Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

алимпије_марјановић [2016/12/06 20:08]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
алимпије_марјановић [2017/01/14 12:58] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Алимпије ​
 +| презиме ​            = Марјановић
 +| слика ​              = Алимпије Марјановић.jpg
 +| дан_рођења ​         = 6.
 +| месец_рођења ​       = јануар
 +| година_рођења ​      = 1875.
 +| место_рођења ​       = Доња Шаторња
 +| држава_рођења ​      = [[Кнежевина Србија]]
 +| дан_смрти ​          = 15.
 +| месец_смрти ​        = март
 +| година_смрти ​       = 1940.
 +| место_смрти ​        = Београд
 +| држава_смрти ​       = Краљевина Југославија
 +}} */
 +====== Алимпије Марјановић ======
 +**Алимпије Марјановић Овчепољски** (Доња Шаторња,​ 6. јануар 1875 — [[Београд]],​ 15. март 1940), српски пуковник,​ четнички војвода и краљев ађутант. Као шеф горског штаба Источног Повардарја успешно је 1908. завео ред у четничкој организацији и омогућио ширење српског утицаја. Као командант четничких одреда у Првом балканском рату омогућио је успешно победоносно напредовање српске војске.
  
 +===== Живот и рад =====
 +==== Школовање и усавршавање ====
 +Алимпије Марјановић је рођен 6. јануара 1875. у Доњој Шаторњој.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 2, стр. 790)) Након завршене шесторазредне гимназије ступио је 1893. у Нижу школу Војне академије.((НА)) Нижу школу Војне академије завршио је 1896, када је произведен у пешадијског потпоручника.((НА)) После завршене Војне академије до 1899. био је водник у пешадији.((НА)) Од 1899. до 1901. похађао је Вишу школу Војне академије.((НА))
 +
 +==== Шеф Горског штаба Источног Повардарја ====
 +Учествовао је 1903. у [[Мајска завера|Мајској завери]] против краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]].((Политика,​ 16. 3. 1940, стр. 11))((Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 120)) Био је командир чете у пешадији,​ у пешадијској подофицирској школи и у жандармерији.((НА)) Након сукоба у Српској четничкој организацији Врховна управа је 5. фебруара 1908. послала Алимпија Марјановића са најширим овлаштењима да оконча расцеп у организацији.((Владимир Илић, 2006, стр. 133))
 +
 +Када је стигао у Скопље упознао се са локалним приликама и са [[Богдан Раденковић|Богданом Раденковићем]] и направио је нови Устав српске организације.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Вратио се онда у Врање, у коме је формирао чету, са којом је 25. фебруара 1908. прешао у Македонију као шеф горског штаба Источног Повардарја,​ са надимком Овчепољски.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Најпре је на терену натерао на послушност непокорне војводе,​ па је онда извршио реорганизацију.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Уредио је сеоске чете, одредио је рејоне,​ на којима је формирао рејонске чете, којима је одредио војводе и одредио дужности.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Српска четничка организација је тада наставила да продире према Овчем пољу и у села под бугарским утицајем на истоку.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Успешно су на српску страну превели Страцин у кумановској кази и Бродац у паланачкој кази.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Та места су била од велике важности,​ јер су дотада бугарске чете на тим местима блокирале комуникације између Србије и српских села на југу.((Владимир Илић, 2006, стр. 133)) Марјановићев успешан рад прекинут је јула 1908. проглашењем уставности (хуријета) у Турској.
 +
 +==== Командант четника у Првом балканском рату ====
 +Током 1910. био је на допусту у Женеви у Швајцарској.((НА)) Од 1911. до 1912. био је командант пешадијског батаљона.((НА)) Постављен је 1912. за команданта граничне трупе.((НА)) Као командант граничне трупе извршио је реорганизацију и израдио је уредбу о устројству граничне трупе.((НА)) Био је веома одан престолонаследнику [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]],​ а пошто се није слагао са Црном руком, престолонаследник је утицао да му се додели команда у четничком логору за обуку у Прокупљу.((Васа Казимировић,​ 1997, стр. 381—383)) Због тога случаја затегли су се односи престолонаследника Александра и Црне руке.((Васа Казимировић,​ 1997, стр. 383)) Обуку четника извео је у Прокупљу и припремио је за рат четничку организацију.((НА)) Од лета 1912. до почетка рата сурађивао је са Арнаутима за време њиховог устанка против Турске.((НА)) Пред [[Први Балкански рат]] отпочела је крајем септембра 1912. мобилизација српских четника.((Владимир Илић, 2006, стр. 146)) Мобилизацијом четника руководио је по налогу [[Радомир Путник|Радомира Путник]]а,​ командант граничне трупе, мајор Алимпије Марјановић.((Владимир Илић, 2006, стр. 146)) Четнички одреди су распоређени дуж границе са Турском,​ њима је командовао Алимпије Марјановић,​ а од [[Милан Васић|Милана Васића]] добијали су задатке.((Владимир Илић, 2006, стр. 146)) Српски четници су се кретали у претходници или заштитници српске војске и дали су велики допринос победи у Првом балканском рату.
 +/* [[Датотека:​Alimpije Marjanovic.jpg|д|мини|150п|]] */
 +==== Краљев ађутант ====
 +У Другом балканском рату био је командант Добровољачке бригаде.((НА)) Са Добровољачком бригадом учествовао је у саставу 3. армије у борбама код Криволаку и на Пљачкавици.((Политика,​ 16. 3. 1940, стр. 11)) Поново је 1913. постао командант граничне трупе.((НА)) Од новембра 1913. био је ађутант краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]].((НА)) У Првом светском рату био је до 1915. командант пешадијског пука, а од 1915. командант добровољачких одреда.((НА)) Унапређен је октобра 1915. у чин пуковника.((НА)) Од 1916. био је командант Моравске бригаде.((НА)) Пензионисан је на властити захтев априла 1923.((НА)) Реактивиран је октобра,​ а поново пензионисан новембра 1923.((НА)) Умро је 15. марта 1940. у [[Београд]]у.((Политика,​ 16. 3. 1940, стр. 11))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 2, стр. 790
 +  * [[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​novine/​politika/​1940/​03/​16#​page/​10/​mode/​1up|Алимпије Марјановић]],​ Политика,​ број 11419, уредник Миомир Миленовић,​ Јован Тановић,​ стр. 11, 16. 3. 1940.
 +  * Владимир Илић, //​Српска четничка акција 1903—1912//,​ Ип Ецолибри,​ Београд,​ 2006.
 +  * Драгиша Васић, //​Деветсто трећа//,​ Завод за уџбенике и наставна средства,​ Београд,​ 2003.
 +  * Бранислав Глигоријевић,​ //Краљ Александар Карађорђевић,​ књига 1//, Завод за уџбенике,​ Београд,​ 2010.
 +  * Васа Казимировић,​ //Црна рука//, Призма,​ Крагујевац,​ 1997.
Штампање