Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_шантић [2017/01/01 21:12]
жељко_тодоровић Сређивање*
алекса_шантић [2018/10/11 21:39] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Алекса
 +| презиме ​            = Шантић
 +| боја ​               = 
 +| слика ​              = АлексаШантић.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Алекса Шантић
 +| пуно_име ​           = Алекса Шантић
 +| дан_рођења ​         = 27.
 +| мјесец_рођења ​      = мај
 +| година_рођења ​      = 1868.
 +| мјесто_рођења ​      = Мостар
 +| држава_рођења ​      = Турска
 +| дан_смрти ​          = 2.
 +| мјесец_смрти ​       = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1924.
 +| мјесто_смрти ​       = Мостар
 +| држава_смрти ​       = Краљевина СХС
 +| националност ​       = Србин
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = књижевник,​ пјесник
 +| познат_по ​          = пјесмама
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Алекса Шантић ======
 +**Алекса Шантић** ([[Мостар]],​ 27. мај 1868 — Мостар,​ 2. фебруар 1924), српски књижевник и пјесник. Један је од најзначајнијих наших пјесника.
  
 +===== Живот и рад =====
 +Основну школу је завршио у Мостару. Потом је радио у трговини својег оца, а касније је учио у трговачким школама у [[Љубљана|Љубљани]] и [[Трст]]у. Ту је на њега утицао Људевит Вуличевић који му је био приватни учитељ. Без завршене школе се Шантић 1883. вратио да ради у очеву радњу. У Мостару је затекао „необично мртвило“,​ које је било посљедица „недавно угушеног херцеговачког устанка против [[Аустроугарска|Аустрије]]“,​ како пише о њему [[Владимир Ћоровић]].(([[http://​www.rastko.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​bih/​vcorovic-bih-knjizevnost.html|Владимир Ћоровић:​ Књижевност у Босни и Херцеговини]]))
 +
 +Послије неколико година се читав посветио књижевности и националном раду. У то вријеме у Мостару се налазио већи број младих,​ национално освјештених и књижевно способних стваралаца. Погодно је било и то што је српска јавност тада обраћала велику пажњу БиХ и њеној борби против аустроугарске окупације. У тим круговима Шантић је био један од вођа. Као такав био је један од уредника „Зоре“,​ књижевног часописа (1896—1901),​ оснивач и члан позоришне дружине,​ оснивач и зборовођа пјевачког друштва „Гусле“,​ један од оснивача „Мале Библиотеке“,​ предсједник пододбора „Просвјете“ и члан редакције „Народа“. Када је касније оболио морао је да напусти друштвене дјелатности.
 +
 +Купио је 1910. вилу у Борцима код Коњица,​ гдје је живио 1913. године када су га аустроугарске власти протјерале из Мостара.(([[http://​www.novosti.rs/​vesti/​planeta.300.html:​450654-Propada-quotSantica-vilaquot|Пропада „Шантића вила“ („Вечерње новости“,​ 24. август 2013)]])) Кад је избио [[Први свјетски рат]] узет је од аустроугарских власти за таоца, али је пуштен због болести. Двапут је ипак тужен због родољубивих пјесама. Године 1920. прослављена је Шантићева 25-годишњица,​ и тада је добио низ признања и одликовања.
 +
 +Прве стихове је објавио 1887. у [[сомбор]]ском дјечјем листу „Голуб“. Потом је постао сарадник „Босанске Виле“ и других часописа. Током живота је издао шест свезака „Пјесама“:​ 1891, 1895, 1900, 1908, затим у Српској књижевној задрузи 1911. избор из „Пјесама“,​ и 1913. свезак под именом „На старим огњиштима“. „Књижевни Југ“ је 1919. одштампао Шантићеве пјесме латиницом. Након Шантићеве смрти 1925. у Београду је поново издат избор Шантићевих пјесама. Четири краће драме у стиху су му: „Под маглом“ (1907), „Хасанагиница“ (1911), „Анђелија“ (1912), „Сунце“ (рукопис). Шантић се бавио и превођењем стихова,​ особито Хајнеа. Године 1910. штампао је читаву збирку „Из немачке лирике“,​ а 1919. „Пјесме Роба“ од Свјатоплука Чеха.
 +
 +Остао је међу најпопуларнијим српским пјесницима. У пуном смислу је био самоук,​ и развијао се полако и тешко. Био је пријемчиве нарави па се нарочито у почетку приклањао разним утицајима. Једно вријеме је писао слично [[Јован Јовановић Змај|Змају]],​ а касније је наставио по своме, задржавајући своју романтичку сентименталност. У основи његовог зрелог рада се и даље осјећа инспирација из народних пјесама. Стога је примљен у ширим круговима народа као истински национални пјесник,​ и предавач правих народних осјећаја и мисли.
 +
 +===== Академик =====
 +Дописни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (Академије уметности) од фебруара 1914.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Загреб,​ 1924—1929.
 +  * Ј. Скерлић:​ //​Историја нове српске књижевности//,​ Београд,​ 1953, стр. 402—404 и 483—484 и 508 (Ж. П. Јовановић).
 +  * A. Шантић:​ //​Изабрана дјела//,​ Сарајево,​ 1972, књ. 5, стр. 323—623 (Ђ. Хуњак) и 625—707 (М. Богавац) и 709—712 (Аноним).
 +  * Српска краљевска академија Год. 27 (1914) 215.
 +  * В. Ћоровић:​ //​Алекса Шантић и критика//​. СКГ н. с. 11 (1924) 283–290. ​
 +  * П. Поповић:​ //​Сећања на A. Шантића//​. СКГ н. с. 11 (1924) 290–297.
 +  * Ј. Дучић: //​Алекса Шантић//​. ГЈПД 17 (1937) 929–941.
 +  * //A. Шантић,​ живот и дјело//:​ зборник радова. Бања Лука 2000.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=636,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
 +  * [[http://​www.aleksasantic.com/​|Сајт посвећен Алекси Шантићу]]
 +  * [[http://​www.santic.org/​|Још један сајт посвећен Алекси Шантићу]]
 +  * [[http://​www.beotel.rs/​~mirkom/​santic.htm|Велики број његових пјесама]]
 +  * [[http://​orwell.ru/​library/​others/​Aleksa_Shantich/​|Изабране пјесме Алексе Шантића]]
Штампање