Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_јовановић [2017/01/01 21:31]
жељко_тодоровић Сређивање*
алекса_јовановић [2020/01/22 20:36] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 19: Линија 19:
  
 ===== Судија највиших судова ===== ===== Судија највиших судова =====
-Алекса Јовановић је рођен 19. августа 1846. у [[Ћуприја|Ћуприји]].((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 2, 169—170)) Нижу гимназију завршио је у [[Неготин]]у,​ а вишу гимназију у Београду.((НА)) Правни факултет завршио је у [[Београд]]у.((НА)) Радио је најпре као судски писар у Крагујевцу и Краљеву,​ а онда као писар министарства правде и секретар суда у Београду.((НА)) Од 1874. до 1878. био је судија у Смедереву и Крушевцу.((НА)) Био је 1881. председник првостешеног суда у Нишу, а од 1881. до 1884. био је председник првостепеног суда у Београду.((НА)) Био је члан Касационог суда од 1. новембра 1884. до 20. маја 1890, а након тога био је начелник министарства правде до 20. маја 1894, а онда је поново био члан Касационог суда од 21. маја 1894. до 13. јуна 1899.((НА)) Постављен је 13. јуна 1899. за председника Апелационог суда.((НА)) Био је један од најбољих судија свога времена,​ како по знању, тако и по савесности и непристрасности.((НА))+Алекса Јовановић је рођен 19. августа 1846. године ​у [[Ћуприја|Ћуприји]].((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 2, 169—170)) Нижу гимназију завршио је у [[Неготин]]у,​ а вишу гимназију у Београду.((НА)) Правни факултет завршио је у [[Београд]]у.((НА)) Радио је најпре као судски писар у Крагујевцу и Краљеву,​ а онда као писар министарства правде и секретар суда у Београду.((НА)) Од 1874. до 1878. био је судија у Смедереву и Крушевцу.((НА)) Био је 1881. председник првостешеног суда у Нишу, а од 1881. до 1884. био је председник првостепеног суда у Београду.((НА)) Био је члан Касационог суда од 1. новембра 1884. до 20. маја 1890, а након тога био је начелник министарства правде до 20. маја 1894, а онда је поново био члан Касационог суда од 21. маја 1894. до 13. јуна 1899.((НА)) Постављен је 13. јуна 1899. за председника Апелационог суда.((НА)) Био је један од најбољих судија свога времена,​ како по знању, тако и по савесности и непристрасности.((НА))
  
 ===== Председник владе ===== ===== Председник владе =====
-Када је краљ [[Александар Обреновић]] објавио да се венчао са [[Драга Машин|Драгом Машин]] влада [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] дала је оставку 21. јула 1900.((Влада Александра Обр., 3, стр. 6)) Због непопуларне краљеве женидбе ниједан од познатих политичара није пристајао да прими мандат за састав нове владе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 13)) Ипак манадат за састав нове владе преузео је 25. јуна 1900. Алекса Јовановић,​ који је у то време био председник Апелационог суда и био познати правник,​ али у политици је био нов.((Влада Александра Обр., 3, стр. 14)) Био је [[Списак ​председника влада Србије|председник владе краљевине Србије]] од 25. јула 1900. до 2. априла 1901. У истој влади био је министар иностраних послова до 18. фебруара 1901, а отада па до 2. априла 1901. био је министар правде. Истога дана када је образована Јовановићева влада објављен је указ о помиловању осуђених у [[Ивањдански атентат|Ивањданском атентату]].((Влада Александра Обр., 3, стр. 22)) [[Краљ Милан|Краљу Милану]] је забрањен повратак у Србију.((Влада Александра Обр., 3, стр. 50)) Поправљени су одмах односи са Русијом,​ па је руски цар пристао да буде венчани кум краљу Александру.((Влада Александра Обр., 3, стр. 25)) За време његове владе краљ Александар Обреновић се оженио Драгом Машин, па се и та влада знала називати „свадбено министарство”. Краљ је управљао иностраним пословима,​ готово без учешћа владе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 67)) Иако је Алекса Јовановић био министар иностраних послова он се готово није ни бавио иностраним пословима,​ пошто није говорио стране језике,​ а краљу је управо требао такав министар иностраних послова да може да иза његових леђа ради шта хоће.((Влада Александра Обр., 3, стр. 67)) Алекса Јовановић је заслужан за повећање плата судских секретара и писара по закону о изменама и допунама у закону о устројству судова од 8. фебруара 1901.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) Његова влада је 22. јануара 1901. донела Закон о повластицама Извозне банке.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) До тада су српски извозници зависили од страних посредника,​ који би давали извозни кредит,​ али би присвајали већи део добити извозника.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) Његова влада усвојила је и закон о изменама и допунама закона о непосредном порезу и закон о окружним,​ среским и општинским буџетима.((Влада Александра Обр., 3, стр. 79))+Када је краљ [[Александар Обреновић]] објавио да се венчао са [[Драга Машин|Драгом Машин]] влада [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] дала је оставку 21. јула 1900.((Влада Александра Обр., 3, стр. 6)) Због непопуларне краљеве женидбе ниједан од познатих политичара није пристајао да прими мандат за састав нове владе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 13)) Ипак манадат за састав нове владе преузео је 25. јуна 1900. Алекса Јовановић,​ који је у то време био председник Апелационог суда и био познати правник,​ али у политици је био нов.((Влада Александра Обр., 3, стр. 14)) Био је председник владе ​Краљевине Србије од 25. јула 1900. до 2. априла 1901. У истој влади био је министар иностраних послова до 18. фебруара 1901, а отада па до 2. априла 1901. био је министар правде. Истога дана када је образована Јовановићева влада објављен је указ о помиловању осуђених у [[Ивањдански атентат|Ивањданском атентату]].((Влада Александра Обр., 3, стр. 22)) [[Краљ Милан|Краљу Милану]] је забрањен повратак у Србију.((Влада Александра Обр., 3, стр. 50)) Поправљени су одмах односи са Русијом,​ па је руски цар пристао да буде венчани кум краљу Александру.((Влада Александра Обр., 3, стр. 25)) За време његове владе краљ Александар Обреновић се оженио Драгом Машин, па се и та влада знала називати „свадбено министарство”. Краљ је управљао иностраним пословима,​ готово без учешћа владе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 67)) Иако је Алекса Јовановић био министар иностраних послова он се готово није ни бавио иностраним пословима,​ пошто није говорио стране језике,​ а краљу је управо требао такав министар иностраних послова да може да иза његових леђа ради шта хоће.((Влада Александра Обр., 3, стр. 67)) Алекса Јовановић је заслужан за повећање плата судских секретара и писара по закону о изменама и допунама у закону о устројству судова од 8. фебруара 1901.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) Његова влада је 22. јануара 1901. донела Закон о повластицама Извозне банке.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) До тада су српски извозници зависили од страних посредника,​ који би давали извозни кредит,​ али би присвајали већи део добити извозника.((Влада Александра Обр., 3, стр. 75)) Његова влада усвојила је и закон о изменама и допунама закона о непосредном порезу и закон о окружним,​ среским и општинским буџетима.((Влада Александра Обр., 3, стр. 79))
  
 Јовановићева влада је донела и неколико војних уредби,​ а најважнији војни закон био је закон о устројству војске од 9. фебруара 1901.((Влада Александра Обр., 3, стр. 82)) Војска се делила на народну војску (мушкарци од 20 до 45 година) и последњу одбрану (17—20 и 45—50 година). Обвезници првог позива су две године држани у касарни као стајаћа војска,​ а касније су се позивали на честе вежбе. Јовановићева влада је смањила буџетске издатке и то углавном на рачун војних расхода.((Влада Александра Обр., 3, стр. 86—87)) Јовановићева влада је донела и неколико војних уредби,​ а најважнији војни закон био је закон о устројству војске од 9. фебруара 1901.((Влада Александра Обр., 3, стр. 82)) Војска се делила на народну војску (мушкарци од 20 до 45 година) и последњу одбрану (17—20 и 45—50 година). Обвезници првог позива су две године држани у касарни као стајаћа војска,​ а касније су се позивали на честе вежбе. Јовановићева влада је смањила буџетске издатке и то углавном на рачун војних расхода.((Влада Александра Обр., 3, стр. 86—87))
Штампање