Андреја Стаменковић (Крагујевац, 1822 — Београд, 26. јануар 1861), српски политичар, члан Државнога савета и председник окружнога суда. Спадао је у групу либерала, која је била заслужна за сазивање Светоандрејске скупштине крајем 1858. и збацивање кнеза Александра Карађорђевића. Био је члан Друштва српске словесности (претеча САНУ).

Рођен је 1822. у Крагујевцу.¹⁾²⁾ Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу и након тога похађао је војну академију у Пожаревцу, али она је затворена.³⁾ Први Лицеј у Крагујевцу завршио је 1841. Ступио је у државну службу најпре као канцелариста у министарству правде, затим је био судски писар, а 1846. судски секретар.⁴⁾ Просветни одбор му је најпре одобрио државну стипендију за студиј у иностранству, али неко други је вишом интервенцијом уместо њега добио ту стипендију.⁵⁾

Потицао је из веома сиромашне породице, па је од прве релативно малене плате почео да прилаже једну осмину у школски фонд за сиромашне.⁶⁾ Помагао је сиромашне одличне ђаке. Задесила га је и тешка породична несрећа, па је остао без жене и троје деце.⁷⁾ Током 1847. постао је столоначелник, али због учешћа у демонстрацијама 1849. враћен је у ранг секретара суда.⁸⁾ Постављен је за судију у Чачку 1851, а 1852. за судију у Крагујевцу.⁹⁾ Председник окружнога суда у Гургусовцу (Књажевцу) постао је 1856, а 1857. премештен је у Ћуприју.¹⁰⁾

По положају је био изабран за Светоандрејску скупштину, која је крајем 1858. одлучивала о смени династија.¹¹⁾ Спадао је у групу истакнутих либерала, у којој су били Јеврем Грујић, Милован Јанковић и он.¹²⁾ Пре доласка у Београд на Скупштину имао је релативно умерене идеје о политичкој реформи, али у београдској атмосфери се толико променио да је постао један од вођа уједињених либерала и Обреновићеваца.¹³⁾ Стаменковић није само желео збацивање кнеза, него је тражио да Светоандрејска скупштина пре збацивања кнеза донесе нови Закон о скупштини.¹⁴⁾ По његовом пројекту Скуштина би требала бити носилац суверенитета и да не пита ни кнеза ни Државни савет.¹⁵⁾¹⁶⁾ По његовом и Грујићевом предлогу скупштина би имала изабране посланике и без њенога пристанка не би ни кнез ни савет могли да проглашавају законе.¹⁷⁾ Поред тога могла би поништавати законе кнеза или Савета. Међутим тај његов предлог Закона о скупштини био је битно прерађен и многи делови нису прихваћени на Светоандрејској скупштини.¹⁸⁾¹⁹⁾

Светоандрејска скупштина је 22. децембра 1858. одлучила да тражи оставку од кнеза. Стаменковић је био у скупштинској делегацији, која је од кнеза Александра Карађорђевића тражила да поднесе оставку,²⁰⁾ али како он није прихватао оставку и колебао се шта да ради, претила је војна интервенција против Скупштине.²¹⁾ Скупштина се налазила насупрот велике касарне са артиљеријом, па су посланици бојећи се одлучили да заседање скупштине преместе у једну гостионицу крај турских бедема. Међутим тада кнез још није донео одлуку да војском растера скупштину.²²⁾ Андрију Стаменковића је гризла савест што су кнезу оставили 24 сата да размисли, а никако се није слагао да се скупштина премести, па је друговима рекао: Ја волим бити и под страхом од српских, него под заштитом од турских топова.²³⁾ На тај начин охрабрио је посланике да се врате у старо скупштинско здање и наставе са радом.

Након збацивања кнеза изабран је 29. децембра 1858. у скупштински одбор, који је требао да сагледа на шта се све народ тужи. Био је међу главним либералима и спадао је у умеренију струју, која је тражила збацивање само неких саветника и министара, за разлику од радикалније струје, која је тражила да се сви смене.²⁴⁾ Након повратка кнеза Милоша Обреновића 1859. постао је члан Државнога савета.²⁵⁾ Као саветник једини је гласао против кредита за намештај двора кнеза Милоша.²⁶⁾ Био је против грађења новога кнежева двора на Топчидеру, против давања новца за опоравак престолонаследникове куће и против свих издатака, који су се односили на кнежев двор, а све зато што је сматрао да је кнез Милош довољно богат да сам све то плати.²⁷⁾ На скупштини у Крагујевцу гласао је и против саветничких и министарских дневница.²⁸⁾

Скупштински избори су одржани августа 1859. и на њима је дошло до сукоба кнеза Милоша и либерала. Власт је све учинила да спречи избор Стаменковића, Јеврема Грујића и Милована Јанковића.²⁹⁾ Иако је изабран за посланика власт је поништила мандате свих чиновника и тако поништила мандат тројици главних либерала и онда су сазвани нови избори.³⁰⁾ Када је поново изабран није хтео да прихвати мандат, јер је сматрао да су други избори незаконити, а први правилни.³¹⁾ Кнез Милош обрачунавао се са либералима, па је понижавао Стаменковића.³²⁾ Иако је саветник кнез га је послао да надгледа насипање пута.³³⁾ Када је Стаменковић умро 26. јануара 1861. за време кнеза Михаила полиција је пратила ко му је дошао на сахрану, а свештеника који му је држао посмртни говор казнили су премештајем.³⁴⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 435
• С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858), Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Гласник Друштва српске словесности 15 (1862) 318—320

• Биографија на сајту САНУ

Andreja Stamenkovic