Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

аминандар [2016/12/03 18:51]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
аминандар [2017/01/14 16:51] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Аминандар ======
 +**Аминандар** (грч. //​Ἀμύνανδρος//​),​ краљ Атаманије у јужном Епиру. Током [[Други македонски рат|Другог македонског рата]] као римски савезник освојио је делове Тесалије на граници са Атаманијом. Током Римско-сиријскога рата био је у савезу са [[Антиох Велики|Антиохом Великим]] и Етолским савезом. Током 191. пре Христа [[Филип V Македонски]] освојио је Атаманију,​ а Аминандар је био присиљен да се склони код Етолаца. Аминандер је касније уз подршку Етолаца успео да ослободи Атаманију македонских гарнизона.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
 +/* [[Слика:​Atamania.PNG|д|мини|360п|Атаманија и део Тесалије]] */
 +===== Први македонски рат =====
 +Аминандар је био краљ Атаманије,​ која се налазила између Етолије и Акарнаније. Након македонске победе над Етолским савезом у бици код Ламије 209. пре Христа током [[Први македонски рат|Првог македонскога рата]] представници неутралних држава покушали су да посредују у окончању рата.((Ливије 27.30)) Те државе су исто тако имале велике губитке због рата, који је ометао трговину. Један од посредника био је и Аминандар,​ који је деловао више у име својих суседа Етолаца.((Ливије 27.30)) Аминандар је постепено променио страну,​ тако да је већ током 207. пре Христа био неутралан,​ а касније је прешао на страну Македоније. Острво Закинтос добио је од Филипа V Македонскога током Првога македонскога рата, а он је Филипу заузврат омогућио неометан прелаз преко Атаманије.((Ливије 36.31)) Македонска војска је онда преко Атаманије имала пролаз до северне Етолије. Био је присутан као македонски пријатељ приликом окончања Првога македонскога рата [[Споразум у Феникеу|споразумом у Феникеу]] 205. пре Христа.((Ливије 29.12))
  
 +===== Почетак Другога македонскога рата =====
 +Када су Римљани намеравали да започну рат са [[Филип V Македонски|Филипом V Македонским]] послали су изасланике Аминандру обавештавајући га о својим намерама.((Полибије 16.27)) Почетком [[Други македонски рат|Другога македонскога рата]] 200. пре Христа [[Публије Сулпиције Галба]] обратио се многим македонским суседима,​ настојећи да добије ширу подршку за рат против Македоније.((Ливије 31.28)) Због успешнога почетка рата различити македонски суседи почели су да се обраћају Римљанима. Када се Аминандар појавио у римском логору Галба га је замолио да покуша да наговори Етолце на рат против Македоније.((Ливије 31.28))
 +
 +===== Учешће у освајању делова Тесалије =====
 +Након римске победе под командом [[Тит Квинкције Фламинин|Тита Квинкција Фламинина]] у бици на Аусу (Вјоси) 198. пре Христа Аминандар се охрабрио и пришао је Римљанима.((Ливије 32.14)) Аминандар се није поуздавао у своју војску,​ па је тражио од Фламинина да му да нешто војске да заузме Гомфи.((Ливије 32.14)) Успео је да зауме стратешки важне градове Феку и Гомфи, који су контролисали прелазе преко Пинда између Тесалије и Атаманије. Пад Гомфија изазвао је панику,​ па се предало шест гарнизона у значајним утврђењима у Тесалији.((Ливије 32.14)) Пошто је Фламинин одлучио да преко Атаманских планина уђе у Тесалију тражио је од Аминандра да му помогне и да му буде водич кроз Тесалију.((Ливије 32.14)) Фламинин је успут заузео Фалорију и много градова у Тесалији.
 +
 +===== Задржава освојена утврђења =====
 +Аминандар је био присутан приликом преговора [[Филип V Македонски|Филипа V Македонскога]] и [[Тит Квинкције Фламинин|Тита Квинкција Фламинина]]. Том приликом склопљено је примирје,​ па су Филипови и Фламининови изасланици отишли у Рим, да би се пред Сенатом расправљало о мировном споразуму. Тит Квинкције Фламинин је између осталих послао и Аминандра. Пошто није дошло до мировнога споразума рат се обновио,​ а Аминандар се са 1.200 атаманских војника прикључио римској војсци пре [[Битка код Киноскефала|битке код Киноскефала]] 197. пре Христа.((Ливије 33.3)) Након македонскога пораза и окончања Другога македонскога рата Аминандар је добио право на сва утврђења,​ која је освојио током рата.((Ливије 33.34))((Полибије 18.47))
 +
 +===== Савез са Етолцима и Антиохом =====
 +Током 192. пре Христа почео је [[Римско–сиријски рат]] са Антиохом III Великим,​ који је на подстицај Етолаца кренуо у инвазију на Грчку и покушао да је ослободи римске хегемоније,​ али није добио очекивану подршку од Македоније. Аминандерв шурак [[Филип из Мегалопоља]] полагао је право на македонски трон и уживао је велику Антиохову подршку. Филип из Мегалопоља је успео је да наговори Аминандра да стане на Антиохову страну и зарати против Римљана.((Ливије 35.47)) Аминандрова краљевина је била значајна,​ јер је омогућавала приступ северној Тесалији и Епиру, а могла је и да служи за обрану северне Етолије. Аминандар је владао острвом Закинтосом,​ које се налазило близу етолскога савезника Кефаленије. Поред Етолскога савеза био је главни Антиохов савезник. ​
 +/* [[Слика:​Philip V of Macedon.jpg|д|мини|220п|Филип V Македонски]] */
 +===== Поход у Тесалији 192/191. пре Христа =====
 +Придружио се [[Антиох Велики|Антиоху Великоме]] код Фере током његовога првога похода по Тесалији у пролеће 191. пре Христа.((Ливије 36.9)) Антиох Велики је у брзом походу заузео многе градове у Тесалији:​ Феру, Скотусу,​ Кранон,​ Метрополис,​ Кијериј и околна утврђења. Док је Антиох опседао Ларису Аминандар је са 3.000 етолских пешака и 200 коњаника напредовао у Перебији заузимајући Малоју и Киретију.((Ливије 36.10)) Након тога поново се придружио Антиоху код Ларисе,​ али [[Апије Клаудије Пулхер]] је успео да обманом преплаши Антиоха и натера га да се повуче из Тесалије.
 +
 +===== Напушта своју краљевину =====
 +Почетком пролећа 191. пре Христа [[Филип V Македонски]] и римски пропретор [[Марко Бебије Тамфил]] почели су са опсежним операцијама у Тесалији,​ тј са контраофанзивом.((Ливије 36.13)) Након враћања Малоје,​ Факија,​ Феста, Киретија и Еритија кренули су на градове Тесалије,​ које су држали Атаманци тј. Егиниј,​ Ерикиниј,​ Гомфи, Силану,​ Трику, Мелибоју и Фалорију.((Ливије 36.13)) Када је у мају 191. пре Христа стигао нови римски [[конзул]] [[Маније Ацилије Глабрион]] велики део Тесалије је био повраћен. Након опсаде Атаманци су се први предали у Пелинеју,​ а ту је заробљен и [[Филип из Мегалопоља]]. У тим разним операцијама заробљено је 4.000 војника,​ делом Атаманаца,​ а делом Антиохових војника.((Ливије 36.14)) О заробљеницима се старао Филип V Македонски,​ који је био великодушан према Атаманцима,​ све са циљем да их придобије.((Ливије 36.14)) Ослободио је све атаманске заробљенике,​ а онда је кренуо у поход на Атаманију,​ Аминандрову краљевину.((Ливије 36.14)) Аминандар се није усудио да дочека долазак македонске војске у Атаманију.((Ливије 36.14)) Бојао се да ће га неко издати,​ па је напустио своју краљевину. Побегао је у Амбракију,​ а [[Филип V Македонски]] је онда освојио Атаманију.((Ливије 36.14))
 +
 +===== Повратак краљевине =====
 +Римљани су касније приликом мировних 191. пре Христа тражили од Етолаца да им предају Аминандра.((Ливије 36.28))((Полибије 20.10)) Етолци нису пристајали да предају важнога савезника. Аминандар је са својом породицом уживао уточиште у Етолији. После некога времена Атаманци су постали незадовољни са македонском управом у Атаманији,​ па су се припремили за побуну,​ а ступили су и у контакт са Аминандром.((Ливије 38.1)) Уговоренога дана Аминандар се са 1.000 етолских војника појавио на границама Атаманије,​ а истога дана избила је побуна у 4 града из су Атаманци истерали македонске гарнизоне.((Ливије 38.1)) Након тога и остали градови су истерали Македонце и ослободили Атаманију.((Ливије 38.1)) Једино је једна тврђава Атенеј на граници са Македонијом остала под македонском контролом. Аминандар је тако повратио своју краљевину.
 +
 +===== Филипова интервенција и повлачење =====
 +Чим је чуо за побуну у Атаманији [[Филип V Македонски]] је кренуо усиљеним маршем са 6.000 војника.((Ливије 38.2)) Ушао је у Атаманију и заузео Етопију,​ али пошто су Атаманци заузели висове изнад пролаза,​ којима је требала проћи македонска војска Филип је био присиљен да се повлачи,​ а током повлачења Атаманци и Етолци нападали су македонско зачеље.((Ливије 38.2)) Македонска војска се након доста губитака повукла из Атаманије.((Ливије 38.2))
 +
 +===== Мировни споразум са Римљанима =====
 +Аминандар је након тога послао делегацију Сенату тражећи мир са Римљанима.((Ливије 38.3)) Римљани су му одобрили мир 189. пре Христа. Након тога наговорио је 189. пре Христа Амбракију да се након дуже опсаде [[Марко Фулвије Нобилиор|Марка Фулвија Нобилиора]] преда Римљанима.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Polybius/​home.html|Полибије,​ Историје]]
 +  * [[http://​en.wikisource.org/​wiki/​From_the_Founding_of_the_City|Тит Ливије]]
Штампање