Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
александријски_рат [2017/01/03 19:20]
жељко_тодоровић Сређивање*
александријски_рат [2020/02/12 18:02] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +====== Александријски рат ======
 +**Александријски рат**, представља рат који је Цезар водио у Египту од августа 48. пре Христа до јануара 47. пре Христа. Рат се водио између римске војске под заповедништвом Цезара и египатске војске под заповедништвом Птолемеја XIII и Арсиноје IV. Цезар је најпре покушао да оконча династички сукоб Птолемеја XIII и његове сестре Клеопатре VII. Тај сукоб је угрожавао опскрбу Рима житом. Цезар је тражио повратак Клеопатре на трон као савладара,​ па су због тога Птолемеј XIII и његови регенти напали Цезара и његову војску,​ која се нашла опкољена у краљевској палати у Александрији. Цезар је након победе у рату власт у Египту поверио Клеопатри VII.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
 +/* Слика:​Kleopatra-VII.-Altes-Museum-Berlin1.jpg|д|мини|240п|Клеопатра VII */
  
 +===== Сукоб Клеопатре и регената Птолемеја XIII =====
 +Птолемејски краљ Египта [[Птолемеј XII Аулет]] је умро 51. пре Христа и иза њега су остала два сина (Птолемеј XIII и Птолемеј XIV) и две ћерке Клеопатра VII и Арсиноја IV. Према његовој опоруци његова старија седамнаестогодишња ћерка Клеопатра је требала да влада заједно са старијим десетогодишњим сином Птолемејем XIII.((Цезар Грађански рат 3.108)) Брат и сестра су одмах ожењени. Међутим Клеопатра је почела је да влада аутократски без помињања брата и супруга. Због тога је дошла у сукоб са дечаковим регентима,​ његовим васпитачем,​ еунухом Потином и са војсковођом Ахилом((Цезар Грађански рат 3.108)) У то време у Александрији је долазило до незадовољства становништва због лоших жетви. [[Помпеј Велики]] је 49. пре Христа послао свога сина [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]] у Египат,​ да би осигурао подршку за војску у Македонији. Клеопатра му је послала 50 бродова и војску,​ која је остала након одласка [[Аул Габиније|Аула Габинија]].((Goldsworthy стр. 437)) Био је то један од непопуларних потеза. Регенти младога краља Птолемеја XIII су тада успели да искористе контролу над војском и незадовољство становништва и да истерају Клеопатру из земље.((Goldsworthy стр. 437))
 +
 +===== Долазак Цезара у Александрију =====
 +Клеопатра се повукла у Аскалон у Палестини,​ где је до лета 48. пре Христа сакупила војску да би се вратила на трон.((Goldsworthy стр. 437)) У то време након окончања битке код Фарсала у Египат је стигао најпре [[Помпеј Велики]],​ а онда и Цезар. Помпеј се надао да ће од Птолемеја XIII да добије војску.((Касије Дион 42.2)) Међутим Помпеја су убили на превару при уласку у Египт по наређењу Птолемејевих тутора Потина,​ Ахиле и Теодота.((Цезар Грађански рат 3.104))((Касије Дион 42.4))((Апијан Грађански рат. 2.83-84)) Цезар је кренуо за Помпејем и у Александрију је стигао 2. октобра 48. пре Христа (август по Јулијевом календару),​ неколико дана након Помпејеве погибије. Цезара су [[ликтори]] отпратили у Александрији до краљевске палате,​ а такво арогантно понашање је вређало становнике Александрије.((Касије Дион 42.7)) Због тога су избили нереди,​ који су се данима обнављали.((Цезар Грађански рат 3.106)) У Александру је тајно стигла и Клеопатра VII, која се састала са Цезаром.((Касије Дион 42.34))
 +
 +===== Први сукоб и помирење =====
 +Цезар је после тога позвао Птолемеја XIII и тражио од њега да се помири са сестром,​ али дечак је био изузетно љут чим је видио Клеопатру да је дигао узбуну вичући да се ради о издаји.((Касије Дион 42.35)) Уследила је велика гужва и нереди,​ па је Цезарова војска заробила Птолемеја XIII. Грађани Александрије су напали палату,​ а како Цезар није имао много војске претила је опасност да је заузму. Цезар је због тога обећао да ће их послушати. На састанак је довео Птолемеја и Клеопатру и прочитао је тестамент њихова оца [[Птолемеј XII Аулет|Птолемеја XII Аулета]],​ по коме су Птолемеј XIII и Клеопатра VII требали заједнички да владају,​ а Рим је требао да буде колективни старатељ за њих.((Касије Дион 42.35)) Цезар је поред тога одредио да Арсиноја IV и Птолемеј XIV преузму контролу над Кипром. Тражио је да се Клеопатра и Птолемеј помире и да распусте војску.((Цезар Грађански рат 3.107))
 +
 +===== Почетак Александријскога рата =====
 +Међутим Птолемејев регент Потин се бојао да би могао да буде кажњен,​ па је позвао Ахила и потакао војску на побуну.((Касије Дион 42.36)) Ахил је у Александрију позвао војску,​ која је дотада била у Пелузији на граници Египта.((Цезар Грађански рат 3.109)) Цезар је у Египат стигао са две легије,​ али имао је само око 4.000 спремних бораца.((Цезар Грађански рат 3.106)) Међутим Ахила је на располагању имао око 20.000 војника,​ у чијем саставу су били ​ и бивши војници [[Аул Габиније|Аула Габинија]].((Цезар Грађански рат 3.110)) Цезар је располагао много мањим снагама,​ па није смео да улази у отворену битку. Ахила је лако освојио Александрију,​ сем луке и краљевске палате. ((Цезар Грађански рат 3.111)) Цезар се ограничио на краљевску палату,​ а успео је и да обрани луку и да држи контролу над великом флотом,​ а онда и да запали египатску флоту, коју није могао да брани.((Цезар Грађански рат 3.111)) У пожару је страдао велики део Александријске библиотеке.((Плутарх Цезар 49)) Цезар је заузео и стратешки важно острво Фар и његову луку.((Цезар Грађански рат 3.111-112)) Након борби по граду Цезар се утврдио у једном делу краљевске палате и у позоришту крај палате.((Цезар Грађански рат 3.112)) Од позоришта имао је прилаз луци и бродоградилишту. Цезар је заробио краљевску фамилију,​ тј. Птолемеја и Арсиноју,​ али и Потина са њима.
 +
 +===== Арсиноја IV  преузима контролу над краљевском војском =====
 +Еунух Ганимед је успео да побегне од Цезара заједно са Арсинојом IV, коју су онда Египћани прогласили краљицом.((Касије Дион 42.39)) Цезар се бојао да би Потин могао да побегне са Птолемејем XIII, па је дао да се Потин погуби,​ а Птолемеја је добро чувао.((Касије Дион 42.39)) Када је избио рат у Александрији Цезар је тражио да му пошаљу помоћ из Сирије,​ Киликије и Родоса,​ а поред тога је тражио критске стрелце и Набатејце.((Цезар Александријски рат 1)) Цезар је био затворен у тврђави у делу Александрије,​ где је била краљевска палата. За борбу против Цезара Египћани су мобилизирали све расположиве снаге, укључујући и робове.((Цезар Александријски рат 2)) Око питања главне команде дошло је до свађе између Арсиноје IV и Ахила, главног команданта египатске војске.((Цезар Александријски рат 4)) Арсиноја је уз помоћ вернога еунуха Ганимеда убила Ахила, па је преузела сву власт, а Ганимеда је именовала главним командантом војске.((Касије Дион 42.40))((Цезар Александријски рат 4)) Ганимед је успио да упумпа морску воду у систем,​ одакле се Цезарова војска снабдевала водом.((Цезар Александријски рат 4)) Пошто се вода више није могла пити уследила је паника међу римском војском,​ па је Цезар наредио да се копају дубоки бунари и на тај начин дошли су до питке воде.((Цезар Александријски рат 7-9))
 +
 +===== Долазак појачања =====
 +Тада је стигла једна легија ветерана са оружјем и опсадним справама,​ коју је [[Гнеј Домиције Калвин]] послао Цезару из Мале Азије.((Цезар Александријски рат 9)) Међутим због ветра су се искрцали поред Александрије. Цезар је онда са флотом кренуо према пристиглој војсци,​ али египатска војска је сазнала да је Цезар војску оставио у утврђењу,​ па су тражили начин да се окушају у поморској бици против њега.((Цезар Александријски рат 10)) Цезар је победио у више поморских окршаја,​ али у једном умало није погинуо. Египћани су након више пораза тражили од Цезара у јануару или фебруару 47. пре Христа да им преда Птолемеја XIII, претварајући се да желе мир и да им је доста деспотизма Ганимеда и Арсиноје.((Цезар Александријски рат 23))((Касије Дион 42.42)) Иако је Цезар знао да се ради о превари послао им је Птолемеја знајући да он више не представља опасност.((Касије Дион 42.42)) Међутим Птолемеј је по пуштању потицао војску да појачају нападе на Цезарову војску,​ али ти напади нису уродили плодом.
 +
 +===== Долазак Митридата од Пергама =====
 +Цезару је копненим путем преко Сирије долазила војска под командом Митридата од Пергама.((Цезар Александријски рат 26)) Радило се о савезничкој војсци у којој је било и 3.000 Јевреја,​ које је предводио [[Антипатар Идумејац]]. Јевреји у Египту су прелазили на страну Цезара. Митридат је успео да победи у бици за Пелузиј и заузме га, а након тога лако је једно време напредовао према Александрији.((Цезар Александријски рат 26)) Птолемеј је са војском пожурио да дочека Митридата,​ а Цезар је након поруку од Митридата узео део војске и запловио је уз обалу и спојио се са Митридатовом војском пре доласка главнине египатских снага.((Цезар Александријски рат 28)) У бици на Нилу египатска војска је била тешко поражена.((Цезар Александријски рат 29,30)) Након пораза Птолемеј XIII је са пратњом покушао да побегне,​ али удавио се прелазећи реку.((Касије Дион 42.43))
 +
 +===== Након окончања рата =====
 +Том битком окончао се рат, а Цезар је онда у Египту оставио на власти Клеопатру и њенога млађега брата Птолемеја XIV.((Цезар Александријски рат 26)) Клеопатрину сестру Арсиноју повео је у Рим да не би правила проблеме. Цезар је и након окончања рата остао са Клеопатром све до јуна или јула 47. пре Христа. При крају јуна Клеопатра VII је родила сина, кога је назвала Птолемеј Цезар, а становници Александрије Цезарион.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​www.forumromanum.org/​literature/​caesar/​alexe.html|Цезар Александријски рат]]
 +  * Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић,​ Матица српска
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Cassius_Dio/​home.html|Касије Дион]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Pompey*.html|Плутарх Помпеј]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Caesar*.html|Плутарх Цезар]]
 +  * Goldsworthy,​ Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Штампање