Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
бановић_секула_и_југовићи

Бановић Секула и Југовићи

Бановић Секула и Југовићи је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Проси драго Бановић-Секуле,

0002    Сестру драгу девет Југовића.

0003    Забаве му браћа дјевојчина:

0004    „Што си дошо, Бановић-Секуле!

0005    Што си дошо просит сестру нашу?

0006    Наша сестра није за хурјата,

0007    Нег за кога од господичића.“

0008    Кад то чује Бановић-Секуле,

0009    То је њему пуно жао било,

0010    Невесело двору вратио се.

0011    Сестра га је у путу сусрела

0012    И брату је свому говорила:

0013    „О мој брате, Бановић-Секуле!

0014    Што с’ у лицу колур пром’јенуо,

0015    Као земља црна поцрнуо?“

0016    Одговара Бановић-Секуле:

0017    „Прођи ме се, драга сестро моја!

0018    Просих сестру девет Југовића,

0019    Забаве ми браћа девојчина,

0020    Да им сестра за хурјата није,

0021    Нег за кога господичића.

0022    У мени ће пукнут срце живо

0023    За љепотом сестром Југовића.“

0024    Ал је сестра брату говорила:

0025    „Ништа зато, рођени мој брате!

0026    Ја ћу теби добавит дјевојке.

0027    Стоји са мном б’јелој у камари,

0028    О мој брате, по године дана,

0029    Гојић ћу ти и косе и лице,

0030    Па ћу тебе ресити лијепо,

0031    Како да си млада дијевојка.“

0032    Када Секул сестру разумио,

0033    Затвори се у б’јелу у камару,

0034    К њему сестра често доходила,

0035    Бијелим га мл’јеком умивала

0036    И плела му жуте плетенице.

0037    Стоји Секул три мјесеца дана,

0038    Више му се стати додијало,

0039    Па је Ружи сестри говорио:

0040    „Више ми се стати додијало,

0041    Реси мене, драга сестро моја!“

0042    Она с мање учинит не може,

0043    Нег га стане ресити лијепо,

0044    Како да је танахна робиња,

0045    Па ми с њиме иде на пазаре.

0046    Ту дјевојка платила телала,

0047    Да телали тамо и овамо,

0048    Ко ће младу купити робињу.

0049    То је чуо Југовића Перо

0050    И он младу купио робињу

0051    За стотину жутијех цекина,

0052    Па је води двору бијеломе,

0053    Те он зове Мару, сестру своју:

0054    „Ето сам ти купио робињу,

0055    Да те двори до живота свога.“

0056    Па је води сестри у камаре,

0057    Гледала је три четири пута,

0058    И брату је свому говорила:

0059    „Робиња је мила и угодна.“

0060    Ту остану б’јелој у камари.

0061    А ка вр’јеме од вечере било,

0062    Робињица донаша вечере,

0063    У камару госпођици својој.

0064    И ту оне разговарале се,

0065    Али рече Бановић-Секула:

0066    „Л’јепа Маре, госпођица моја!

0067    Какве имаш у потаји ноже?

0068    Јесу ли ти кова млетачкога,

0069    Или су ти кова стамбулскога,

0070    Госпођице, како и у мене?“

0071    Вади Маре из потаје ноже,

0072    Па их каже Бановић-Секулу.

0073    Кад је Секул ножа добавио,

0074    Брзо их је низ прозор бацио,

0075    Мариних се рука ухитио,

0076    Па јој љуби лица бијелога.

0077    Сутра јутро рано уранио

0078    И узимље сребрна конд’јера,

0079    Иде јунак студену на воду.

0080    Кад је био б’јела прико града,

0081    Сусрета га Југовића Перо,

0082    Проговара танахној робињи:

0083    „Што си тако рано уранила?

0084    Код нас није ранити потреба.“

0085    Говори му Бановић-Секуле:

0086    „Господаре, Југовића Перо!

0087    Невоља ми уранити рано,

0088    Јербо Мару госпођицу своју,

0089    Сву ноћ ју је глава прибољела,

0090    А ја јесам рано уранила,

0091    Да јој хладне донесем водице.“

0092    С тијем пође студене на воде,

0093    Ту находи Ружу, сестру своју,

0094    Донесе му рухо и оружје.

0095    Баци Секул од робиње рухо,

0096    А своје је на се облачио,

0097    Па се шарком пушком приметнуо.

0098    Двору дође Југовића Перо,

0099    Шета Мари сестри у камаре:

0100    „Што је теби, драга сестро наша?“

0101    Цмили Маре као змија љута

0102    И кроз сузе брату проговара:

0103    „Какву си ми купио робињу?

0104    То је јунак, да вас бор убије!

0105    Он је лишце моје обљубио,

0106    Пак из двора нашег побјегнуо.“

0107    Кад то чује Југовића Перо,

0108    Како викну, по двору се чује:

0109    „Оно ти је Бановић-Секуле,

0110    На ноге се, осам браће моје!

0111    Да идемо искати Секула.“

0112    А кад су га браћа разумјела,

0113    Што би руком о руку удрио,

0114    Сви на ноге девет Југовића.

0115    Ево ти их студене на воде,

0116    Ту ти нађу Бановић-Секула,

0117    Гдје се Секул око воде шета,

0118    Шарком својом на рамену пушком.

0119    Гледа Секул у воду студену,

0120    Да угледа утву златокрилу.

0121    Скоче хитро браћа Југовићи

0122    И вежу му руке обадвије.

0123    Проговара Бановић-Секуле:

0124    „Што чините, девет Југовића!

0125    Тужит ћу се милом дунду моме,

0126    Дунду моме, ђенералу Јанку,

0127    Ја сам јутрос рано уранио

0128    И прошо сам б’јела прико града,

0129    Ви питајте господу од града,

0130    Је ли право, како вам говорим.“

0131    Кад то чуо Југовић-Богдане,

0132    Он отиђе б’јела прико града

0133    И он пита од града господу,

0134    Је ли когод Секула видио

0135    Јутрос рано на рамену пушком?

0136    Њеколик рекну од господе,

0137    Да је у лов прошо прико града,

0138    Јутрос рано пр’је исхода сунца.

0139    Кад то чуо Југовић-Богдане,

0140    Иде Ружи, сестри Секуловом.

0141    Пак је Богдан испред двора зове:

0142    „О Ружице, сестро Секулова!

0143    Гдје је братац Бановић-Секуле.“

0144    Озивље се из двора дјевојка:

0145    „У двору ми мога брата није.

0146    Јутрос ми је рано уранио,

0147    Он је пошо у лов на језера,

0148    Господске му приправљам обједе,

0149    Јер се брату ја на објед надам.“

0150    Кад то чуо Југовић-Богдане,

0151    Чудним се је чудом зачудио,

0152    Невесело на воду се врати,

0153    Браћи својој право повидио.

0154    Секулу су опростили руке,

0155    Па с’ упуте један за другијем,

0156    Н’један путем не говори ништа.

0157    То је мало вр’јеме постајало,

0158    Чедо рађа сестра Југовића,

0159    Чедо мало женска глава била.

0160    Кад то виде браћа Југовићи,

0161    Пошљу чедо утопит на воду,

0162    Чедо мало н’јесу утопили,

0163    Нег га на крај воде оставили.

0164    Све то гледо краљу од Будима,

0165    Кад је с момцим он у лову био,

0166    Па је момцим својим говорио:

0167    „Почујте ме, вјерне слуге моје!

0168    Ви узмите ово чедо мало,

0169    Носите га Будиму б’јелому.“

0170    Краљу л’јепо то чедо гојио,

0171    Л’јепо гоји, боље миловао.

0172    Кад имало девет годин’ дана,

0173    Краљ у двору објед учинио,

0174    Сву господу на објед позвао.

0175    Он позове ђенерала Јанка

0176    И Секула, Јанкова нећака,

0177    Још позове девет Југовића

0178    И њихову рођену сестрицу.

0179    Кад су били за сопром господа,

0180    Око сопре та служи дјевојка,

0181    Нејака је од девет година,

0182    Али служи, како је пристојно.

0183    А када је на обједу било,

0184    Проговара од Будима краљу:

0185    „Погледајте, ви св’јетла господо!

0186    Овди данас око сопре моје,

0187    Кому сличи та дјевојка млада?“

0188    Сви гледају ту дјевојку младу,

0189    Па господа један на другога,

0190    Проговори један од господе:

0191    „Све бих реко, не бих се заклео,

0192    Да ј’ љепота сестре Југовића,

0193    Црне очи Бановић-Секула.“

0194    Али рече од Будима краљу:

0195    „Нека буде један за другога

0196    Данас овди у двору мојему:

0197    Сестра Маре девет Југовића

0198    За јунака Бановић-Секула.“

0199    Кад то чују девет Југовића

0200    Сви поскачу на ноге јуначке,

0201    Да убију Бановић-Секула,

0202    Али не да од Будима краљу

0203    И остала сва редом господа,

0204    Нег повичу ко из једног гласа,

0205    Нек се жени Секул са дјевојком.

0206    И ту с мање учинит не могу,

0207    Него даду рођену сестрицу

0208    За јунака Бановић-Секула,

0209    Вјенчају се у двору краљеву.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Banovic Sekula i Jugovici

бановић_секула_и_југовићи.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 09:52