Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

александријски_рат [2016/12/02 21:05]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александријски_рат [2017/01/03 19:20] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Александријски рат ======
 +**Александријски рат** представља рат који је [[Цезар]] водио у Египту од августа 48. пре Христа до јануара 47. пре Христа. Рат се водио између римске војске под заповедништвом Цезара и египатске војске под заповедништвом [[Птолемеј XIII|Птолемеја XIII]] и [[Арсиноја IV|Арсиноје IV]]. Цезар је најпре покушао да оконча династички сукоб Птолемеја XIII и његове сестре Клеопатре VII. Тај сукоб је угрожавао опскрбу Рима житом. Цезар је тражио повратак Клеопатре на трон као савладара,​ па су због тога Птолемеј XIII и његови регенти напали Цезара и његову војску,​ која се нашла опкољена у краљевској палати у Александрији. Цезар је након победе у рату власт у Египту поверио [[Клеопатра VII|Клеопатри VII]].((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
 +/* [[Слика:​Kleopatra-VII.-Altes-Museum-Berlin1.jpg|д|мини|240п|Клеопатра VII]] */
 +===== Сукоб Клеопатре и регената Птолемеја XIII =====
 +Птолемејски краљ Египта [[Птолемеј XII Аулет]] је умро 51. пре Христа и иза њега су остала два сина ([[Птолемеј XIII]] и [[Птолемеј XIV]]) и две ћерке [[Клеопатра VII]] и [[Арсиноја IV]]. Према његовој опоруци његова старија седамнаестогодишња ћерка Клеопатра је требала да влада заједно са старијим десетогодишњим сином Птолемејем XIII.((Цезар Грађански рат 3.108)) Брат и сестра су одмах ожењени. Међутим Клеопатра је почела је да влада аутократски без помињања брата и супруга. Због тога је дошла у сукоб са дечаковим регентима,​ његовим васпитачем,​ еунухом Потином и са војсковођом Ахилом((Цезар Грађански рат 3.108)) У то време у Александрији је долазило до незадовољства становништва због лоших жетви. [[Помпеј Велики]] је 49. пре Христа послао свога сина [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]] у Египат,​ да би осигурао подршку за војску у Македонији. Клеопатра му је послала 50 бродова и војску,​ која је остала након одласка [[Аул Габиније|Аула Габинија]].((Goldsworthy стр. 437)) Био је то један од непопуларних потеза. Регенти младога краља Птолемеја XIII су тада успели да искористе контролу над војском и незадовољство становништва и да истерају Клеопатру из земље.((Goldsworthy стр. 437))
  
 +===== Долазак Цезара у Александрију =====
 +Клеопатра се повукла у Аскалон у Палестини,​ где је до лета 48. пре Христа сакупила војску да би се вратила на трон.((Goldsworthy стр. 437)) У то време након окончања [[Битка код Фарсала|битке код Фарсала]] у Египат је стигао најпре [[Помпеј Велики]],​ а онда и [[Цезар]]. Помпеј се надао да ће од Птолемеја XIII да добије војску.((Касије Дион 42.2)) Међутим Помпеја су убили на превару при уласку у Египт по наређењу Птолемејевих тутора Потина,​ Ахиле и Теодота.((Цезар Грађански рат 3.104))((Касије Дион 42.4))((Апијан Грађански рат. 2.83-84)) Цезар је кренуо за Помпејем и у Александрију је стигао 2. октобра 48. пре Христа (август по Јулијевом календару),​ неколико дана након Помпејеве погибије. Цезара су [[ликтори]] отпратили у Александрији до краљевске палате,​ а такво арогантно понашање је вређало становнике Александрије.((Касије Дион 42.7)) Због тога су избили нереди,​ који су се данима обнављали.((Цезар Грађански рат 3.106)) У Александру је тајно стигла и [[Клеопатра VII]], која се састала са Цезаром.((Касије Дион 42.34))
 +
 +===== Први сукоб и помирење =====
 +Цезар је после тога позвао [[Птолемеј XIII|Птолемеја XIII]] и тражио од њега да се помири са сестром,​ али дечак је био изузетно љут чим је видио Клеопатру да је дигао узбуну вичући да се ради о издаји.((Касије Дион 42.35)) Уследила је велика гужва и нереди,​ па је Цезарова војска заробила Птолемеја XIII. Грађани Александрије су напали палату,​ а како Цезар није имао много војске претила је опасност да је заузму. Цезар је због тога обећао да ће их послушати. На састанак је довео Птолемеја и Клеопатру и прочитао је тестамент њихова оца ​ [[Птолемеј XII Аулет|Птолемеја XII Аулета]],​ по коме су Птолемеј XIII и [[Клеопатра VII]] требали заједнички да владају,​ а Рим је требао да буде колективни старатељ за њих.((Касије Дион 42.35)) Цезар је поред тога одредио да Арсиноја IV и Птолемеј XIV преузму контролу над Кипром. Тражио је да се Клеопатра и Птолемеј помире и да распусте војску.((Цезар Грађански рат 3.107))
 +
 +===== Почетак Александријскога рата =====
 +Међутим Птолемејев регент [[Потин]] се бојао да би могао да буде кажњен,​ па је позвао Ахила и потакао војску на побуну.((Касије Дион 42.36)) Ахил је у Александрију позвао војску,​ која је дотада била у Пелузији на граници Египта.((Цезар Грађански рат 3.109)) Цезар је у Египат стигао са две легије,​ али имао је само око 4.000 спремних бораца.((Цезар Грађански рат 3.106)) Међутим Ахила је на располагању имао око 20.000 војника,​ у чијем саставу су били ​ и бивши војници [[Аул Габиније|Аула Габинија]].((Цезар Грађански рат 3.110)) Цезар је располагао много мањим снагама,​ па није смео да улази у отворену битку. Ахила је лако освојио Александрију,​ сем луке и краљевске палате. ((Цезар Грађански рат 3.111)) Цезар се ограничио на краљевску палату,​ а успео је и да обрани луку и да држи контролу над великом флотом,​ а онда и да запали египатску флоту, коју није могао да брани.((Цезар Грађански рат 3.111)) У пожару је страдао велики део Александријске библиотеке.((Плутарх Цезар 49)) Цезар је заузео и стратешки важно острво Фар и његову луку.((Цезар Грађански рат 3.111-112)) Након борби по граду Цезар се утврдио у једном делу краљевске палате и у позоришту крај палате.((Цезар Грађански рат 3.112)) Од позоришта имао је прилаз луци и бродоградилишту. [[Цезар]] је заробио краљевску фамилију,​ тј. Птолемеја и Арсиноју,​ али и Потина са њима.
 +
 +===== Арсиноја IV  преузима контролу над краљевском војском =====
 +Еунух Ганимед је успео да побегне од [[Цезар]]а заједно са Арсинојом IV, коју су онда Египћани прогласили краљицом.((Касије Дион 42.39)) Цезар се бојао да би Потин могао да побегне са [[Птолемеј XIII|Птолемејем XIII]], па је дао да се [[Потин]] погуби,​ а Птолемеја је добро чувао.((Касије Дион 42.39)) Када је избио рат у Александрији Цезар је тражио да му пошаљу помоћ из Сирије,​ Киликије и Родоса,​ а поред тога је тражио критске стрелце и Набатејце.((Цезар Александријски рат 1)) Цезар је био затворен у тврђави у делу Александрије,​ где је била краљевска палата. За борбу против Цезара Египћани су мобилизирали све расположиве снаге, укључујући и робове.((Цезар Александријски рат 2)) Око питања главне команде дошло је до свађе између Арсиноје IV и Ахила, главног команданта египатске војске.((Цезар Александријски рат 4)) Арсиноја је уз помоћ вернога еунуха Ганимеда убила Ахила, па је преузела сву власт, а Ганимеда је именовала главним командантом војске.((Касије Дион 42.40))((Цезар Александријски рат 4)) Ганимед је успио да упумпа морску воду у систем,​ одакле се Цезарова војска снабдевала водом.((Цезар Александријски рат 4)) Пошто се вода више није могла пити уследила је паника међу римском војском,​ па је Цезар наредио да се копају дубоки бунари и на тај начин дошли су до питке воде.((Цезар Александријски рат 7-9))
 +
 +===== Долазак појачања =====
 +Тада је стигла једна легија ветерана са оружјем и опсадним справама,​ коју је [[Гнеј Домиције Калвин]] послао Цезару из Мале Азије.((Цезар Александријски рат 9)) Међутим због ветра су се искрцали поред Александрије. [[Цезар]] је онда са флотом кренуо према пристиглој војсци,​ али египатска војска је сазнала да је Цезар војску оставио у утврђењу,​ па су тражили начин да се окушају у поморској бици против њега.((Цезар Александријски рат 10)) Цезар је победио у више поморских окршаја,​ али у једном умало није погинуо. Египћани су након више пораза тражили од Цезара у јануару или фебруару 47. пре Христа да им преда [[Птолемеј XIII|Птолемеја XIII]], претварајући се да желе мир и да им је доста деспотизма Ганимеда и Арсиноје.((Цезар Александријски рат 23))((Касије Дион 42.42)) Иако је Цезар знао да се ради о превари послао им је Птолемеја знајући да он више не представља опасност.((Касије Дион 42.42)) Међутим Птолемеј је по пуштању потицао војску да појачају нападе на Цезарову војску,​ али ти напади нису уродили плодом.
 +
 +===== Долазак Митридата од Пергама =====
 +Цезару је копненим путем преко Сирије долазила војска под командом Митридата од Пергама.((Цезар Александријски рат 26)) Радило се о савезничкој војсци у којој је било и 3.000 Јевреја,​ које је предводио [[Антипатар Идумејац]]. Јевреји у Египту су прелазили на страну Цезара. Митридат је успео да победи у бици за Пелузиј и заузме га, а након тога лако је једно време напредовао према Александрији.((Цезар Александријски рат 26)) Птолемеј је са војском пожурио да дочека Митридата,​ а Цезар је након поруку од Митридата узео део војске и запловио је уз обалу и спојио се са Митридатовом војском пре доласка главнине египатских снага.((Цезар Александријски рат 28)) У бици на Нилу египатска војска је била тешко поражена.((Цезар Александријски рат 29,30)) Након пораза [[Птолемеј XIII]] је са пратњом покушао да побегне,​ али удавио се прелазећи реку.((Касије Дион 42.43))
 +
 +===== Након окончања рата =====
 +Том битком окончао се рат, а Цезар је онда у Египту оставио на власти Клеопатру и њенога млађега брата Птолемеја XIV.((Цезар Александријски рат 26)) Клеопатрину сестру Арсиноју повео је у Рим да не би правила проблеме. Цезар је и након окончања рата остао са Клеопатром све до јуна или јула 47. пре Христа. При крају јуна [[Клеопатра VII]] је родила сина, кога је назвала Птолемеј Цезар, а становници Александрије Цезарион.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​www.forumromanum.org/​literature/​caesar/​alexe.html|Цезар Александријски рат]]
 +  * Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић,​ Матица српска
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Cassius_Dio/​home.html|Касије Дион]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Pompey*.html|Плутарх Помпеј]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Caesar*.html|Плутарх Цезар]]
 +  * Goldsworthy,​ Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Штампање