Анрио HD-41H

Анрио HD-41H (фр. Hanriot HD-41H), француски двоседи хидроавион, једномоторни двокрилац који се производио 20-их година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.1)

Пројектовање и развој

Авион Анрио HD-41H је један од типова авиона Анрио H-41 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-17. Разлика између ових авиона је само у мотору, тј. мотор Клергет 9В (фр. Clerget 9B) снаге 100kW код Анрио HD-17 замењен је мотором Салмсон 9Ас (фр. Salmson 9Ас) снаге 90kW. Први авион је направљен 1925. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено шест типова ових авиона.

Варијанте авиона

  • H-41 — двоседа варијанта авион за обуку,
  • H-410 — верзија са Лорен 5Ра мототом (направљено 5 примерака),
  • H-411 — верзија са Салмсон 7Ас мотором (направљено 2 примерка),
  • LH-412 — верзија са Лорен 5Pb мотором (направљено 4 примерка + 3 преправљена H.410),
  • HD-41H — хидроавион са Салмсон 9Ас мотором (направљено 12 примерака + 10 примерака направљено по лиценци у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај. На 3 примерака авиона произведених у југословенском „Змај”-у, 1932. године извршена је конверзија мотора уместо мотора Салмсон 9Ас када су им истекли ресурси уграђени су мотори Валтер Марс 145 KS,
  • H-40S — Санитетска верзија са Салмсон мотором снаге 88 kW мотором (направљено 12 примерака 1926. god. + коришћен у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (ЈКРВ) од 1926 до 1936. год.)

Технички опис

Авион Анрио HD-41H је потпуно дрвене конструкције. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека са заобљеном горњом страницом. Носећа структура трупа авиона је била дрвена решеткаста конструкција укрућена дијагоналним затезачима од челичне жице. Предњи део трупа, непосредно иза мотора је био обложен алуминијумским лимом док је остали део трупа био обложен импрегнираним платном. Радијални ваздухом хлађени мотор Салмсон је био постављен на носач направљен од челичних заварених цеви. Елиса која покреће авион је двокрака, дрвена, вучна непроменљивог корака.

Крила су била дрвене конструкције са две рамењаче, пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Горња и доња крила су била истих димензија и облика. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара упорница. Упорнице су биле паралелно постављене гледајући авион са предње стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Конструкције репних крила као и кормило правца су била направљена од дрвета и пресвучена платном.

Стајни трап је фиксан конвенционалног типа са два пловка уместо точкова која му омогућавају слетање и полетање са водених површина.2)3)4)

Корисници

  • Француска
  • Грчка (6 авиона набављена 1927. године)
  • Португалија (6 авиона набављена 1927. год за обуку мормаричких пилота)
  • Краљевина Југославија (6 авиона 1927. год. и 4 авиона набављена 1928. године)

Оперативно коришћење

Авион Анрио HD-41H је поред коришћења у морнарици Француске још коришћен у морнарицама Грчке, Португалије и Југославије. Поред основне намене, обуке и тренаже пилота авион је коришћен за извиђање и као авион за везу. У употреби је био до краја Другог светског рата.

Коришћење у Краљевини СХС/Југославији

Хидроавиони (хидроплани) Анрио HD-41H коришћени су у југословенском поморском ваздухопловству у школама ПВ (Поморског ваздухопловства) после основне обуке на авионима Икарус ШМ (Шимикама), као нека врста прелазног хидроавиона на веће и теже машине.5)

Прва четири авиона су испоручена половином 1927. године, следећа два у јесен исте године а последња 4 примерка у мају 1928. године. Постојао је план да се код 6 ових авиона мотори Салмсон од 120 KS замене снажнијим чехословачким моторима Валтер Марс од 145 KS. Замена је почела зиме 1931/32. године у радионици II Хидропланске команде у Дивуљама. Пошто је команда ПВ имала на располагању само 8 ових мотора један је био у резерви 3 су уграђена на авионе Анрио HD-41H а 4 мотора су уграђена у авионе Физир ФН који су популарно звани „Мали Физир“ или „Физир Марс”6)7) Служба авиона Анрио HD-41H је трајала нешто више од 10 година а последњи примерци су повучени из употребе 1939. године. Носили су ознаке ШХ (Школски Хидроплан) са бројевима од 63 до 72. Један од авиона овог типа после повлачења из војне службе, Поморско ваздухопловство је поклонило Средишној управи Аеро-клуба „Наша Крила“ који је 5. јуна 1938. године регистрован у Цивилном регистру авиона8) са ознаком YU-PFI. Овај авион су Италијани заробили у току Априлског рата 1941. године и после тога му се губи сваки траг.

Сродни чланци

Литература

  1. Вељовић, Живан (1972), Пет деценија Змаја. YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
  2. Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  3. Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  4. Јанић, Чедомир; Симишић Ј. (2007), Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. YU-Београд: ЈАТ. ISBN 978-86-7086-004-9.
  5. Јанић, Чедомир (2003), Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
  6. Јанић, Чедомир; О. Петровић (2010), Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  7. Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007), Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
  8. Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  9. Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
  10. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  11. Узелац, Милан (3/2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 139-157. ISSN: 1450-684X.
  12. Ledet, Michel (mart/1993). „L Aeronautique Navale Yugoslave de 1920 a 1941.“, Avions (FR-Outreau: Lela Presse). ISSN: 1243-8650.

Спољне везе

1)
Вељовић, Живан (1972), Пет деценија Змаја. YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
2)
Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
5)
Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
6)
Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
Штампање