Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_i_македонски [2018/04/06 18:14]
жељко_тодоровић
александар_i_македонски [2020/01/29 22:35] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 /* [[Слика:​CoinАlexanderА.jpg|д|мини|250п|Новац Александра I Македонскога,​ осам драхми]] */ /* [[Слика:​CoinАlexanderА.jpg|д|мини|250п|Новац Александра I Македонскога,​ осам драхми]] */
 ====== Александар I Македонски ====== ====== Александар I Македонски ======
-**Александар I Македонски**,​ краљ Македоније од 498. пре Христа до 454. пре Христа. Као персијски вазал учествовао је са македонском војском у персијској инвазији на Грчку. Пред ​[[Битка код Платеје|битку код Платеје]] 479. пре Христа одао је Атињанима персијске планове.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))+**Александар I Македонски**,​ краљ Македоније од 498. пре Христа до 454. пре Христа. Као персијски вазал учествовао је са македонском војском у персијској инвазији на Грчку. Пред битку код Платеје 479. пре Христа одао је Атињанима персијске планове.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 ===== Убија персијске изасланике и заташкава случај ===== ===== Убија персијске изасланике и заташкава случај =====
-Син је македонског краља ​[[Аминта I|Аминте I]] и краљице Еуридике. Персијски војсковођа ​[[Мегабаз]] за време цара [[Дарије Велики|Дарија Великога]] послао је око 512. пре Христа своје изасланике у Грчку да траже земљу и воду, тј да им се Грци покоре. У то време Персија је већ покорила Тракију. Стигли су и на македонски двор краља Аминте.((Херодот 5.18)) Аминта је најпре пристао да призна персијски суверенитет и угостио је персијске изасланике,​ који су постали дрски, па су тражили да и жене македонских великодостојника присуствују вечери.((Херодот 5.18)) Аминта се уплашио,​ па је пристао на то, а није интервенисао ни када су Персијанци почели да дирају жене.((Херодот 5.19)) Тада се умешао Александар I Македонски,​који није могао да трпи толико понижавање,​ па је организовао убиство персијских изасланика.((Херодот 5.20)) Када су касније Персијанци тражили где им је нестало изасланство Александар је потплатио персијску истражну комисију,​ тако да је цели случај био заташкан.((Херодот 5.21)) Шефу комисије ​ Бубару дао је и своју сестру Гигеју за жену.((Херодот 5.21)) Та прича изгледа невероватна већини историчара,​ тако да једни верују да је Херодот измислио причу, да би боље оцртао Александров карактер,​ а други мисле да је Херодот само навео причу, коју је чуо у Македонији.((Справски стр. 136))+Син је македонског краља Аминте I и краљице Еуридике. Персијски војсковођа Мегабаз за време цара [[Дарије Велики|Дарија Великога]] послао је око 512. пре Христа своје изасланике у Грчку да траже земљу и воду, тј да им се Грци покоре. У то време Персија је већ покорила Тракију. Стигли су и на македонски двор краља Аминте.((Херодот 5.18)) Аминта је најпре пристао да призна персијски суверенитет и угостио је персијске изасланике,​ који су постали дрски, па су тражили да и жене македонских великодостојника присуствују вечери.((Херодот 5.18)) Аминта се уплашио,​ па је пристао на то, а није интервенисао ни када су Персијанци почели да дирају жене.((Херодот 5.19)) Тада се умешао Александар I Македонски,​који није могао да трпи толико понижавање,​ па је организовао убиство персијских изасланика.((Херодот 5.20)) Када су касније Персијанци тражили где им је нестало изасланство Александар је потплатио персијску истражну комисију,​ тако да је цели случај био заташкан.((Херодот 5.21)) Шефу комисије ​ Бубару дао је и своју сестру Гигеју за жену.((Херодот 5.21)) Та прича изгледа невероватна већини историчара,​ тако да једни верују да је Херодот измислио причу, да би боље оцртао Александров карактер,​ а други мисле да је Херодот само навео причу, коју је чуо у Македонији.((Справски стр. 136))
  
 ===== Македонија као персијски вазал ===== ===== Македонија као персијски вазал =====
Линија 10: Линија 10:
  
 ===== Ксерксов поход ===== ===== Ксерксов поход =====
-[[Ксеркс I]] је 480. пре Христа извршио [[Друга персијска инвазија на Грчку|Другу персијску инвазију на Грчку]]. Александар је у то време као ​ вазал помагао персијском краљу. Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета((Херодот,​ 7.173)) и+Ксеркс I је 480. пре Христа извршио [[Друга персијска инвазија на Грчку|Другу персијску инвазију на Грчку]]. Александар је у то време као ​ вазал помагао персијском краљу. Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета((Херодот,​ 7.173)) и
 запосели су клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Требали су да спрече прелазак персијске војске из Македоније у Тесалију. Александар I Македонски их је саветовао да се повуку,​ информишући их  колика је величина персијске војске и упозорио да би могли бити прегажени од огромне персијске војске.((Херодот,​ 7.173)) Грци су поред тога сазнали су да би персијска војска могла да прође и кроз други кланац који води из горње Македоније кроз Перхебију у Тесалију,​ па су се повукли.((Херодот,​ 7.173)) Македонци су у персијском походу учествовали са војском на персијској страни.((Херодот 7.185)) Након [[Битка код Термопила|битке код Термопила]] персијска војска је ушла у Беотију. Беоћани су прешли на страну Персијанаца,​ а Македонци су им запосели градове,​ да би их заштитили као персијске савезнике.((Херодот 8.34)) запосели су клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Требали су да спрече прелазак персијске војске из Македоније у Тесалију. Александар I Македонски их је саветовао да се повуку,​ информишући их  колика је величина персијске војске и упозорио да би могли бити прегажени од огромне персијске војске.((Херодот,​ 7.173)) Грци су поред тога сазнали су да би персијска војска могла да прође и кроз други кланац који води из горње Македоније кроз Перхебију у Тесалију,​ па су се повукли.((Херодот,​ 7.173)) Македонци су у персијском походу учествовали са војском на персијској страни.((Херодот 7.185)) Након [[Битка код Термопила|битке код Термопила]] персијска војска је ушла у Беотију. Беоћани су прешли на страну Персијанаца,​ а Македонци су им запосели градове,​ да би их заштитили као персијске савезнике.((Херодот 8.34))
  
 ===== Мардонијев поход ===== ===== Мардонијев поход =====
-Након персијскога пораза у [[Битка код Саламине|бици код Саламине]] Ксеркс је напустио Европу,​ а у Грчкој је оставио ​[[Мардоније|Мардонија]] са делом војске да зимује и да заврши са освајањем Грчке. Персијска војска је зимовала у Тесалији и Македонији.((Херодот 8.126)) У то време побунила се Потидеја,​ па ју је [[Артабаз]] опседао,​ а превентивно је заузео и Олинт и побио ​ +Након персијскога пораза у [[Битка код Саламине|бици код Саламине]] Ксеркс је напустио Европу,​ а у Грчкој је оставио Мардонија са делом војске да зимује и да заврши са освајањем Грчке. Персијска војска је зимовала у Тесалији и Македонији.((Херодот 8.126)) У то време побунила се Потидеја,​ па ју је Артабаз опседао,​ а превентивно је заузео и Олинт и побио становништво.((Херодот 8.127—128)) Мардоније је након тога послао Александра као пријатеља Атињана,​ да покуша да их придобије да пређу на страну Персијанаца.((Херодот 8.140)) Александар је Атињанима пренио поруку да им Персијанци нуде амнестију и да ће им обновити Атину, само да престану ратовати против Персије.((Херодот 8.140)) Атињани не само да су презриво одбили персијску понуду,​ него су упозорили Александра да им више не долази са таквим понижавајућим понудама.((Херодот 8.143))
-становништво.((Херодот 8.127—128)) Мардоније је након тога послао Александра као пријатеља Атињана,​ да покуша да их придобије да пређу на страну Персијанаца.((Херодот 8.140)) Александар је Атињанима пренио поруку да им Персијанци нуде амнестију и да ће им обновити Атину, само да престану ратовати против Персије.((Херодот 8.140)) Атињани не само да су презриво одбили персијску понуду,​ него су упозорили Александра да им више не долази са таквим понижавајућим понудама.((Херодот 8.143))+
  
 ===== Одаје Грцима персијске планове пре битке код Платеје ===== ===== Одаје Грцима персијске планове пре битке код Платеје =====
-У [[Битка код Платеје|бици код Платеје]] 479. пре Христа грчка војска однела је победу и тиме се окончала персијска инвазија. Македонска војска учествовала је у тој бици на персијској страни. Ноћ пред одлучну битку Александар I Македонски је дошао тајно код Атињана,​ са којима је био пријатељ,​ и обавестио их је да [[Мардоније]] намерава да изненада нападне у зору.((Херодот 9.44-45)) Тврдио је да то ради да не би Грчка пала у персијско ропство и да га се сете након победе. Персијанци су се након пораза повлачили из Грчке, а Херодот тада није помињао да су били нападани. Једино је [[Демостен]] писао да су Персијанци након Платеје били поражени од македонскога краља, али Демостен наводи Пердику.((Справски стр. 140)) По Демостену Александар је заузео место, где је касније основан Амфипољ и узео је неке персијске таоце.((Справски стр. 140))+У бици код Платеје 479. пре Христа грчка војска однела је победу и тиме се окончала персијска инвазија. Македонска војска учествовала је у тој бици на персијској страни. Ноћ пред одлучну битку Александар I Македонски је дошао тајно код Атињана,​ са којима је био пријатељ,​ и обавестио их је да Мардоније намерава да изненада нападне у зору.((Херодот 9.44-45)) Тврдио је да то ради да не би Грчка пала у персијско ропство и да га се сете након победе. Персијанци су се након пораза повлачили из Грчке, а Херодот тада није помињао да су били нападани. Једино је [[Демостен]] писао да су Персијанци након Платеје били поражени од македонскога краља, али Демостен наводи Пердику.((Справски стр. 140)) По Демостену Александар је заузео место, где је касније основан Амфипољ и узео је неке персијске таоце.((Справски стр. 140))
  
 ===== Богат краљ ===== ===== Богат краљ =====
Штампање