Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_симић [2017/01/01 18:22]
жељко_тодоровић Сређивање*
алекса_симић [2018/10/11 21:41] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија ​
 +| име = Алекса ​
 +| презиме       = Симић
 +| слика = Asimic.jpg
 +| ширина_слике ​       = 290п
 +| опис_слике =Алекса Симић, слика [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]],​ 1857
 +| дан_рођења ​         = 30.
 +| месец_рођења ​       = март
 +| година_рођења ​      = 1800.
 +| место_рођења = Бољевци
 +| држава_рођења = Хабзбуршка монархија
 +| дан_смрти ​          = 22.
 +| месец_смрти ​        = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1872.
 +| место_смрти = Београд
 +| држава_смрти = Кнежевина Србија
 +| боја ​               = 
 +}} */
 +====== Алекса Симић ======
 +**Алекса Симић** (Бољевци,​ 18/30. март 1800 — [[Београд]],​ 10/22. фебруар 1872), српски политичар и један од познатијих [[Уставобранитељи|уставобранитеља]]. Три пута је био кнежев представник (председник владе) 1843—1844,​ 1853—1855. и 1856—1857. Био је један од најбогатијих људи свога времена.
  
 +===== Кнежев чиновник =====
 +Рођен је 18/30. марта 1800. у сремском селу Бољевци од оца Ђорђа Симића и мајке Бисеније.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов отац Ђорђе борио се у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] и постао је старешина у Крушевцу. Алексина породица је прешла у Крушевац,​ а њега су оставили код Милића Хаџића на школовању у Јакову.((Ана Столић,​ 2003, стр. 10)) Са дванаест година отишао је у Земун, где је пет година био трговачки [[шегрт]] и [[калфа]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) После тога 1817. прешао је у Нови Сад, где се две године бавио трговином.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) У Србију је дошао 1819. године.((М. Маринковић,​ 1998)) Запослио се 1819. као писар у канцеларији [[Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Након тога од 1820. до 1823. био је писар код [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов брат Стојан Симић ступио је у службу кнеза Милоша. Алекса је 1823. постао кнежев [[хазнадар]],​ а од 1824. до 1832. вршио је функцију београдског конзула (безерђан-баша).((М. Маринковић,​ 1998)) Надгледао је делатност београдских хришћанских трговаца,​ који су слали робу преко Београдске царинарнице.((Ана Столић,​ 2003, стр. 12)) Повремено је као конзул обављао и обавештајне послове.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Показао се као један од најспособнијих Милошевих чиновника.((Ана Столић,​ 2003, стр. 13)) Добро је познавао турски,​ па је често у име Милоша преговарао са турским представницама. Када је кнез Милош 11. децембра добио [[Хатишериф из 1829.]] дао је Алекси Симићу да га однесе везиру у Београд. Преселио се 1833. у Крагујевац код свога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]].((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Од 1829. до 1833. заједно са братом обављао је за кнеза послове везане са трговином сољу у Влашкој.((Ана Столић,​ 2003, стр. 31)) Трговина сољу је доносила велику зараду.
 +
 +===== Милетина буна =====
 +[[Милетина буна]] против [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша]] избила је у јануару 1835, а предводио ју је [[Милета Радојковић]]. Буна је испланирана уочи [[Божић]]а 1835. у кући Алексинога брата [[Стојан Симић|Стојана Симића]]. Поред Алексе и брата му, у планирању буне су учестовали [[Аврам Петронијевић]],​ [[Милосав Здравковић Ресавац]],​ [[Милета Радојковић]],​ [[Ђорђе Протић]] и [[Милутин Петровић Ера]]. Алекса Симић је припадао умереној групи, која је предлагала да се сачека Сретењска скупштина и да се на њој кнез Милош натера да пристане на устав.((Р. Љушић, 1986, стр. 122)) Радикалнија група је била за смену кнеза, али превладала је умеренија струја. Алекса Симић је био у комисији,​ која је радила на нацрту [[Сретењски устав|Сретењског устава]].((Р. Љушић, 1986, стр. 150)) Постао је заједно са братом члан Државног савета.
 +
 +Године 1835. након доношења Сретењског устава постао је министар за финансије [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].((М. Маринковић,​ 1998)) Након укидања устава био је Милошев ађутант и пуковник.
 +
 +===== Уставобранитељ =====
 +Припадао је групи уставобранитеља,​ односно оних, који су уставом настојали да ограниче аутократску власт кнеза Милоша Обреновића. Међу истакнутим противнцима аутократске владавине кнеза Милоша били су: [[Тома Вучић Перишић]],​ [[Димитрије Давидовић]] и [[Ђорђе Протић]].((Небојша Јовановић,​ 2003))
 +
 +Након проглашења Турског устава 1839. постао је министар финансија,​ у влади Јеврема Обреновића. У то време су постојала само 4 министра. Када је [[кнез Михаило]] изабран за новога кнеза, једно време кнез Милош га није пуштао у Србију,​ а када му је отац дао дозволу Алекса Симић је отишао по њега у Влашку.((К. Христић,​ 1937, стр. 47)) Међутим,​ пре тога пратио је 1840. кнез Михаила у Цариград,​ где је кнез отишао да се представи султану.((К. Христић,​ 1937, стр. 47))
 +
 +По доласку кнеза Михаила. [[Јеврем Обреновић]] је побунио неколико нахија против кнежевих тутора,​ па су Тома Вучић, Аврам Петронијевић,​ Алекса Симић, [[Стојан Симић]],​ [[Милутин Савић Гарашанин]] и други морали да се склоне код паше у београдској тврђави.((К. Христић,​ 1937, стр. 48)) Турски покушај посредовања није успео, па су истакнути уставобранитељи,​ укључујући и Алексу Симића морали да оду у Цариград.((К. Христић,​ 1937, стр. 49)) Касније им је допуштено да се настане у Земуну,​ а у Београд су могли да се врате тек у пролеће 1842.((К. Христић,​ 1937, стр.49))
 +
 +===== Српски представник (капућехаја) у Цариграду =====
 +Након Вучићеве буне и протеривања кнеза Михаила Обреновића 1842. именован је за привременог српског дипломатског представника (капућехају) Србије у [[Цариград]]у. Требао је да испослује да Цариград потврди [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] за кнеза.((М. Маринковић,​ 1998)) Симић је на положају дипломатског представника био од 1842. до 1843. Османском царству су више одговарали уставобранитељи,​ него кнез [[Михаило Обреновић]],​ који се ослањао на Русију. Турска је смену кнеза Михаила сматрала добром приликом да врати контролу над Србијом после руске доминације. Руски цар је протествовао када је турски султан именовао Александра Карађорђевића за кнеза. Као савестан чиновник преписао је у три примерка сва Портина јавна акта, која су се односила на Србију.((Ана Столић,​ 2003, стр. 16)) Ниједан од тих преписа није сачуван,​ али [[Димитрије Матић]] их је користио за писање свог рада //​Јавно право Књажевства Србије//​.((Ана Столић,​ 2003, стр. 16))
 +
 +===== Министар спољних послова =====
 +Као првак уставобранитељске струје био је 1843—1844. кнежевски представник и министар иностраних дела. Након тога је пет година боравио на својим имањима у Влашкој.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Био је 1849—1852. министар правде и просвете,​ а 1852—53. министар унутрашњих дела. У доба дубоке кризе уставобранитељског режима 1853—1855. и од 1856. до 1857. био је поново кнежевски представник и министар иностраних дела.((М. Маринковић,​ 1998)) Влада је сматрала,​ да је био упознат са [[Тенкина завера|Тенкином завером]] и због тога је био натеран да поднесе оставку.((Дејвид Мекензи,​ 1987, стр. 220, 223)) После слома режима,​ као и већина његових првака,​ није имао више никакву политичку улогу.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888))
 +
 +Био је почасни члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]. Умро је 10/22. фебруара 1872. у Београду.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888)) Његов син [[Милан Симић]] био је управник Народног позоришта у Београду (1871—1875,​ 1877—1880).
 +
 +===== Литература =====
 +  * Милан Ђ. Милићевић,​ //​[[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​636/​mode/​2up|Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба]]//,​ Српска краљевска штампарија,​ Београд,​ 1888.
 +  * Р. Љушић, //​Кнежевина Србија (1830–1839)//,​ САНУ, Београд,​ 1986.
 +  * М. Маринковић,​ //​Алекса Симић, капућехија у Цариграду од 1842. до 1843. године//,​ Зборник Матице српске за историју,​ 1998, стр. 145—157
 +  * Небојша Јовановић,​ //​[[http://​www.iib.ac.rs/​docs/​IstorijskiCasopis50(2003).pdf|Јеврем Обреновић – скица једне политичке каријере]]//,​ Историјски часопис,​ број 50, Историјски институт,​ Београд,​ 2003, стр. 99—130, ИССН 0350-08202
 +  * Коста Н. Христић,​ //​Записи старог Београђанина//,​ Београд,​ 1937.
 +  * Дејвид Мекензи,​ //​Илија Гарашанин државник и дипломата//,​ Просвета,​ Београд,​ 1987.
 +  * Ана Столић,​ //​Ђорђе Симић, последњи српски дипломата XIX века//, Историјски институт,​ Београд,​ 2003.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=513,​|Биографија на сајту САНУ]]
 +
 +/* {{Start box}}
 +{{Succession box|title=[[Списак председника влада Србије|председник Владе Србије]]|before=[[Аврам Петронијевић]]||after=[[Аврам Петронијевић]]|years=6.октобар 1843 —11. октобар 1844}}
 +{{End box}}
 +{{Start box}}
 +{{Succession box|title=[[Списак председника влада Србије|председник Владе Србије]]|before=[[Илија Гарашанин]]||after=[[Алекса Јанковић]]|years=26.март 1853 —28. децембар 1855}}
 +{{End box}}
 +{{Start box}}
 +{{Succession box|title=[[Списак председника влада Србије|председник Владе Србије]]|before=[[Стефан Марковић]]||after=[[Стефан Марковић]]|years=28. септембар 1856 —1. јул 1857}}
 +{{End box}} */
Штампање