Апатин (АП), град у истоименој општини у Западнобачком округу у Србији, на 1.401. километру леве обале Дунава.¹⁾

Град је 16 километара удаљен од Сомбора и 100 километара од Новог Сада и око 190 километара од Београда. Смештен је на граници са Хрватском и близу српско-хрватско-мађарске тромеђе.²⁾

У окружењу града налази се река, њени рукавци, шуме, мочваре, баре и канали.³⁾ Град лежи на алувијалној равни, чија је ширина неуједначена и благо нагнута у правцу тока реке Дунав. Дунав северно и јужно од града тече веома споро, а при високом водостају склон је да мења корито, услед чега су настали активни и напуштени меандри, који су по подизању система одбрамбених земљаних насипа, одвојени од главног речног тока.

в. Историја Апатина

Приватизација у првој декади 21. века је уништила привреду у Апатину. Многа предузећа су се нашла под стечајем, нека са дугом традицијом, више не постоје, међу њима текстилно и млинско-пекарско предузеће, а предузећа која су наставила са својим радом, чак и она која раде успешно, драстично су смањила број запосленик, па је велики број радника проглашен технолошким вишком, остало без посла или потражило посао на црно, не остварујући ни најосновнија права из радног односа.⁴⁾

Поред дуге традиције у занатима и трговини, у Апатину је остала примарна прехрамбена индустрија, пре свега индустрија пива. Апатинска пивара основана још 1756. смештена у самом центру града, у Пиварској улици је највећи произвођач пива у Србији. Њен најпрепознатљивији бренд је „Јелен пиво“ (од 1968), а осим њега „Никшићко“ и „Апатинско пиво“. Фабрика производи око 4.000.000 hl пива годишње и има око 800 запослених.⁵⁾

АД „Јединство“ се бави ратарством, производњом житарице и индустријских усева (пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа), поврћа, рибе и стоке.

„Хладњача“ Апатин (од 1978) са 10.000 тона производног и 7.500 тона складишног капацитета за хлађење, се бави производњом смрзнутог поврћа: грашка, бораније, шаргарепе, кромпира, карфиола, броколија, паприке, паштрњака, лука, парадајза. Има сопствени бренд смрзнуте хране „YUPIK food“, а ради и услужну производња за приватне робне марке, међу којима су најважнији „Маxи“ (брендови „Премиа“ и „Адут“), затим „Меркатор“, македонски „Пекабеско“ и „Цермат“ и румунски произвођач хране „Алфредо“.

Бродоградилиште (основано 1920), које се некада бавило изградњом челичних пловних и плутајућих објеката, ремонтом пловних и плутајућих објеката и претоваром робе, прошло је кроз процес неуспеле приватизације и стечајни поступак. Тренутно њен власник, безуспешно нуди бродоградилиште на продају, а у међувремену, његову инфраструктуру изнајмљује приватним предузетницима за ремонт домаћих и страних бродова, али нема производње нових пловила.⁶⁾

На обали Дунава, врло близу центра града 2010. изграђен је пристан дуг 50 и широк 4 метара, који може да прими бродове дужине до 135 метара.⁷⁾

У Дунавцу, на стотинак метара од главног тока реке, изграђена је међународна марина (2009), једна од најопремљенијих марина на Дунаву, са ознаком највишег ранга „четири сидра“. Марина располаже са 400 везова, од чега је 120 за јахте, док су остали за бродиће и чамце.⁸⁾ Једина је на Дунаву са 30 понтона од лако плутајућег бетона. Комплекс укључује „Дом спортова на води“ и управну зграду, са уређеним клупским просторијама за спортске риболовце и рониоце. На марини је подигнута око осам метара висока бронзана фигура богиње Нике са Андрејевски крстом, заштитни знак морепловаца, рад вајара Драгана Раденовића.⁹⁾

На дунавској обали у Апатину се налази седиште Лучке капетаније за подручну јединицу општина Апатин и Оџаци, која обухвата леву обалу Дунава од 1364—1418 километра, као и канале: „Оџаци – Сомбор“ 0—28 километра, „Пригревица – Бездан“ од 0—32 километра и „Бечеј – Богојево“ 69—84 километра,¹⁰⁾

Према подацима туристичке организације, Апатин годишње посети око 75.000 туриста. Главна улица у граду је пешачка улица Српских владара. У тој улици се налази католичка црква Узнесења Маријиног из 1795. годину у стилу подунавског барока. У цркви стоји кип црне Богородице, из времена немачких колониста. У исто време када је постављен камен темељац цркве, у њеном дворишту је посађено трново дрво, сада 15 метара високо, за које се верује да је стигло из Јерусалима. У истој улици је и Градска кућа, грађена почетком 20. века у стилу сецесије.¹¹⁾

У католичкој цркви Срце исусово, 2015. отворен је црквени музеј подунавских Шваба (нем. Donauschwaben), у коме су изложени књига на готици, стара 500 година, поставка црквеног текстила и обредних предмета који су сакупљени у црквама широм Војводине.¹²⁾ У близини цркве, на католичком гробљу налази се капела племићке продице Фернбах (нем. Fernbach) из 1875.¹³⁾

Апатинска синагога још увак има очувану фасаду из 1885, али пошто је 1955. године претворена у баптистичку цркву, на каменој плочи са Мојсијевим порукама стоји постављен крст. Синагога има необичан полихромни мурал на таваници исписан је хебрејским писмом обрнутог редоследа, тако да може да се прочита једино помоћу огледала.¹⁴⁾

Православна црква Сабор Светих апостола, на обали Дунава изграђена је у српско-византијском стилу, од апатинске силикатне опеке.¹⁵⁾

На највећем тргу у граду, Тргу Николе Тесле¹⁶⁾ (раније Трг Ослобођења), који је свечано отворен на Дан науке (2015),¹⁷⁾ постављен је споменик Николе Тесле, бронзана фигура висине 2,2 метра на постаменту висине 3 метра, рад вајара Драгана Раденовића.¹⁸⁾

На 4 километара југозападно од Апатина налази се Бања „Јунаковић“, изграђена 1983. године, чије лековита вода помаже у лечењу разних врста реуматизма, трауматолошких, гинеколошких обољења, стерилитета и неспецифичних обољења респираторног апарата.¹⁹⁾

С обе стране Дунава, узводно и низводно се налазе плавна подручија Моношторски, Апатински рит, односно Горње Подунавље, као и Копачки рит у Хрватској.²⁰⁾

Град представља економски, културни и политички центар истоимене општине, која осим града Апатина обухвата још 4 села: Пригревица, Свилојево, Сонта и Купусина.²¹⁾

Према попису из 2011. године Апатин има 17.411, а већину становништва чине Срби.

• Гимназија „Никола Тесла“
• Средња грађевинска и дрвопрерађивачка стручна школа
• Основна школа „Жарко Зрењанин“
• Основна музичка школа „Стеван Христић“
• Предшколскa установa „Пчелица“ (9 вртића, 5 у граду)

• Моја лепа Србија — Апатин, РТС, 24. 3. 2016.
• Миле Ђукић, Апатин, ТО Апатин
• Мирослав Божин, Апатин туристички и гастрономски водич, уредник Миле Ђукић, ТО Апатин
• Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, 2011.
• Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, 2011.
• Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Становништво према националној припадности и полу, Републички завод за статистику, Београд, 2011.
• С. Пуалић Сперо, Апатинско бродоградилиште на продају, Блиц онлајн, 18. 5. 2015.
• С. Пуалић Сперо, Немачки амбасадор обишао црквени музеј подунавских Шваба, Блиц онлајн, 4. 6. 2015.
• Обнова капела племићке породице Фернбах, Радио Дунав, Апатин, 21. 12. 2014.
• Татјана Лош, Мирис хмеља у дунавској луци, Новости онлајн, Компанија Новости, 11. 1. 2016.
• Лучка капетанија Апатин, Дирекција за водне путеве Републике Србије
• М. Ђорђевић, Дунавску воденицу спасао од заборава, Блиц онлајн, 30. 8. 2015.
• Ј. Миљуш, Без посла остало бар 3.000 радника, Прес онлајн, Online Media Solutions d.o.o, Београд, 25. 5. 2011.
• Александар Крел, Немачко удружење Адам Беренц и ревитализација етничког идентитета Немаца у Апатину, Етнографски институт САНУ, 2010.
• На данашњи дан почео Први светски рат, ТВ Апатин, 28. 8. 2014.
• У Апатину отворена међународна марина — највећа на Дунаву, Танјуг, Радио-телевизија Војводине, 24. 7. 2009.
• Ђ. Вукмировић, Колонисти у Војводини: Личка престоница на западу Бачке, Новости онлајн, Компанија Новости, 21. 1. 2014.
• Свечано отворен Трг Николе Тесле у Ааптину, Радио Дунав, 10. 7. 2015.
• Скулптура Николе Тесле, Скулптуре Србије, 2011.
• Ђорђе Вукмировић, Апатин: Откривен биста краљу Стефану, Новости онлајн, Компанија Новости, 15. 8. 2011.

Apatin