Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
априлски_устав

Априлски устав

Априлски устав (познат и као Октроисани устав), устав који је краљ Александар Обреновић прогласио 6/19. априла 1901. По том уставу Народно представништво се састојало од Народне скупштине и новоуведенога Сената. Тај устав је укинут 18. јуна 1903. тј. седам дана након Мајског преврата.

Састављање устава

Након смрти краља Милана Александар Обреновић је почео да попушта радикалима. Михаило Вујић постао је 3. априла 1901. председник владе, састављене пола од радикала, а пола од напредњака.1) Радикали су више пута тражили уставни режим и окончање личног режима. Краљ се коначно одлучио да се састави нови устав. Нацрт Устава саставили су радикал Милован Миловановић и напредњак Павле Маринковић под великим надзором краља Александра Обреновића.2) Миловановић се највише ослањао на Радикалски устав, а Павле Маринковић на нацрт напредњачког устава. Нацрт напредњачкога устава израдила је 1883. влада Милана Пироћанца, а влада Стојана Новаковића је 1896. прерадила тај уставни нацрт.3) Миловановић је највише желео да обезбеди слободне изборе уз тајно гласање.4) Маринковићу као напредњаку је највише стало до Сената.5) Сенат је био значајна одлика напредњачкога устава, а пошто би се већина сенатора постављала, краљ Александар Обреновић је очекивао да би помоћу Сената могао да обуздава радикалну већину у Скупштини.6) Краљ је поред тога очекивао да ће сукоби између Сената и Скупштине омогућити њему да се у све меша као тобожњи миротворац.7)

Октроисање устава

Нови устав краљ је прогласио или даровао 6/19. априла 1901. на годишњицу када су Турци 1867. напустили калемегданску и остале тврђаве у Србији.8)9) Тај устав назива се и Априлски устав или Октроисани устав. Представљао је комбинацију Радикалског устава из 1888. и напредњачкога нацрта устава.10) Према тада важећем Намесничком уставу из 1869. за нови устав морала је да се сазива Велика скупштина, али краљ се бојао Велике скупштине.11) Због тога је заобишао скупштину и даровао или октроисао Априлски устав из 1901.12) Такав начин промене устава представљао је државни удар.13) Радикали су раније пристали да се нови устав донесе, ако већ не може другачије и на тај начин. Радикали су се бојали да ако инсистирају на Великој скупштини можда ризикују да се не донесе Устав и оконча лични режим.14) Краљ је позивао вође странака и са њима је претресао нови устав.

Уставне одредбе

Законодавна власт је била подељена између краља и Народног представништва.15) Народно представништво се делило на два дома, на Сенат Краљевине Србије и Скупштину.16) У области законодавства два дома су била изједначена. Постојале су три групе сенатора:

  • 30 сенатора, које поставља краљ
  • 18 сенатора, које бира народ
  • 3 сенатора по праву, а то су престолонаследник, архиепископ београдски и епископ нишки.17)

Сенатори су се бирали доживотно, а то је онда омогућавало да и они сенатори, које постави краљ, буду независни од њега.18) Народна скупштина је имала 130 чланова.19) Усвојен је изборни систем избора по окружним листама сразмерно броју становника.20) Бирачи за скупштину су били порески обавезници, који су плаћали више од 15 динара непосредног пореза, а бирачи за Сенат су били они, који су плаћали више од 45 динара пореза.21) Бирачко право је имало 300.000 становника, или половина пореских обавезника.22) Избори су се вршили непосредним тајним гласањем.23) У уставу није се помињала одговорност владе пред Скупштином.24) Било је то супротно духу парламентаризма.25) Поред тога стајало је да министри не могу бити посланици или сенатори.26) Народна скупштина и Сенат усвајали су буџет, али скупштина није могла да натера владу на оставку због буџета.27) Краљ је постављао државне саветнике, али искључиво из редова сенатора.28) Државни савет је поред ранијег права да решава жалбе на министарска решења добио и право да решава жалбе на указе.29) Зајамчена је независност судске власти и непокретност судија.30) Укинута је Велика скупштина, која је била до тада надлежна за промене устава. Пошто је страховао да неће имати мушких потомака краљ је испословао да се у устав унесе члан 6. да престо могу да наследе и женски потомци.31) Према члану 21. у случају да краљица остане удовица са малолетним престолонаследником, она би вршила уставну краљевску власт у својству намесника.32)

Литература


Aprilski ustav

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30)
Влада Александра Обр., 3
8) , 31) , 32)
Живан Живановић 4, 1925
априлски_устав.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/30 22:40