Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алексеј_александрович_шахматов [2018/10/11 21:46]
жељко_тодоровић
алексеј_александрович_шахматов [2019/08/20 20:30] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 24: Линија 24:
 }} */ }} */
 ====== Алексеј Александрович Шахматов ====== ====== Алексеј Александрович Шахматов ======
-**Алексеј Александрович Шахматов** (рус. //​Алексей Александрович Шахматов//​) (Нарва,​ 5/17. јун 1864 — [[Петроград]], 16. август 1920), филолог и историчар књижевности,​ доктор филологије,​ професор универзитета (Петроград).+**Алексеј Александрович Шахматов** (рус. //​Алексей Александрович Шахматов//​) (Нарва,​ 5/17. јун 1864 — Петроград,​ 16. август 1920), филолог и историчар књижевности,​ доктор филологије,​ професор универзитета (Петроград).
  
 ===== Живот и рад ===== ===== Живот и рад =====
-Гимназију је похађао у [[Москва|Москви]], а универзитет у [[Одеса|Одеси]]. Године 1890. постаје доцент московског универзитета. У периоду 1891-1894. служио је у Саратову. Године 1894. постаје адјункт петроградске академије,​ а 1899. постао је редовни академик. Посебно се бавио руским језиком и старом руском литературом,​ али исто и праславенским језиком и славенском акцентуацијом. Његови научни радови су означили читаву епоху руске и свеславенске науке.+Гимназију је похађао у Москви,​ а универзитет у Одеси. Године 1890. постаје доцент московског универзитета. У периоду 1891-1894. служио је у Саратову. Године 1894. постаје адјункт петроградске академије,​ а 1899. постао је редовни академик. Посебно се бавио руским језиком и старом руском литературом,​ али исто и праславенским језиком и славенском акцентуацијом. Његови научни радови су означили читаву епоху руске и свеславенске науке.
  
 Најважнији радови:​ „Испитивања у области руске фонетике“ (1893/​1894),​ „Испитивања о језику новгородских повеља 13. и 14. вијека“ (1884), „Испитивања о најстаријим руским љетописним текстовима“ (1908), „Нацрт најстаријега периода историје руског језика“ (1915). О нашем језику је написао:​ „Прилози историји српско-хрватских акцената“ (1888, 1890), „Јурај Крижанић,​ о српскохрватском акценту“ (1895). Најважнији радови:​ „Испитивања у области руске фонетике“ (1893/​1894),​ „Испитивања о језику новгородских повеља 13. и 14. вијека“ (1884), „Испитивања о најстаријим руским љетописним текстовима“ (1908), „Нацрт најстаријега периода историје руског језика“ (1915). О нашем језику је написао:​ „Прилози историји српско-хрватских акцената“ (1888, 1890), „Јурај Крижанић,​ о српскохрватском акценту“ (1895).
Штампање