Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
александар_i_македонски

Александар I Македонски

Александар I Македонски, краљ Македоније од 498. пре Христа до 454. пре Христа. Као персијски вазал учествовао је са македонском војском у персијској инвазији на Грчку. Пред битку код Платеје 479. пре Христа одао је Атињанима персијске планове.1)

Убија персијске изасланике и заташкава случај

Син је македонског краља Аминте I и краљице Еуридике. Персијски војсковођа Мегабаз за време цара Дарија Великога послао је око 512. пре Христа своје изасланике у Грчку да траже земљу и воду, тј да им се Грци покоре. У то време Персија је већ покорила Тракију. Стигли су и на македонски двор краља Аминте.2) Аминта је најпре пристао да призна персијски суверенитет и угостио је персијске изасланике, који су постали дрски, па су тражили да и жене македонских великодостојника присуствују вечери.3) Аминта се уплашио, па је пристао на то, а није интервенисао ни када су Персијанци почели да дирају жене.4) Тада се умешао Александар I Македонски,који није могао да трпи толико понижавање, па је организовао убиство персијских изасланика.5) Када су касније Персијанци тражили где им је нестало изасланство Александар је потплатио персијску истражну комисију, тако да је цели случај био заташкан.6) Шефу комисије Бубару дао је и своју сестру Гигеју за жену.7) Та прича изгледа невероватна већини историчара, тако да једни верују да је Херодот измислио причу, да би боље оцртао Александров карактер, а други мисле да је Херодот само навео причу, коју је чуо у Македонији.8)

Македонија као персијски вазал

Неко време након тих догађаја Александар I Македонски је постао македонски краљ. Ипак Македонија је тада постала персијски вазал. Чињеница је била да је Македонија била персијски вазал, али тешко је тачно утврдити њихове односе. Део историчара сматра да је Македонија била чак и у саставу једне персијске сатрапије.9) Александрова сестра била је удана за Бубара, који је изгледа био Мегабазов син.10) Према Јустину захваљујући сестри Александар је био у милости и код Дарија Великога и код Ксеркса.11)

Ксерксов поход

Ксеркс I је 480. пре Христа извршио Другу персијску инвазију на Грчку. Александар је у то време као вазал помагао персијском краљу. Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета12) и запосели су клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Требали су да спрече прелазак персијске војске из Македоније у Тесалију. Александар I Македонски их је саветовао да се повуку, информишући их колика је величина персијске војске и упозорио да би могли бити прегажени од огромне персијске војске.13) Грци су поред тога сазнали су да би персијска војска могла да прође и кроз други кланац који води из горње Македоније кроз Перхебију у Тесалију, па су се повукли.14) Македонци су у персијском походу учествовали са војском на персијској страни.15) Након битке код Термопила персијска војска је ушла у Беотију. Беоћани су прешли на страну Персијанаца, а Македонци су им запосели градове, да би их заштитили као персијске савезнике.16)

Мардонијев поход

Након персијскога пораза у бици код Саламине Ксеркс је напустио Европу, а у Грчкој је оставио Мардонија са делом војске да зимује и да заврши са освајањем Грчке. Персијска војска је зимовала у Тесалији и Македонији.17) У то време побунила се Потидеја, па ју је Артабаз опседао, а превентивно је заузео и Олинт и побио становништво.18) Мардоније је након тога послао Александра као пријатеља Атињана, да покуша да их придобије да пређу на страну Персијанаца.19) Александар је Атињанима пренио поруку да им Персијанци нуде амнестију и да ће им обновити Атину, само да престану ратовати против Персије.20) Атињани не само да су презриво одбили персијску понуду, него су упозорили Александра да им више не долази са таквим понижавајућим понудама.21)

Одаје Грцима персијске планове пре битке код Платеје

У бици код Платеје 479. пре Христа грчка војска однела је победу и тиме се окончала персијска инвазија. Македонска војска учествовала је у тој бици на персијској страни. Ноћ пред одлучну битку Александар I Македонски је дошао тајно код Атињана, са којима је био пријатељ, и обавестио их је да Мардоније намерава да изненада нападне у зору.22) Тврдио је да то ради да не би Грчка пала у персијско ропство и да га се сете након победе. Персијанци су се након пораза повлачили из Грчке, а Херодот тада није помињао да су били нападани. Једино је Демостен писао да су Персијанци након Платеје били поражени од македонскога краља, али Демостен наводи Пердику.23) По Демостену Александар је заузео место, где је касније основан Амфипољ и узео је неке персијске таоце.24)

Богат краљ

Према Херодоту био је богат краљ, који је имао днево један таланат сребра из рудника на палнини Дисорону.25) Након одласка Персијанаца завладао је политички вакум на границама Македоније, па је ту владао страх и од повратка Персијанаца, али исто тако и од атинских намера. Александар је са својим пријатељством са Атињанима и са породичним везама са Персијом представљао за заједнице око Македоније гарант сигурности.26) Александар је на тај начин након одласка Персијанаца успео да прошири границе Македоније.

Литература


Aleksandar I Makedonski

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3)
Херодот 5.18
4)
Херодот 5.19
5)
Херодот 5.20
6) , 7)
Херодот 5.21
8)
Справски стр. 136
9)
Справски стр. 137
10)
Херодот 7.22
11)
Јустин 7.4
12) , 13) , 14)
Херодот, 7.173
15)
Херодот 7.185
16)
Херодот 8.34
17)
Херодот 8.126
18)
Херодот 8.127—128
19) , 20)
Херодот 8.140
21)
Херодот 8.143
22)
Херодот 9.44-45
23) , 24)
Справски стр. 140
25)
Херодот 5.17
26)
Справски стр. 140—141
александар_i_македонски.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/06 22:32