Архелај (грч. Ἀρχέλαος) (до око 63. пре Христа), потски војсковођа. Био је главни генерал понтскога краља Митридата VI од Понта. Учествовао је у Првом митридатовом рату као главни командант понтске војске. На почетку Првога митридатовога рата победио је битинијску војску под заповедништвом Никомеда IV од Битиније. Успешно је освојио Кикладе, а након тога се искрцао у Грчкој 87. пре Христа, где је вештом политиком придобио Атину, Ахају, Лакадеон и Беотију. Успоставио је базу у Пиреју. Сула је након вишемесечне опсаде заузео Атину и Пиреј. Архелај је након губитка Атине два пута добијао војске величине око 100.000 војника, али изгубио је од Суле битку код Херонеје и битку код Орхомена. Након пораза преговарао је са Сулом, али због попустљивости и других сумњивих потеза Митридат је посумњао у њега. Архелај је због тога прешао на римску страну помажући им у Другом и Трећем митридатовоме рату.¹⁾

Архелај је грчки племић из Каподокије непознатих родитеља. Његови преци вероватно потичу од Грка, који су населили Анадолију након похода Александра Великога. Имао је брата Неоптолема, који је исто тако био истакнути понтски генерал. Архелајеви синови су били Архелај и Диоген. Архелај је касније постао високи свештеник Комане у Каподокији, а Диоген је био војсковођа у Митридатовој војсци. Архелајева породица је била веома активна на двору Митридата VI од Понта. Као Митридатов пријатељ добио је дворску титулу краљевога пријатеља.

Архелај и његов брат Неоптолем су се исказали за време ратова, које је Митридат VI од Понта водио на северним обалама Црнога мора. Добили су положај понтских генерала и војсковођа. Архелај је био најистакнутији понтски војсковођа за време Првога митридатовога рата (89 –85 пре Христа).²⁾ Током 88. пре Христа Архелај и његов брат Неоптолем предводили су војску, која је на реци Амнији победила битинијску војску под командом Никомеда IV од Битиније.³⁾ Не сачекавши долазак фаланге успели су да победе битинијску војску од 50.000 пешака и 6.000 коњаника уз помоћ само лаке пешадије и коњице.⁴⁾ Неоптолем је након тога, изгледа без свога брата, кренуо против римске војске код Протопахија.⁵⁾ Архелај је са Митридатом учествовао у успешном освајању већега деле римске провинције Азије. За време тога похода Архелај је неуспешно напао једну од Магнезија и том приликом био је рањен.

Митридат VI од Понта дао је Архелају 88/87. пре Христа велику флоту са наређењем да већи део Грчке преотме од Римљана.⁶⁾ Архелај је најпре заузео Делос и острва у Кикладима, која су се раније одметнула од Атињана. Након заузимања предао их је све Атини, која је постала Митридатов верни савезник.⁷⁾ Понтска војска побила је том приликом 20.000 Римљана или њихових италијанских савезника. Архелај је Атињанима указао велику почаст пославши им ризницу са Делоса у пратњи Аристиона и 2.000 војника⁸⁾ Аристион је уз помоћ понтске војске преузео контролу над Атином, којом је владао као тиранин. Архелај је са понтском војском стигао 87. пре Христа у Грчку, а присуство понтске војске охрабрило је Ахајце, Лакадемон и целу Беотију сем Теспије да збаце римску власт.⁹⁾ Квинт Брутије Сура је интервенисао са малом римском војском и сукобио се крај Херонеје са Архелајем и Аристионом.¹⁰⁾ Битка је била нерешена све док Архелају нису у помоћ стигли Ахајци и Спартанци.¹¹⁾ Сура се повукао до Пиреја, али повукао се пред Архелајем, који је заузео Пиреј.

Луције Корнелије Сула је именован за римскога команданта у Првом митридатовом рату, а 87. пре Христа прешао је у Грчку са 5 легија и неколико кохорти.¹²⁾ Окупивши савезнике и добивши појачања Сула је одлучио да нападне Пиреј, где се склонио Архелај.¹³⁾ Други део војске одвојио је за опсаду оближње Атине. Након почетнога неуспеха да на јуриш заузме Пиреј Сула је градио огромне опсадне справе. Када је Сула почео да гради насип око Пиреја Архелај је насупрот римске војске градио торњеве, а са добијеним појачањем успешно је запалио део опсадних справа. Борбе за Пиреј одвијале су се месецима. Сула је покушавао са насипима и опсадним справама, али Архелај је поткопавао римске насипе¹⁴⁾ и успешно је бранио Пиреј, па је Сула одустао од заузимања Пиреја директним нападом и одлучио се на опсаду и изгладњивање Пиреја и Атине.¹⁵⁾ Сула је 1. марта 86. пре Христа заузео Атину,¹⁶⁾ а након тога напао је са још већим снагама Пиреј и пробио се у град, па је Архелај био присиљен да се пребаци у пирејско утврђење Мунихију, које је са свих страна било опкољено морем.¹⁷⁾ Пошто Сула није имао бродова, није могао да нападне Мунихију.

Архелај се преко Беотије повукао у Тесалију, где је добио нову понтску војску, па је располагао са 120.000 војника. Римска војска је била три пута мања.¹⁸⁾ Архелај је Сули нудио битку, али Сула је због бројчане инфериорности одбијао битку. Када је Архелај кренуо долином Кефиса Сула га је следио чекајући погодну прилику, која му се указала када се понтска војска нашла на стеновитом терену непогодном за коњицу.¹⁹⁾ У бици код Херонеје 86. пре Христа победила је римска војска, а у борби је страдао огроман број понћанских војника, тако да је само 10.000 Архелајевих војника побегло до Халкиде. Након тога Митридат VI од Понта је у Грчку послао још једну војску од 80.000 добро обучених војника под командом Дорилаја.²⁰⁾ Архелај је крај Орхомена био охрабрен тереном, који је понтској војсци давао могућност да развију коњицу, у којој су имали битну предност.²¹⁾ Била је то највећа равница у Беотији и протезала се од Орохомена до мочвара реке Мелас. У бици код Орхомена 86. пре Христа сукобиле суи се две војске. Сула је наредио да се копају 3 метра широки ровови на обе стране са циљем да на тај начин што је могуће више одсече непријатеља од терена погоднога за коњицу и да их натера у мочваре.²²⁾ Копањем ровова Сула је блокирао понтску коњицу и победио је у бици код Орохомена. Понтска војска је натерана у мочваре, где је страдала већина војске. Архелај се сакривао у мочварама, у којима је нашао чамац, са којим се касније докопао Халкиде.²³⁾

Митридат VI од Понта је схватио да је изгубио огромну војску у Грчкој, па је тражио од Архелаја да са Сулом склопи мир под најбољим могућим условима.²⁴⁾ Архелај је онда преговара са Сулом код Делија. Сули је предложио окончање рата и статус кво у Азији нудећи му заузврат новац, флоту и војску, која би Сули била потребна за грађански рат у самом Риму.²⁵⁾ Међутим Сула је Архелају предложио да изда Митридата, да сам преузме краљевину Понт, постане римски савезник и преда флоту.²⁶⁾ Архелај је то одбио. Након тога Сула је предложио мир, али под условом да се Митридат:

• одрекне римске провинције Азије и Пафлагоније;²⁷⁾
• врати Битинију Никомеду и Каподокију Ариобарзану;²⁸⁾
• плати 2.000 таланата ратне штете;
• преда 70 бродова.²⁹⁾

Сула би заузврат потврдио Митридата као краља преосталих делова и именовао би га римским савезником³⁰⁾ Архелај је само повукао гарнизоне из заузетих места, а о осталим Сулиним условима обавестио је Митридата.

Сула је након тога кренуо заједно са Архелајем кроз Тесалију и Македонију према Хелеспонту. Када се Архелај тешко разболио у Лариси Сула се бринуо о њему, па су се због тога појавиле сумње да је Сула битку код Херонеје добио издајом Архелаја.³¹⁾ Поред тога Сула је ослободио све Митридатове пријатеље сем Аристиона, који је био посвађан са Архелајем. Највише сумње иазвао је поклон око 800 хектара земље на Еубеји.³²⁾ Ипак Сула се у својим мемоарима бранио од тих оптужби.³³⁾

Када Митридат није прихватио све Сулине мировне услове Сула је претио преласком са војском у Малу Азију, па је Архелај покушао да га смири, тражећи од Суле да сачека да он код Митридата и наговори га.³⁴⁾ Архелај је рекао да ће се убити ако од Митридата не добије потврду мировнога споразума по Сулиним условима.³⁵⁾ Међутим, од Митридата се вратио са Митридатовом молбом да се види лично са Сулом. Митридат VI од Понта и Сула састали су се у Дардану, где су 85. пре Христа склопили мировни споразум.

Митридат VI од Понта је све више сумњао у Архелаја, посебно због тога што је током мировних преговора превише попустио Сули.³⁶⁾ Архелај се препао, па је због тога побегао код римскога команданта Луција Лицинија Мурене.³⁷⁾ Помагао је на почетку Другога митридатовога рата 83. пре Христа Мурени, откривајући му планове Митридата.³⁸⁾ Помагао је и Луцију Лицинију Лукулу за време Трећега митридатовога рата.

• Апијан, Митридатови ратови
• Плутарх Сула
• Јустин
• Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
• McGing, The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus, Brill , Leiden 1986,ISBN 9004075917 Постоји и веза

Arhelaj