Добро дошли на Српску енциклопедију

Антон Семјонович Будилович

Антон Семјонович Будилович (рус. Антон Семенович Будилович) (Комотово, 24. мај/5. јун 1846 — Петроград, 12/25. децембар 1908), руски историчар, филолог и публициста, доктор словенске филологије, и професор универзитета (Варшава).

Живот и рад

Студирао је у Петрограду, а по окончању студија је путовао по славенским земљама тадашњег Аустријског царства. Био је затим професор у историјско-филолошком институту. Кад је постао доктор славенске филологије, радио је као професор руског и црквено-славенског језика у Варшави. Ту је доцније био и декан историјско-филолошког факултета.

Написао је:

  • Об ученой деятельности Ломоносова по естествознанию и филологии (СПб., 1869);
  • Ломоносов, как писатель. Сборник материалов для рассмотрения авторской деятельности Ломоносова (СПб., 1871);
  • Исследование языка древнеславянского перевода 13 слов Григория Богослова по рукописи Имп. Публичной Библиотеки XI века (СПб., 1871);
  • XIII слов Григория Богослова в древнеславянском переводе по рукописи Имп. Публичной Библиотеки XI века (СПб., 1875);
  • Анализ составных частей славянского слова с морфологической точки зрения (Киев, 1877 — основе славенске морфологије, по радовима Миклошича);
  • Первобытные славяне в их языке, быте и понятиях по данным лексикальным. Исследования в области лингвистической палеонтологии славян (ч. 1, Киев, 1878);
  • Начертание церковно-славянской грамматики применительно к общей теории русского и друг. родственных языков (Варшава, 1883);
  • Учебник церковно-славянск. яз. для средних учебных заведений (Варшава, 1883);
  • Обзор областей западного и южного славянства со включением червонно-русских в орографическом и гидрографическом отношениях (СПб., 1886);
  • Об образовании общих языков древней в новой Европы (Варшава, 1890) и др.

Био је уредник зборника Мефодиевский юбилейный сборник, изданный Имп. Варшавским университетом к 11-му мая 1885 года (Варшава, 1885). У том зборнику је објављен велики чланак: Несколько мыслей о греко-славянском характере деятельности св. Кирилла и Мефодия (издано и посебно).

Написао је и: О литературном единстве славян, а посебно је издан и њемачки превод Ueber die litterarische Einheit der Slaven, СПб., 1879). У том дјелу је Будилович иступио као велики поборник славенског јединства, и предложио је као будући литературни језик руски, којим је тада говорило 2/3 Славена, и који по његовом мишљењу стоји у непосредној вези са црквено-славенским језиком. Исто је примио к срцу ствар славенске узајамности и о томе пише у чланцима: Несколько данных и замечаний из области общественной и экономической статистики Чехии, Моравии и Силезии в последние годы (Славянский Сборник, т. 1, СПб., 1875) и Очерки из сербской истории. У другом чланку аутор указује на историјске руско-српске везе.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1886. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 4, 849–850.
  • История Славянской Филологiи, 789–794 (В. Ягичъ).

Спољне везе

Штампање