Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алфред_рамбо [2017/01/14 13:30]
жељко_тодоровић Сређивање*
алфред_рамбо [2018/10/11 21:45] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Алфред
 +| презиме ​            = Рамбо
 +| слика ​              = АлфредРамбо.jpg
 +| опис_слике ​         = Алфред Рамбо
 +| пуно_име ​           = Алфред Рамбо
 +| дан_рођења ​         = 2.
 +| месец_рођења ​      = јул
 +| година_рођења ​      = 1842.
 +| место_рођења ​      = Безансон
 +| држава_рођења ​      = [[Француска]]
 +| дан_смрти ​          = 10.
 +| месец_смрти ​       = новембар
 +| година_смрти ​       = 1905.
 +| место_смрти ​       = [[Париз]]
 +| држава_смрти ​       = Француска
 +| националност ​       = Француз
 +| држављанство ​       = француски
 +| занимање ​           = историчар&​lt;​br /&​gt;​професор&​lt;​br /&​gt;​министар просвете
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Алфред Рамбо ======
 +**Алфред Никола Рамбо** (фра. //Alfred Nicolas Rambaud//) (Безансон,​ 10. јун/2. јул 1842 — [[Париз]],​ 28. октобар/​10. новембар 1905),​((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 362))((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 363)) француски историчар,​ професор универзитета на Сорбони у Паризу,​ члан Француске академије наука и министар просвете. Био је велики пријатељ [[Русија|Русије]]((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 363)) и Словена.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 377))
  
 +===== Биографија =====
 +После завршених студија филозофије и књижевности на Универзитету у Паризу,​ постао је професор историје на факултету у Касну и касније у Нансију (фра. //​Nancy//​).((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 363)) Његова докторска теза из византологије „Грчка царевина у X веку, Константин Порфирогенит“ (1870), изазвала је велику пажњу, не само у [[Француска|Француској]],​ већ у читавом свету. Бавио се поручавањем односа и веза између [[Руси|Руса]] и балканских [[Словени|Словена]] са [[Византија|Византијом]],​((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 364)) узрока и начина на које је Византија тако дуго опстала и њеним местом у историји.
 +
 +Мада је после доктората изгледало да ће његов даљи рад бити посвећен искључиво Византији,​ пошто је у више наврата путовао у Русију (1872, 1874, 1877((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) и посетио њене градове [[Петровград]],​ [[Москва|Москву]],​ [[Кијев]],​ [[Казањ]],​((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 371)) објавио је више књига о тој земљи.((l’Institut français, Maurice Pellisson)) Најпре студију о руском народним песмама (фра. //La Russie épique//​((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) (1876((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ), а врло брзо затим студију под насловом „Руси и Французи“ (фра. //Français et Russes//​((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) (1878((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ). Ово задње дело је код Немаца имало лошу критику,​ али га је тадашњи руски престолонаследник [[Александар III Александрович|Александар III]] веома лепо примио. Истовремено је штампао и „Историју Русије“ (фра. //Histoire de la Russie depuis les origines jusqu'​à l'​année 1877//​((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) (1878((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ), коју је Франацуска академија наградила. Дело је доживело више издања и било преведено на главне европске језике.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 370)) Касније је објавио више студија,​ мањих расправа и чланака из руске политичке и културне историје.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 371))
 +
 +Године 1881. постао је професор на Сорбони,​ где је од 1884. предавао модерну и савремену историју.((l’Institut français, Maurice Pellisson))
 +
 +У време када је био министар просвете (29. април 1896 — 29. јун 1898((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ), створен је француско-руски савез 1896, што је знатно допринело враћању угледа Француске међу Великим силама.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 371)) Такође је радио на реформама у средњошколској и универзитетској настави,​ инсистирајући на њиховом наставку у духу класичног образовања. Унапређена је организација универзитета. Осим Париза,​ који је већ имао вишевековну универзитетску традицију,​ оформљени су комплетни универзитети у још неколико већих градова у Француској.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 373))
 +
 +У политици се држао умерене републиканске лиге. У познијим годинама се повукао из политике и бавио се искључиво Универзитетом и својом породицом.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 374))
 +
 +Радио је и на историјској,​ политичкој и белетристичкој књижевности. Његова значајна научна дела су „Историја Француске револуције“ (фра. //Histoire de la Révolution française//​) (1883((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) и веома опширна „Историја француске цивилизације“ (фра. //Histoire de la civilisation française//​((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ) у три књиге (1888((l’Institut français, Maurice Pellisson)) ), настала као резултат вишегодишењег рада,​((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 375)) доживела је више издања,​ још пре његове смрти.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 374)) У периоду 1889—1890. сарађивао је са недељним књижевним часописом фра. //Revue Blue//. Писао је студије и расправе о француској колонијалној политици,​ и предвиђао напредак своје отаџбине у том правцу.
 +
 +Написао је два историјска романа:​ „Цезаров прстен“,​ у облику мемоара једног галског војника из времена Версингерторикса,​ галског кнеза, који се борио против римских легија и „Картагински цар“, због чијег је писања путовао у Африку и разгледао рушевине Картагине,​ како би што верније приказао њихову античку цивилизацију.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 375))
 +
 +Од посебне важности била је „Општа историја од IV века до данас“ (фра. //​l'​Histoire générale du IVe siècle jusqu'​à nos jours//), објављена у периоду 1891-1900((l’Institut français, Maurice Pellisson)) у 12 свезака и у 84 поглавља,​ коју је написао заједно са Ернестом Лависом,​ као почетним коаутором,​ и у сарадњи са још неким научницима. У њој су дати опшрини прегледи политичке и културне историје Јужних Словена:​ Срба, Хрвата и Бугара. Нарочито пажљиво и са симпатијама,​ по изворним подацима,​ које су наши академици припремали,​ описани су догађаји,​ политичке и културне историје српског народа,​ за време Немањића,​ посебно краља Милутина и цара Душана. Због велике озбиљности у приступу српској историји,​ ово дело представља готово изузетак у поређењу са другим страним историјским збиркама сличног типа.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 376)) У „Општој историји“ иначе, обухваћена је и комплетна историја Русије,​ [[Турска|Турске]],​ [[Индостан]]а (Индија) и Византије.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 377))
 +
 +Постао је члан Француске академије моралних и политичких наука (фра. //​l'​Académie des sciences morales et politiques//​) крајем 1897.((l’Institut français, Maurice Pellisson))
 +
 +Био је дописни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 18/30. јуна 1878. Постао је почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] 15/27. новембра 1892. и дописни члан Академије друштвених наука од 5/17. фебруара 1896.((Љ. Никић, Г. Жујовић,​ Г. Радојчић-Костић,​ 2007, стр. 278)) Сматран је за једног од најзначајнијих страних чланова Академије.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 362))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Стојан Бошковић,​ //​[[https://​archive.org/​stream/​godinjak00akadgoog#​page/​n373/​mode/​2up|Некролози:​ Алфред Рамбо]]//,​ Годишњак,​ број XIX, Српска краљевска академија,​ Београд,​ 1906, стр. 362—377
 +  * Љ. Никић, Г. Жујовић,​ Г. Радојчић-Костић,​ //​[[http://​www.sanu.ac.rs/​Biblioteka/​BiografskiRecnik.pdf|Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности,​ српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841—1947)]]//,​ уредник Никша Стипчевић,​ Српска академија наука и уметности,​ Београд,​ 2007.
 +  * Maurice Pellisson, //​[[http://​www.inrp.fr/​edition-electronique/​lodel/​dictionnaire-ferdinand-buisson/​document.php?​id=3489|Rambaud]]//,​ l’Institut français de l'​Éducation,​ Lyon
 +  * Grande Encyclopédie,​ Paris 28 (Anonim).
 +  * ЕВ 18 (Anonim).
 +  * Библиографија расправа и чланака,​ T. 1–14. Загреб,​ Југославенски лексикографски завод, 1956—1986. 10, 284.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=486,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
Штампање