Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алимпије_васиљевић [2017/01/14 12:50]
жељко_тодоровић Сређивање*
алимпије_васиљевић [2018/10/11 21:46] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Алимпије
 +| презиме ​            = Васиљевић
 +| боја ​               = 
 +| слика ​              = АлимпијеВасиљевић2.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Алимпије Васиљевић
 +| пуно_име ​           = Алимпије Васиљевић
 +| дан_рођења ​         = 
 +| мјесец_рођења ​      ​= ​
 +| година_рођења ​      = 1831.
 +| мјесто_рођења ​      = Велишевац
 +| држава_рођења ​      = Кнежевина Србија
 +| дан_смрти ​          = 3
 +| мјесец_смрти ​       = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1911.
 +| мјесто_смрти ​       = Београд
 +| држава_смрти ​       = Краљевина Србија
 +| националност ​       = 
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = 
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Алимпије Васиљевић ======
 +**Алимпије Васиљевић** (Велишевац,​ Ваљевски округ, 21. новембар 1831 — [[Београд]],​ 3. фебруар 1911), српски филозоф и политичар,​ магистар Духовне академије ([[Кијев]]),​ професор Велике школе (Београд,​ филозофија) и министар просвете.
  
 +===== Школовање =====
 +Основну школу похађао је у Боговађи и у Цветачкој општини.((„ЖИ”,​ [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​view/​P-1010-1911-001&​amp;​p=688&​amp;​e=f&​amp;​w=1280&​amp;​h=899|Српски књижевни гласник 1911, 16. април 1911.]])) Школовање је наставио 1846. у [[Београд]]у,​ где је завршио три разреда гимназије и након тога прешао је на богословију.((ЖИ)) Још у гимназији познавао се са [[Јеврем Грујић|Јевремом Грујићем]] и са [[Јован Ристић|Јованом Ристићем]].((ЖИ)) Пошто је спадао међу пет најбољих ученика богословије о трошку рускога Синода отишао је 1850. на образовање на духовну академију у [[Кијев]]у.((ЖИ)) Након две године семинарија прешао је на духовну академију и ту је ступио прво на филозофски факултет,​ а по окончању филозофскога на богословни.((ЖИ)) Седам година се школовао у Русији и духовну академију је завршио одличним успехом добивши на крају степен магистра.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 4, 1040)) Ступањ магистра из Русије дотада је имао само [[митрополит Михаило]].((ЖИ))
 +
 +===== Слободоумне патриоте =====
 +По повратку у Србију 1857. упознао се са другим хегеловцем [[Димитрије Матић|Димитријем Матићем]].((ЖИ)) Одбио је да буде судски писар, па је морао да чека годину дана да добије одговарајућу државну службу. Пошто је био проруски орјентисан,​ а и за њега су се заузели чланови кнезу супростављенога Државнога савета није успевао да се запосли као професор богословије.((ЖИ)) Након [[Тенкина завера|Тенкине завере]] почео је да посећује [[Тома Вучић|Тому Вучића]] и [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]],​ који су били олигархијска опозиција кнезу.((ЖИ)) Међутим он је ступио у контакт са трећом политичком групом,​ слобоумним патриотама,​ који су касније названи либералима,​ а који су се залагали за сазивање Народне скупштине.((ЖИ)) Добио је државну службу током 1858. као вршилац секретарске дужности у министарству просвете и требао је да обавља ревизију школа.((ЖИ)) У тој служби обилазио је школе, али пре поласка на пут договарао се са либералима са ким да ступа у контакт.((ЖИ)) Међутим и олигарси су му давали упутства и пратили га полицијом.
 +
 +===== Професор гимназије и богословије =====
 +По повратку био је постављен за професора шабачке гимназије. У време [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] крајем 1858. био је активни члан либерала.((ЖИ)) Та скупштина довела је до промене династија и до већега значаја народне скупштине. Средином 1859. Алимпије је постао професор богословије.((ЖИ)) Једно време током 1860. провео је на научном усавршавању у Паризу заједно са својим пријатељем [[Стојан Бошковић|Стојаном Бошковићем]].((ЖИ)) У критичним данима бомбардовања Београда 1862. ступио је у ђачку легију.((ЖИ)) Влада је почела да политички прогони либерале,​ па је 1864. премештен. Заједно са другим либералима помогао је да се 1866. организује [[Уједињена омладина српска]].((ЖИ)) Након убојства [[Кнез Михаило|кнеза Михаила]] на позив [[Миливој Блазнавац|Миливоја Блазнавца]] узео је учешћа у сазивању скупштине,​ која је прогласила кнеза [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]].((ЖИ)) На Уставотворној скупштини 1869. изабран је за секретара скупштине заједно са [[Стојан Бошковић|Стојаном Бошковићем]].((ЖИ)) Међутим Намесништво се бојало да млађи либерали теже превеликој либералној промени Устава,​ па су онемогућили њихов избор за секретаре под изговором да пошто нису посланици не могу да буду секретари скупштине.((ЖИ)) Током 1869. постао је професор на Великој школи.((НА)) Припадао је либералној странци и учествовао је у омладинском покрету.((НА))
 +/* [[Датотека:​АлимпијеВасиљевић.jpg|д|мини|200п|]] */
 +===== Министар просвете =====
 +У либералној влади [[Стевча Михаиловић|Стевче Михаиловића]] (31. август 1875 — 8. октобар 1875) имао је положај министра просвете,​ али брзо су дали оставку јер нису могли кнеза да увере да он само са њима заједно може да изађе пред скупштину.((ЖИ)) Поново је министар просвете у влади Стевче Михаиловића (6. мај 1876 — 13. октобар 1878).((„ЖИ2”,​ [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​view/​P-1010-1911-001&​amp;​p=802&​amp;​e=f&​amp;​w=1280&​amp;​h=899|Српски књижевни гласник 1911, 1. мај 1911.]])) За време оба српско-турска рата био је у кнежевој пратњи као заступник владе у Врховној команди.((НА)) Поред својих редовних дужности био је 1877/1878. министар за ослобођене пределе са задатком да уреди управу у присаједињеним окрузима.((НА)) Путовао је у јесен 1878. у Русију да обезбеди градњу српске железнице уз помоћ руског капитала.((ЖИ2)) Међутим све његове договоре поништила је касније кнежева аустрофилска политика. Министар је просвете и у влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]] од 13. октобра 1878. до 20. марта 1879, када подноси оставку,​ али поново улази у исту владу и остаје у њој до пада владе 2. новембра 1880. Влада је пала јер није пристајала на огромне трговачке уступке према Аустрији. Постављен је 1879. за државнога саветника.
 +
 +Четири пута је био министар просвете. ​ У два маха (1892/1893. и 1893/1894) био је посланик у Петрограду.((НА)) Са места саветника пензионисан је октобра 1898, одмах након одлуке врха либералне странке да буде потпуна опозиција власти.((Живан Живановић 4, 1925, стр. 85))
 +
 +У млађим годинама бавио се књижевном критиком,​ а водио је многобројне књижевне и научне полемике.((НА)) Објавио је неколико расправа и уџбеника из своје струке. Његово главно дело је: //​Историја образовања//​ (1867, недовршено).((НА))
 +
 +===== Члан академија =====
 +Редовни је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 21. I 1862, а секретар ДСС 1863. Почасни је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]],​ наименован 29. VII 1864. Редовни је члан (Одсека за науке философске и филолошке и Одсека за науке државне и историјске) од 6. II 1869. Секретар је Одсека за науке философске и филолошке 1872–1873,​ 1885–1886,​ секретар Одсека за науке државне и историјске 1889. Секретар је Одсека за ширење наука и књижевности у народ од 19. II 1883. Почасни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] од 15. XI 1892. Написао је аутобиографију А. Васиљевић:​ Моје успомене. Објављено СКЗ 1990.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 4, 1040
 +  * Министри просвете Србије 1811—1918. Београд,​ 1994, 76–77.
 +  * Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 65–67 (Б. Бешлин,​ М. Карановић).
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​view/​P-1010-1911-001&​amp;​p=688&​amp;​e=f&​amp;​w=1280&​amp;​h=899|Српски књижевни гласник 1911, 16. април 1911.]]
 +  * [[http://​scc.digital.bkp.nb.rs/​view/​P-1010-1911-001&​amp;​p=802&​amp;​e=f&​amp;​w=1280&​amp;​h=899|Српски књижевни гласник 1911, 1. мај 1911.]]
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​251356363/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-четврта-Друга-половина-владавине-краља-Александра-I-до-угашења|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књига четврта 1897—1903]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1925.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=71,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
Штампање