Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
алекса_вукомановић [2018/10/11 21:42]
жељко_тодоровић
алекса_вукомановић [2019/08/20 20:06] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 24: Линија 24:
 }} */ }} */
 ====== Алекса Вукомановић ====== ====== Алекса Вукомановић ======
-**Алекса Вукомановић** (Срезојевци,​ 21. март 1826 — [[Београд]], 6. новембар 1859),​((„ЖИ”,​ [[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​68/​mode/​2up|М. Милићевић,​ Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]]))((9. марта и 25. октобра по старом календару)) историчар,​ професор Лицеја ([[Београд]]).+**Алекса Вукомановић** (Срезојевци,​ 21. март 1826 — Београд,​ 6. новембар 1859),​((„ЖИ”,​ [[https://​archive.org/​stream/​pomenikznameniti00miliuoft#​page/​68/​mode/​2up|М. Милићевић,​ Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]]))((9. марта и 25. октобра по старом календару)) историчар,​ професор Лицеја ([[Београд]]).
  
 ===== Биографија ===== ===== Биографија =====
-Рођен је 21. марта 1826. у Срезојевцима у рудничком округу.((„ЖИ2”,​ [[http://​serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/​wb/?​action=getbook&​amp;​bookkey=29864#​page/​691/​mode/​1up|Гласник Друштва српске словесности,​ 1860.]])) Његов отац је био рођени брат кнегиње Љубице.((„ЖИ3”,​[[http://​digital.bms.rs/​ebiblioteka/​pageFlip/​reader/​index.php?​type=numerated&​amp;​id=3430&​amp;​m=2&​amp;​k=1#​page/​178/​mode/​2up|Летопис Матице српске 100 (1859) 172]])) Када му је отац умро његова тетка ​[[кнегиња Љубица]] послала га је у Одесу.((ЖИ3)) Средњу школу похађао је у [[Одеса|Одеси]] од 1840. до 1844.((ЖИ2)) У Одеси се разболио па је морао да се врати у Србију на лечење.((ЖИ2)) После тога вратио се у Русију на универзитет у [[Кијев]]у, где је од 1847. до 1850. студирао историјско-филозофске науке, на којима је 1851. постао кандидат.((ЖИ2)) Када се вратио у Србију постављен је на Београдском лицеју 1852. за професора теорије словесности,​ опште историје књижевности и историје српског народа.((ЖИ)) Оженио се Мином, ћерком [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]].((ЖИ))((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ књига 4, Београд,​ 1929, 1182)) Од руског цара је добио Орден Св. Станислава 3. реда. Главни рад су му била издавања историјских извора. Приредио је //​Грађу за историју народну и књижевност српске//​ (скраћен кронограф са љетописима) и //​Житије кнеза Лазара//,​ //​Живот архиепископа Максима//​ и један љетопис.((НА)) Његова издања су била савесно израђена.((НА)) Био је слабога здравља,​ па је умро млад 6. новембра 1859. Редовни је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 16. јануара 1853.+Рођен је 21. марта 1826. у Срезојевцима у рудничком округу.((„ЖИ2”,​ [[http://​serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/​wb/?​action=getbook&​amp;​bookkey=29864#​page/​691/​mode/​1up|Гласник Друштва српске словесности,​ 1860.]])) Његов отац је био рођени брат кнегиње Љубице.((„ЖИ3”,​[[http://​digital.bms.rs/​ebiblioteka/​pageFlip/​reader/​index.php?​type=numerated&​amp;​id=3430&​amp;​m=2&​amp;​k=1#​page/​178/​mode/​2up|Летопис Матице српске 100 (1859) 172]])) Када му је отац умро његова тетка кнегиња Љубица послала га је у Одесу.((ЖИ3)) Средњу школу похађао је у Одеси од 1840. до 1844.((ЖИ2)) У Одеси се разболио па је морао да се врати у Србију на лечење.((ЖИ2)) После тога вратио се у Русију на универзитет у Кијеву,​ где је од 1847. до 1850. студирао историјско-филозофске науке, на којима је 1851. постао кандидат.((ЖИ2)) Када се вратио у Србију постављен је на Београдском лицеју 1852. за професора теорије словесности,​ опште историје књижевности и историје српског народа.((ЖИ)) Оженио се Мином, ћерком [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]].((ЖИ))((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ књига 4, Београд,​ 1929, 1182)) Од руског цара је добио Орден Св. Станислава 3. реда. Главни рад су му била издавања историјских извора. Приредио је //​Грађу за историју народну и књижевност српске//​ (скраћен кронограф са љетописима) и //​Житије кнеза Лазара//,​ //​Живот архиепископа Максима//​ и један љетопис.((НА)) Његова издања су била савесно израђена.((НА)) Био је слабога здравља,​ па је умро млад 6. новембра 1859. Редовни је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 16. јануара 1853.
  
 ===== Литература ===== ===== Литература =====
Штампање