Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_шантић [2018/10/11 21:39]
жељко_тодоровић
алекса_шантић [2019/08/20 20:09] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 24: Линија 24:
 }} */ }} */
 ====== Алекса Шантић ====== ====== Алекса Шантић ======
-**Алекса Шантић** ([[Мостар]], 27. мај 1868 — Мостар,​ 2. фебруар 1924), српски књижевник и пјесник. Један је од најзначајнијих наших пјесника.+**Алекса Шантић** (Мостар,​ 27. мај 1868 — Мостар,​ 2. фебруар 1924), српски књижевник и пјесник. Један је од најзначајнијих наших пјесника.
  
 ===== Живот и рад ===== ===== Живот и рад =====
-Основну школу је завршио у Мостару. Потом је радио у трговини својег оца, а касније је учио у трговачким школама у [[Љубљана|Љубљани]] и [[Трст]]у. Ту је на њега утицао Људевит Вуличевић који му је био приватни учитељ. Без завршене школе се Шантић 1883. вратио да ради у очеву радњу. У Мостару је затекао „необично мртвило“,​ које је било посљедица „недавно угушеног херцеговачког устанка против [[Аустроугарска|Аустрије]]“,​ како пише о њему [[Владимир Ћоровић]].(([[http://​www.rastko.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​bih/​vcorovic-bih-knjizevnost.html|Владимир Ћоровић:​ Књижевност у Босни и Херцеговини]]))+Основну школу је завршио у Мостару. Потом је радио у трговини својег оца, а касније је учио у трговачким школама у Љубљани и Трсту. Ту је на њега утицао Људевит Вуличевић који му је био приватни учитељ. Без завршене школе се Шантић 1883. вратио да ради у очеву радњу. У Мостару је затекао „необично мртвило“,​ које је било посљедица „недавно угушеног херцеговачког устанка против [[Аустроугарска|Аустрије]]“,​ како пише о њему [[Владимир Ћоровић]].(([[http://​www.rastko.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​bih/​vcorovic-bih-knjizevnost.html|Владимир Ћоровић:​ Књижевност у Босни и Херцеговини]]))
  
 Послије неколико година се читав посветио књижевности и националном раду. У то вријеме у Мостару се налазио већи број младих,​ национално освјештених и књижевно способних стваралаца. Погодно је било и то што је српска јавност тада обраћала велику пажњу БиХ и њеној борби против аустроугарске окупације. У тим круговима Шантић је био један од вођа. Као такав био је један од уредника „Зоре“,​ књижевног часописа (1896—1901),​ оснивач и члан позоришне дружине,​ оснивач и зборовођа пјевачког друштва „Гусле“,​ један од оснивача „Мале Библиотеке“,​ предсједник пододбора „Просвјете“ и члан редакције „Народа“. Када је касније оболио морао је да напусти друштвене дјелатности. Послије неколико година се читав посветио књижевности и националном раду. У то вријеме у Мостару се налазио већи број младих,​ национално освјештених и књижевно способних стваралаца. Погодно је било и то што је српска јавност тада обраћала велику пажњу БиХ и њеној борби против аустроугарске окупације. У тим круговима Шантић је био један од вођа. Као такав био је један од уредника „Зоре“,​ књижевног часописа (1896—1901),​ оснивач и члан позоришне дружине,​ оснивач и зборовођа пјевачког друштва „Гусле“,​ један од оснивача „Мале Библиотеке“,​ предсједник пододбора „Просвјете“ и члан редакције „Народа“. Када је касније оболио морао је да напусти друштвене дјелатности.
Штампање