страхинића бана!”

0705    Женску страну ласно преварити:

0706    Лако скочи, ка’ да се помами,

0707    Она нађе један комат сабље,

0708    Зави комат у везени јаглук,

0709    Да јој билу руку не обрани,

0710    Па облеће и отуд и отуд,

0711    Чува главу Турчин-Влах-Алије,

0712    А ошину господара свога,

0713    Господара Страхинића бана,

0714    Поврх главе по чекрк-челенци

0715    И по њег’ву бијелу кауку,

0716    Прес’јече му златали челенку,

0717    И прес’јече бијела каука,

0718    Мало рани главу на јунаку,

0719    Поли крвца низ јуначко лице,

0720    Шћаше залит’ очи обадвије.

0721    Препаде се Страхинићу бане,

0722    Ђе погибе лудо и безумно,

0723    А нешто се бане домислио,

0724    Викну бане из бијела грла

0725    Некакога хрта Карамана,

0726    Што је хрче на лов научио,

0727    Викну бане и опет привикну,

0728    Скочи хрче и одмах дотрча,

0729    Те банову љубу доватило;

0730    Ал’ је женска страна страшивица,

0731    Страшивица свака од пашчади,

0732    Баци камат у зелену траву,

0733    Љуто висну, далеко се чује,

0734    Жута хрта за уши подбила,

0735    Те се шњиме коље низ планину,

0736    А Турчину очи испадоше,

0737    Колико му нешто жао бјеше,

0738    Те он гледа, што се чини шњоме;

0739    Али бану друга снага дође,

0740    Друга снага и срце јуначко,

0741    Те оману тамо и овамо,

0742    Док Турчина с ногу укинуо.

0743    Колико се бане уострио,

0744    Он не тражи ништа од оружа

0745    Но му грлом бане запињаше,

0746    А под грло зубом доваташе,

0747    Закла њега како вуче јагње;

0748    Скочи бане, па из грла викну,

0749    Те набрекну оног хрта жута,

0750    Доке своју курталиса љубу.

0751    Запе љуба бјежат’ низ планину,

0752    Она шћаше бјежат’ у Турака,

0753    Не даде јој Страхинићу бане,

0754    За десну је руку ухитио,

0755    Приведе је к пуљату ђогату,

0756    Па се ђогу фати на рамена,

0757    Тури љубу за се на ђогина,

0758    Па побјеже бане упријеко,

0759    Упријеко, али попријеко,

0760    Отклони се од те силе Турске,

0761    Те долази у равна Крушевца,

0762    У Крушевац, у тазбину своју.

0763    Виђе њега старац Југ Богдане,

0764    А срете га девет милих шура,

0765    Руке шире, у лице се љубе,

0766    За лако се упиташе здравље.

0767    А кад виђе стари Југ Богдане

0768    Обрањена зета у челенку.

0769    Просу сузе низ господско лице:

0770    „Весела ти наша царевина!

0771    „Међер има у цара Турака,

0772    „Међер има силнијех јунака,

0773    „Који зета обранише мога,

0774    „Кога данас у далеко нема.”

0775    Шуреви се њему препадоше.

0776    Проговара Страхинићу бане:

0777    „Немој ми се, тасте, раскарити,

0778    „Ни ви, моје шуре, препанути:

0779    „У цара се не нађе јунака,

0780    „Да дохака мене и обрани;

0781    „Да ви кажем, ко ме обранио,

0782    „Од кога сам ране допануо:

0783    „Кад дијелих мегдан са Турчином,

0784    „О мој тасте, стари Југ-Богдане!

0785    „Онда мене љуба обранила,

0786    „Љуба моја, мила шћера твоја,

0787    „Не шће мене, поможе Турчину.”

0788    Плану Јуже, како огањ живи,

0789    Викну Јуже ђеце деветоро:

0790    „Повадите ноже деветоро,

0791    „На комате кују искидајте.”

0792    Силна ђеца баба послушаше,

0793    Те на своју сестру кидисаше,

0794    Ал’ је не да Страхинићу бане,

0795    Шуревима ријеч говораше:

0796    „Шуре моје, девет Југовића!

0797    „Што се, браћо, данас обрукасте?

0798    „На кога сте ноже потргнули?

0799    „Кад сте, браћо, ви таки јунаци,

0800    „Камо ножи, камо ваше сабље,

0801    „Те не бисте са мном на Косову.

0802    „Да чините с Турцима јунаштво,

0803    „Десите се мене у невољи?

0804    „Не дам вашу сесру похарчити,

0805    „Без вас бих је могао стопити,

0806    „Ал’ ћу стопит’ сву тазбину моју,

0807    „Немам с киме ладно пити вино;

0808    „Но сам љуби мојој поклонио.”

0809    Помало је такијех јунака,

0810    Ка’ што бјеше Страхинићу бане.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Banovic Strahinja