Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_јанеј [2017/01/03 19:12]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_јанеј [2020/01/31 16:32] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 5: Линија 5:
 ===== Синови Јована Хиркана ===== ===== Синови Јована Хиркана =====
 /* [[Слика:​Map Hasmonean Kingdom-es.svg|д|мини|230п|Различите фазе експанзије Асмонејске краљевине]] */ /* [[Слика:​Map Hasmonean Kingdom-es.svg|д|мини|230п|Различите фазе експанзије Асмонејске краљевине]] */
-Најстарији је син је [[Јован Хиркан|Јована Хиркана]],​ који је био јеврејски првосвештеник од 135. до 104 пре Христа и који је успео да се избори за независност Јудеје од Селеукидскога царства. Имао је четворо браће, Аристобула,​ Антигона и двојицу,​ којима не знамо имена. Јован Хиркан је од синова волио највише Аристобула и Антигона,​ а мрзио је Александра Јанеја,​ који је онда подизан у Галилеји.((Јевр. Старине 13.321)) Након смрти Јована Хиркана ​[[Аристобул]] је 104. пре Христа као најстарији преузео не само функцију првосвештеника,​ него и световну власт, коју је Хиркан био одредио за своју жену.((Јевр. Рат 1.3.1)) Заточио је мајку, Александра Јанеја и друга два брата, а крај себе је једино задржао брата Антигона. Мајку је пустио да умре у затвору,​ а захваљујући сплеткама убијен му је и брат Антигон. Аристобул је због болести владао веома кратко,​ тако да је умро 103. пре Христа.+Најстарији је син је [[Јован Хиркан|Јована Хиркана]],​ који је био јеврејски првосвештеник од 135. до 104 пре Христа и који је успео да се избори за независност Јудеје од Селеукидскога царства. Имао је четворо браће, Аристобула,​ Антигона и двојицу,​ којима не знамо имена. Јован Хиркан је од синова волио највише Аристобула и Антигона,​ а мрзио је Александра Јанеја,​ који је онда подизан у Галилеји.((Јевр. Старине 13.321)) Након смрти Јована Хиркана Аристобул је 104. пре Христа као најстарији преузео не само функцију првосвештеника,​ него и световну власт, коју је Хиркан био одредио за своју жену.((Јевр. Рат 1.3.1)) Заточио је мајку, Александра Јанеја и друга два брата, а крај себе је једино задржао брата Антигона. Мајку је пустио да умре у затвору,​ а захваљујући сплеткама убијен му је и брат Антигон. Аристобул је због болести владао веома кратко,​ тако да је умро 103. пре Христа.
  
 ===== Птолемеј IX Латир пустоши Јудеју ===== ===== Птолемеј IX Латир пустоши Јудеју =====
-Аристобулова удовица [[Салома Александра]] пустила је из затвора двојицу браће и удала се за Александра Јанеја,​ који је 103. пре Христа постао нови краљ Јудеје. Александар Јанеј је убио једнога брата, за кога је сумњао да би могао да му буде конкурент.((Јевр. Рат 1.4.1)) Одмах након консолидације власти Јанеј је кренуо у поход против Птолемаиде (Акре) и Газе.((Јевр. Старине 13.324,​334)) Након победе опседао је Птолемаиду,​ која је онда тражила помоћ. Међутим ​[[Антиох IX Кизички]] им није могао да помогне,​ јер је ратовао са [[Антиох VIII Грип|Антиохом VIII Грипом]]. Птолемаиди је онда ​ у помоћ стигао [[Птолемеј IX Латир]] са својом војском са Кипра.((Јевр. Старине 13.324-329)) Птолемеј IX Латир је имао на располагању 30.000 војника.((Јевр. Старине 13.333)) Када је он дошао грађани Птолемаиде су променили мишљење,​ јер су се бојали да не би пали под његову власт.((Јевр. Старине 13.330)) Долазак Птолемејеве војске присилио је Александра Јанеја да дигне опсаду Газе. Јанеј је онда против Птолемеја позвао египатску краљицу [[Клеопатра III|Клеопатру III]], а претварао се да намерава да склопи споразум са Птолемејем IX Латиром.((Јевр. Старине 13.334)) Птолемеј је касније сазнао за превару,​ па је са онда кренуо у казнени поход и пустошење Јудеје.((Јевр. Старине 13.336)) Заузео је Асохис у Галилеји и узео је 10.000 робова.((Јевр. Старине 13.337)) У једној великој бици на обали реке Јордан [[Птолемеј IX Латир]] победио је јудејску војску и након тога готово цела Јудеја пала је под његову контролу.((Јевр. Старине 13.345)) Птолемеј је заузео и Газу.+Аристобулова удовица [[Салома Александра]] пустила је из затвора двојицу браће и удала се за Александра Јанеја,​ који је 103. пре Христа постао нови краљ Јудеје. Александар Јанеј је убио једнога брата, за кога је сумњао да би могао да му буде конкурент.((Јевр. Рат 1.4.1)) Одмах након консолидације власти Јанеј је кренуо у поход против Птолемаиде (Акре) и Газе.((Јевр. Старине 13.324,​334)) Након победе опседао је Птолемаиду,​ која је онда тражила помоћ. Међутим Антиох IX Кизички им није могао да помогне,​ јер је ратовао са [[Антиох VIII Грип|Антиохом VIII Грипом]]. Птолемаиди је онда ​ у помоћ стигао [[Птолемеј IX Латир]] са својом војском са Кипра.((Јевр. Старине 13.324-329)) Птолемеј IX Латир је имао на располагању 30.000 војника.((Јевр. Старине 13.333)) Када је он дошао грађани Птолемаиде су променили мишљење,​ јер су се бојали да не би пали под његову власт.((Јевр. Старине 13.330)) Долазак Птолемејеве војске присилио је Александра Јанеја да дигне опсаду Газе. Јанеј је онда против Птолемеја позвао египатску краљицу [[Клеопатра III|Клеопатру III]], а претварао се да намерава да склопи споразум са Птолемејем IX Латиром.((Јевр. Старине 13.334)) Птолемеј је касније сазнао за превару,​ па је са онда кренуо у казнени поход и пустошење Јудеје.((Јевр. Старине 13.336)) Заузео је Асохис у Галилеји и узео је 10.000 робова.((Јевр. Старине 13.337)) У једној великој бици на обали реке Јордан [[Птолемеј IX Латир]] победио је јудејску војску и након тога готово цела Јудеја пала је под његову контролу.((Јевр. Старине 13.345)) Птолемеј је заузео и Газу.
  
 ===== Интервенција Клеопатре III ===== ===== Интервенција Клеопатре III =====
Линија 17: Линија 17:
  
 ===== Подела међу Јеврејима ===== ===== Подела међу Јеврејима =====
-Постојала је велика нетрпељивост и свађа између Александра Јанеја и фарисеја. Секта садуцеја подржавала је Јанеја. ​[[Фарисеји]] су наглашавали да према Тори Александар Јанеј није смео да се жени братовом удовицом. Међутим он је углавном био заинтересован за освајања и није обраћао пажњу на верске обавезе. За време једне верске службе 94. пре Христа у Јерусалиму није се придржавао верских ритуала,​ па га је маса гађала лимунима и почели су да му се ругају.((Јевр. Старине 13.372)) Он је тада у бесу побио 6.000 људи и окончао је краткотрајну побуну.((Јевр. Старине 13.373))+Постојала је велика нетрпељивост и свађа између Александра Јанеја и фарисеја. Секта садуцеја подржавала је Јанеја. Фарисеји су наглашавали да према Тори Александар Јанеј није смео да се жени братовом удовицом. Међутим он је углавном био заинтересован за освајања и није обраћао пажњу на верске обавезе. За време једне верске службе 94. пре Христа у Јерусалиму није се придржавао верских ритуала,​ па га је маса гађала лимунима и почели су да му се ругају.((Јевр. Старине 13.372)) Он је тада у бесу побио 6.000 људи и окончао је краткотрајну побуну.((Јевр. Старине 13.373))
 /* [[Слика:​Judea Alexander Janneüs.PNG|д|мини|200п|Освајања Александра Јанеја]] */ /* [[Слика:​Judea Alexander Janneüs.PNG|д|мини|200п|Освајања Александра Јанеја]] */
 ===== Рат са Арапима ===== ===== Рат са Арапима =====
Линија 23: Линија 23:
  
 ===== Грађански рат ===== ===== Грађански рат =====
-Тај пораз у рату са Арапима представљао је кап, која је прелила чашу онима Јеврејима,​ који су се бунили против Александра Јанеја. Дошло је до грађанскога рата између Јанеја и фарисејских побуњеника. У рату, који је трајао шест година (94—88. пре Христа) погинуло је око 50.000 Јевреја.((Јевр. Рат 1.4.4)) Након Александрових почетних успеха побуњеници се се за помоћ обратили Селеукидима. У помоћ побуњеницима стигао је [[Деметрије III Еукер]]. Александар је поред Јевреја плаћао око 6.200 грчких најамника,​ али Деметрије је имао већу војску на располагању.((Јевр. Старине 13.377)) Деметрије III Еукер је крај Шехема победио Јанеја и натерао га да спас потражи у планинама.((Јевр. Старине 13.378)) Јанеј је ту изгубио целу своју најамничку војску. Међутим део побуњеника је онда закључио да је боље да имају лошега јеврејскога краља уместо селеукидскога владара. Око 6.000 Јевреја је тада прешло на страну Александра Јанеја,​ па је Деметрије III Еукер морао да се повуче.((Јевр. Старине 13.379))((Јевр. Рат 1.4.5)) Грађански рат се и након тога наставио,​ али побуњеници више нису имали Деметријеву подршку,​ па су изгубили неколико битака,​ у којима је страдао огроман број Александрових противника. Остатак побуњеничке војске повукао се и затворио у Бемеселину.((Јевр. Рат 1.4.6)) Након опсаде Александар их је заробио и одвукао у Јерусалим.((Јевр. Старине 13.380)) Ипак остао је незаинтересиран за национално помирење. Јанеј је 800 побуњеника разапео на крст у Јерусалиму,​ а онда је пред њима заклао њихове жене и децу.((Јевр. Старине 13.380)) Такво зверство престрашило је остале побуњенике,​ па је њих 8.000 ноћ након тога побегло из Јудеје.((Јевр. Рат 1.4.6)) Због толикога варварства назвали су га Трачанином.((Јевр. Старине 13.383))+Тај пораз у рату са Арапима представљао је кап, која је прелила чашу онима Јеврејима,​ који су се бунили против Александра Јанеја. Дошло је до грађанскога рата између Јанеја и фарисејских побуњеника. У рату, који је трајао шест година (94—88. пре Христа) погинуло је око 50.000 Јевреја.((Јевр. Рат 1.4.4)) Након Александрових почетних успеха побуњеници се се за помоћ обратили Селеукидима. У помоћ побуњеницима стигао је Деметрије III Еукер. Александар је поред Јевреја плаћао око 6.200 грчких најамника,​ али Деметрије је имао већу војску на располагању.((Јевр. Старине 13.377)) Деметрије III Еукер је крај Шехема победио Јанеја и натерао га да спас потражи у планинама.((Јевр. Старине 13.378)) Јанеј је ту изгубио целу своју најамничку војску. Међутим део побуњеника је онда закључио да је боље да имају лошега јеврејскога краља уместо селеукидскога владара. Око 6.000 Јевреја је тада прешло на страну Александра Јанеја,​ па је Деметрије III Еукер морао да се повуче.((Јевр. Старине 13.379))((Јевр. Рат 1.4.5)) Грађански рат се и након тога наставио,​ али побуњеници више нису имали Деметријеву подршку,​ па су изгубили неколико битака,​ у којима је страдао огроман број Александрових противника. Остатак побуњеничке војске повукао се и затворио у Бемеселину.((Јевр. Рат 1.4.6)) Након опсаде Александар их је заробио и одвукао у Јерусалим.((Јевр. Старине 13.380)) Ипак остао је незаинтересиран за национално помирење. Јанеј је 800 побуњеника разапео на крст у Јерусалиму,​ а онда је пред њима заклао њихове жене и децу.((Јевр. Старине 13.380)) Такво зверство престрашило је остале побуњенике,​ па је њих 8.000 ноћ након тога побегло из Јудеје.((Јевр. Рат 1.4.6)) Због толикога варварства назвали су га Трачанином.((Јевр. Старине 13.383))
  
 ===== Ратови са Арапима и Селеукидима ===== ===== Ратови са Арапима и Селеукидима =====
-За време грађанскога рата Јудеја је изгубила Моаб и Гилеад,​ које је Александар Јанеј био заузео у рату са Набатејском краљевином. Када су Парћани заробили ​[[Деметрије III Еукер|Деметрија III Еукера]] тада је 87. пре Христа његов брат ​[[Антиох XII Дионизије]] преузео контролу над Дамаском. Антиох XII Дионизије је са 8.800 војника кренуо у рат против Арапа Набатејаца,​ а Александар Јанеј је наредио да се велики простор пресече великим шанцем,​ зидом и дрвеним торњевима.((Јевр. Старине 13.389,​390))((Јевр. Рат 1.4.7)) Антиохова војска је лако савладала препреке и кренула је на Арапе Набатејце,​ али арапски краљ Арета III се повукао у предео погоднији за њега, а онда се изненада појавио са својом коњицом и победио је Антиоха XII Дионизија,​ који је 84. пре Христа изгубио и битку и живот.((Јевр. Старине 13.391)) ​[[Арета III]], краљ Арапа Набатејаца заузео је после тога Дамаск и почео да влада Коиле Сиријом. Повео је рат против Јудеје и победио је Александра Јанеја,​ а онда су склопили известан споразум.((Јевр. Старине 13.392)) Александар Јанеј је поново подузео поход против Теодора и заузео је Диос и Есу. Када је заузео Пелу сравнио ју је с темељима пошто становништво није пристајало да прими јудаизам.((Јевр. Старине 13.397)) После тога опустошио је Гаулану,​ Селеукију,​ Антиохову долину и тврђаву Гамалу.+За време грађанскога рата Јудеја је изгубила Моаб и Гилеад,​ које је Александар Јанеј био заузео у рату са Набатејском краљевином. Када су Парћани заробили Деметрија III Еукера тада је 87. пре Христа његов брат Антиох XII Дионизије преузео контролу над Дамаском. Антиох XII Дионизије је са 8.800 војника кренуо у рат против Арапа Набатејаца,​ а Александар Јанеј је наредио да се велики простор пресече великим шанцем,​ зидом и дрвеним торњевима.((Јевр. Старине 13.389,​390))((Јевр. Рат 1.4.7)) Антиохова војска је лако савладала препреке и кренула је на Арапе Набатејце,​ али арапски краљ Арета III се повукао у предео погоднији за њега, а онда се изненада појавио са својом коњицом и победио је Антиоха XII Дионизија,​ који је 84. пре Христа изгубио и битку и живот.((Јевр. Старине 13.391)) Арета III, краљ Арапа Набатејаца заузео је после тога Дамаск и почео да влада Коиле Сиријом. Повео је рат против Јудеје и победио је Александра Јанеја,​ а онда су склопили известан споразум.((Јевр. Старине 13.392)) Александар Јанеј је поново подузео поход против Теодора и заузео је Диос и Есу. Када је заузео Пелу сравнио ју је с темељима пошто становништво није пристајало да прими јудаизам.((Јевр. Старине 13.397)) После тога опустошио је Гаулану,​ Селеукију,​ Антиохову долину и тврђаву Гамалу.
  
 ===== Болест и смрт ===== ===== Болест и смрт =====
Штампање