Армин Павић
| Армин Павић |
|---|
| Рођење: 29. март 1844. Славонска Пожега, Аустријско царство Смрт: 11. фебруар 1914. Загреб, Аустроугарска Познат као: филолог, професор и политичар |
Армин Павић (Слав. Пожега, 29. март 1844 — Загреб, 11. фебруар 1914), класични филолог и слависта, професор универзитета (Загреб) и заступник у Хрватском сабору.
Живот и рад
Основну школу је завршио у Пожеги, а гимназију је полазио у Пожеги и Загребу. Класичну филологију и славистику је студирао у Бечу. Радио је као професор гимназије у разним мјестима, а 1869—1870. напушта ту службу и постаје чиновник ЈАЗУ. Године 1877. постаје професор хрватског или српског језика на загребачком универзитету. Године 1898. постаје шеф одсјека за богословље и наставу код земаљске владе у Загребу. Од 1884. био је заступник на хрватском Сабору. Отишао је у пензију 1904.
Књижевношћу се почео бавити пишући пјесме, приповијетке и преводе у „Драгољубу” и „Вијенцу”. Писао је испрва и позоришне критике, а доцније само књижевну историју. Научне расправе: О дубровачких преводиоцих грчких трагедија (1867), Аристотелова дефиниција пјесничке умјетности (1868), Како се изгубило 14 и 15 пјевање Гундулићева Османа (1871), Прилог хисторији дубровачке хрватске књижевности, О композицији Гундулићева Османа, Иван Томко Мрнавић, Двије старе хрватске народне пјесме, Гундулићев Владислав, Јуније Палмотић, Ђуро Даничић, Хисторија дубровачке драме (1871), Народне пјесме о боју на Косову 1389 (1877) итд.
Припада првој генерацији јужнославенских књижевних историчара, на граници књижевне историје и филологије. Први је опширније писао о дубровачкој књижевности. У вези својих теорија водио је многе полемике са многим личностима свога доба као што су Фр. Марковић, Ватрослав Јагић, К. Јиречек, Л. Зоре, Ст. Новаковић и други. Он је доказивао да је Осман настао комбинацијом 2 завршене пјесме, а за народне пјесме о косовском боју је тврдио да су фрагменти епа који је настао одмах након боја на Косову.
У познијим годинама бавио се изучавањем дјела De Administrando imperio те је писао критички о њему.
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (А. Барац).
- ÖBL 34 (1977) 360–361.