Ахеј (грч. Ἀχαιός) (до 213. пре Христа), селеукидски војсковођа, који је успоставио краљевину отцепљењем Мале Азије од Селеукидскога царства. Након смрти Селеука III Керауна 223. пре Христа војска му је понудила круну, али он је одбио и остао веран Селеукидима. Као врховни комадант селеукидске војске у Малој Азији успешно је вратио многе раније селеукидске територије. Због сплетки главнога министра Хермеје отцепио се од Селеукидскога царства 221. пре Христа и основао своју краљевину. Антиох III Велики је од 216. пре Христа до 213. пре Христа водио рат са Ахејем, затворио га у Сард, на превару га ухватио и погубио.¹⁾

Био је члан истакнуте породице у Малој Азији, која је била повезана са владајућом династијом Селеукида. Његов отац Андромах био је брат од Лаодике II, супруге Селеука II Калиника. Ахеј је дакле био рођак и од Селеука III Керауна и од Антиоха III. Био је ожењен Лаодиком Понтском, ћерком Митридата II од Понта.

Пратио је Селеука III Керауна, који је 223. пре Христа ишао у поход да поврати селеукидске територије у Малој Азији.²⁾ Те селеукидске територије заузео је Атал I. Селеук III Кераун је прешао Таур на челу велике војске, али убили су га Гали Апатурије и Никанор. Ахеј је погубио атентаторе на краља и преузео је заповедништво над војском.³⁾ Војска је тражила од Ахеја да он преузме круну и постане нови краљ, али Ахеј је одбио.⁴⁾ Остао је веран Селеукидима, па је за новога краља 223. пре Христа изабран малолетни Антиох III Велики.

Антиох III Велики ( или његов главни министар Хермеја) га је именовао за врховнога заповедника у Малој Азији. Ахај је веома успешно водио рат против Атала I и за кратко време је вратио све територије, које је Атал I био заузео.⁵⁾ Ахеј је толико успешно водио рат, да је успео да Атала сведе на малу територију и да га затвори у Пергам. Хермеја је био главни Антиохов министар, који је лажно оптуживао остале истакнуте војсковође и вешто је манипулисао још младим и неискусним краљем.⁶⁾ Најпре су се због Хермејине страховладе побунили браћа Молон и Александар у Медији и Персији и они су се надали да ће се Ахеј придружити побуни. Да би навео Антиоха да зарати са Птолемејем Хермеја је фалсификовао писмо, у коме Птолемеј IV Филопатор нуди подршку Ахеју у узурпацији власти с оне стране Таура. Због страха од Хермеје Ахеј се 221. пре Христа осамосталио од Селеукидскога царства и прогласио се краљем у Малој Азији.

Ахеј је 221. пре Христа за време Антиохова похода против Артабарзана узео круну и називао се краљем. У време Антиоховога похода у Атропатену Ахај је са великом војском кренуо из Лидије.⁷⁾ У Лаодикеји у Фригији Ахеј је узео круну и почео је да користи титулу краља.⁸⁾ намеравао је да нападне Сирију. У Ликаонији Ахејева војска се побунила, јер нису желели да ратују против правога краља Антиоха.⁹⁾ Ахеј је одустао од инвазије Сирије и онда је пљачкао Писидију да би одобровољио војску ратним пленом. Птолемеј IV Филопатор је Ахејевога оца Андромаха држао у заробљеништву, за кога се надао да ће га моћи искористити у погодном тренутку.¹⁰⁾ Ахеј је обећао помоћ Бизантију у рату са Родосом и Битинијом, али ускратио је подршку Бизантију када му је Птолемеј ослободио оца из заробљеништва.¹¹⁾

Педнелис у Писидији био је 218. пре Христа под опсадом војске Селга, па су од Ахеја тражили да им помогне.¹²⁾ Ахеј им је послао генерала Гарсјериса са 6.000 војника и 500 коњаника.¹³⁾ Селгијани су заузели све важне пролазе да спрече долазак Ахејеве војске. Гарсијерис је прибегао ратном лукавству, па је кренуо натраг, као да је одустао. Како су Селгијани поверовали да је Герсијерис одустао од свога наума већина се повукла, па се Герсијерис вратио и заузео прелазе. После тога добио је помоћ од писидијских и памфилијских градова. Етени су Гарсјерису послали 8.000 хоплита, а Аспенд је послао 4.000 војника.¹⁴⁾ Није успео одмах да дигне опсаду, па је настојао да опседнутом граду пошаље храну, али Селгијани су тада побили 2.000 оних, који су покушали да однесу опседнутима храну.¹⁵⁾ Ипак на крају је Гарсијерис победио Селгијане и ослободио град опсаде и том приликом погинуло је око 10.000 Селгијана.¹⁶⁾

Селге су се након тога нашле под опсадом, па су послали Логбасиса покушавајући да одобровоље Ахеја. Логбасис је био скрбник Ахејеве супруге Лаодике, па су се Селгијани надали да ће он спасити њихов град. Међутим, Логбасис је од Герсјериса тражио да разговара са Ахејем о томе како да изда град.¹⁷⁾ Ахеј је тада дошао у Писидију на преговоре са Логбасисом, који је обећао предају града и у своју кућу је примио нешто Ахејеве војске. У једном тренутку Логбасис је сазвао генералну скупштину, па су позвали чак и стражаре. Ипак један чувар коза је упозорио Селгијане на кретање војске према бедемима.¹⁸⁾ Грађани су спречили пад града и онда су измасакрирали Логбасиса и његове синове. Селгијани су се након тога бојали, па су тражили мир од Ахеја. По споразуму морали су одмах да плате 400 таланата, да ослободе Педнелијске заробљенике и да касније плате још 300 таланата.¹⁹⁾

Када је Ахеј покорио Писидију наставио је рат са Аталом и почео је да прети Прусији. Док је Ахеј био на походу у Писидији Атал је уз помоћ галскога племена Аегосага освојио Еолију, која је пре тога била под Ахејевом влашћу.²⁰⁾ Након тога прешао је у Мизију. Током похода 1. септембра 218. пре Христа дошло је до потпуне помрчине Месеца, па су Гали одбили да иду даље.²¹⁾

Ахеј није могао да помогне Птолемеју IV Филопатору за време Четвртога сиријскога рата, па Птолемеј није њему помогао када га је Антиох Велики напао. Антиох III Велики је 216. пре Христа након окончања Четвртога сиријскога рата имао одрешене руке за рат са Ахејем. Удружио се са Аталом и успео је да победи Ахеја и сведе га само на његову престолницу Сард.²²⁾ Сард је био изузетно добро утврђен град и његова опсада је трајала преко годину дана.²³⁾ Сард је освојен након што се Крићанин Лагора попео на делу, који није био брањен због неприступачности и високога зида. За време његовога пењања изведен је напад на други део зида да се одврати пажња бранилаца.²⁴⁾ Након заузимања Сарда уследила је пљачка и палеж, а Ахеј се са војском склонио у сардски акропољ.

Птолемејев главни министар Сосибије послао је Крићанина Болиса са задатком да спаси Ахеја.²⁵⁾ Болис је успоставио везу са командантом Антиохове крићанске јединице, која је учествовала у опсади акропоља у Сарду. На основу тога Болис је обећао Ахеју да ће га ослободити. Болис се обратио Антиоху и од њега је добио новац ако му преда Ахеја.²⁶⁾ Ахеј је поверовао Болису, па је са њим изашао из тврђаве, а Болис га је заробио и предао Антиоху. Ахеју су 213. пре Христа најпре одсекли екстремитете, а након тога и главу.²⁷⁾

• Полибије, Историје
• J.D. Grainger, A Seleukid prosopography and gazetteer, BRIL 1997, ISBN 9004107991

Ahej