Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_i_македонски [2017/01/02 17:19]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_i_македонски [2018/04/06 18:14] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* [[Слика:​CoinАlexanderА.jpg|д|мини|250п|Новац Александра I Македонскога,​ осам драхми]] */
 +====== Александар I Македонски ======
 +**Александар I Македонски**,​ краљ Македоније од 498. пре Христа до 454. пре Христа. Као персијски вазал учествовао је са македонском војском у персијској инвазији на Грчку. Пред [[Битка код Платеје|битку код Платеје]] 479. пре Христа одао је Атињанима персијске планове.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +===== Убија персијске изасланике и заташкава случај =====
 +Син је македонског краља [[Аминта I|Аминте I]] и краљице Еуридике. Персијски војсковођа [[Мегабаз]] за време цара [[Дарије Велики|Дарија Великога]] послао је око 512. пре Христа своје изасланике у Грчку да траже земљу и воду, тј да им се Грци покоре. У то време Персија је већ покорила Тракију. Стигли су и на македонски двор краља Аминте.((Херодот 5.18)) Аминта је најпре пристао да призна персијски суверенитет и угостио је персијске изасланике,​ који су постали дрски, па су тражили да и жене македонских великодостојника присуствују вечери.((Херодот 5.18)) Аминта се уплашио,​ па је пристао на то, а није интервенисао ни када су Персијанци почели да дирају жене.((Херодот 5.19)) Тада се умешао Александар I Македонски,​који није могао да трпи толико понижавање,​ па је организовао убиство персијских изасланика.((Херодот 5.20)) Када су касније Персијанци тражили где им је нестало изасланство Александар је потплатио персијску истражну комисију,​ тако да је цели случај био заташкан.((Херодот 5.21)) Шефу комисије ​ Бубару дао је и своју сестру Гигеју за жену.((Херодот 5.21)) Та прича изгледа невероватна већини историчара,​ тако да једни верују да је Херодот измислио причу, да би боље оцртао Александров карактер,​ а други мисле да је Херодот само навео причу, коју је чуо у Македонији.((Справски стр. 136))
 +
 +===== Македонија као персијски вазал =====
 +Неко време након тих догађаја Александар I Македонски је постао македонски краљ. Ипак Македонија је тада постала персијски вазал. Чињеница је била да је Македонија била персијски вазал, али тешко је тачно утврдити њихове односе. Део историчара сматра да је Македонија била чак и у саставу једне персијске сатрапије.((Справски стр. 137)) Александрова сестра била је удана за Бубара,​ који је изгледа био Мегабазов син.((Херодот 7.22)) Према Јустину захваљујући сестри Александар је био у милости и код [[Дарије Велики|Дарија Великога]] и код Ксеркса.((Јустин 7.4))
 +
 +===== Ксерксов поход =====
 +[[Ксеркс I]] је 480. пре Христа извршио [[Друга персијска инвазија на Грчку|Другу персијску инвазију на Грчку]]. Александар је у то време као ​ вазал помагао персијском краљу. Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета((Херодот,​ 7.173)) и
 +запосели су клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Требали су да спрече прелазак персијске војске из Македоније у Тесалију. Александар I Македонски их је саветовао да се повуку,​ информишући их  колика је величина персијске војске и упозорио да би могли бити прегажени од огромне персијске војске.((Херодот,​ 7.173)) Грци су поред тога сазнали су да би персијска војска могла да прође и кроз други кланац који води из горње Македоније кроз Перхебију у Тесалију,​ па су се повукли.((Херодот,​ 7.173)) Македонци су у персијском походу учествовали са војском на персијској страни.((Херодот 7.185)) Након [[Битка код Термопила|битке код Термопила]] персијска војска је ушла у Беотију. Беоћани су прешли на страну Персијанаца,​ а Македонци су им запосели градове,​ да би их заштитили као персијске савезнике.((Херодот 8.34))
 +
 +===== Мардонијев поход =====
 +Након персијскога пораза у [[Битка код Саламине|бици код Саламине]] Ксеркс је напустио Европу,​ а у Грчкој је оставио [[Мардоније|Мардонија]] са делом војске да зимује и да заврши са освајањем Грчке. Персијска војска је зимовала у Тесалији и Македонији.((Херодот 8.126)) У то време побунила се Потидеја,​ па ју је [[Артабаз]] опседао,​ а превентивно је заузео и Олинт и побио ​
 +становништво.((Херодот 8.127—128)) Мардоније је након тога послао Александра као пријатеља Атињана,​ да покуша да их придобије да пређу на страну Персијанаца.((Херодот 8.140)) Александар је Атињанима пренио поруку да им Персијанци нуде амнестију и да ће им обновити Атину, само да престану ратовати против Персије.((Херодот 8.140)) Атињани не само да су презриво одбили персијску понуду,​ него су упозорили Александра да им више не долази са таквим понижавајућим понудама.((Херодот 8.143))
 +
 +===== Одаје Грцима персијске планове пре битке код Платеје =====
 +У [[Битка код Платеје|бици код Платеје]] 479. пре Христа грчка војска однела је победу и тиме се окончала персијска инвазија. Македонска војска учествовала је у тој бици на персијској страни. Ноћ пред одлучну битку Александар I Македонски је дошао тајно код Атињана,​ са којима је био пријатељ,​ и обавестио их је да [[Мардоније]] намерава да изненада нападне у зору.((Херодот 9.44-45)) Тврдио је да то ради да не би Грчка пала у персијско ропство и да га се сете након победе. Персијанци су се након пораза повлачили из Грчке, а Херодот тада није помињао да су били нападани. Једино је [[Демостен]] писао да су Персијанци након Платеје били поражени од македонскога краља, али Демостен наводи Пердику.((Справски стр. 140)) По Демостену Александар је заузео место, где је касније основан Амфипољ и узео је неке персијске таоце.((Справски стр. 140))
 +
 +===== Богат краљ =====
 +Према Херодоту био је богат краљ, који је имао днево један [[таланат]] сребра из рудника на палнини Дисорону.((Херодот 5.17)) Након одласка Персијанаца завладао је политички вакум на границама Македоније,​ па је ту владао страх и од повратка Персијанаца,​ али исто тако и од атинских намера. Александар је са својим пријатељством са Атињанима и са породичним везама са Персијом представљао за заједнице око Македоније гарант сигурности.((Справски стр. 140—141)) Александар је на тај начин након одласка Персијанаца успео да прошири границе Македоније.
 +
 +/* {{Start box}}
 +{{Succession3 box|title=Краљ Македоније|before=[[Аминта I]]|after=[[Алкета II]]|years= Александар I Македонски &lt;br /&​gt;'''​498–454 пре Христа'''​}}
 +{{End box}} */
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​old.perseus.tufts.edu/​cgi-bin/​ptext?​lookup=Hdt.+toc|Херодот,​ Историја]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Diodorus_Siculus/​home.html|Диодор са Сицилије]]
 +  * [[http://​www.forumromanum.org/​literature/​justin/​english/​trans18.html|Јустин]]
 +  * [[http://​www.theoi.com/​Text/​Pausanias10C.html|Паусанија]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Aristides*.html|Плутарх,​ Аристид]]
 +  * Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris &amp; Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7
 +  * Sławomir Sprawski, The Early Temenid Kings to Alexander I, A Companion to Ancient Macedonia, Edited by Joseph Roisman and Ian Worthington,​ Blackwell Publishing Ltd 2010, ISBN 978-1-4051-7936-2
Штампање