Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_ђорђевић_архитекта [2017/01/03 19:09]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_ђорђевић_архитекта [2017/05/06 14:17] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​          = Александар
 +| презиме ​      = Ђорђевић
 +| слика ​ = 
 +| дан_рођења ​ = 30.
 +| месец_рођења ​ = децембар
 +| година_рођења ​ = 1890.
 +| место_рођења ​ = [[Београд]]
 +| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
 +| дан_смрти ​ = 8.
 +| месец_смрти ​ = март
 +| година_смрти ​ = 1952.
 +| место_смрти ​  = [[Београд]]
 +| држава_смрти ​ = [[СФРЈ]]
 +| националност ​ = Србин
 +| држављанство ​ = 
 +| занимање ​ = архитекта
 +}} */
 +====== Александар Ђорђевић (архитекта) ======
 +**Александар Ђорђевић** ([[Београд]],​ 30. децембар 1890 — Београд,​ 8. март 1952), познати српски архитекта између два светска рата.((„Часопис „Наслеђе“ бр. 7”, Милан Просен,​ [[http://​beogradskonasledje.rs/​wp-content/​uploads/​2012/​09/​7/​9_milan_prosen.pdf|„Градитељски опус архитекте Александра Ђорђевића (1890—1952)“]],​ Завод за заштиту споменика културе града Београда,​ Београд,​ 2006, ISSN 1450-605X))
  
 +===== Биографија =====
 +Рођен је у Београду,​ 30. децембра 1890, од оца Михаила,​ посланика [[Краљевине Србије|Краљевине Србије]] у [[Букурешт]]у и мајке Јелене,​ ћерке посланика Милисава Протића,​ потомка војводе [[Стеван Синђелић|Стевана Синђелића]]. Матурирао је 1909. године у [[Друга београдска гимназија|Другој београдској гимназији]],​ а затим је студирао на Високој техничкој школи у Карлсруеу у [[Немачка|Немачкој]]. Дипломирао је са одличним успехом 1914, пред избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]]. По повратку кући пријавио се као добровољац у рат. Приликом повлачења преко Абланије,​ дошао је до [[Солун]]а,​ а затим до [[Француска|Француске]]. У [[Париз]]у се 1916. запослио као архитекта при железници,​ а потом је постао сарадник у атељеима професора Бернијеа и Марсела Ламбера,​ где је остао све до краја рата 1918.((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +==== Међуратни период ====
 +После рата вратио се у Београд. Најпре је радио као архитекта у одбору за обнову града, све до 1921. године. До 1928. радио је као један од оснивача предузећа „Рад“. Од 1928. до 1934. године водио је свој приватни биро. У бироу је пројектовао више десетина јавних зграда,​ уз помоћ сарадника:​ [[Војин Симеоновић|Војина Симеоновића]] (1925—1932) и [[Григорије Самојлов|Григорија Самојлова]] (1930—1933),​ који су у бироу стекли искуство.((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +На конкурсу за зграду Београдске берзе, добио је прву награду. Зграда Берзе, данас [[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]],​ на [[Студентски трг|Студентском тргу]] у Београду,​ грађена је у периоду 1932—1934,​ у духу [[модернизам|модернизма]],​ са поставком [[академизам|академизма]],​ под видљивим утицајем [[арт деко|арт декора]]. Угаоне је позиција,​ са кулама постављеним на угловима и динамичке форме, са степенастим смицањем волумена. Тројна подела зграде је јасно изражена,​ али не на конвенционалан начин: уместо венца, задњи спрат је увучен. Објекат је без скулптура,​ а од орнаментике има присутне само вертикалне фуге између редова прозора.((„Часопис „Наслеђе“ бр. 10”, Горан Половина,​ [[http://​beogradskonasledje.rs/​wp-content/​uploads/​2012/​09/​10/​2_goran_polovina.pdf|„Транзитивни обликовни концепти на примерима архитектуре Београда“]],​ Завод за заштиту споменика културе града Београда,​ Београд,​ 2009, стр. 53, ISSN 1450-605X))
 +
 +Награђен је откупом пројеката за Дом аероклуба и Дом Трговачке омладине.((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +Учествовао је на конкурсу Управе двора 1934. године за Нови двор, после чега му је краљ [[Александар Први Карађорђевић|Александар I]] поверио изградњу((Часопис „Наслеђе“ бр. 7)) резиденције за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреју.((„Краљевски дом Србије”,​ [[http://​www.royalfamily.org/?​sr_Бели-двор,​25|Бели двор]])) По краљевој погибији у [[Марсељ]]у исте године,​ пројекат започетог објекта је прерађен,​ да би се од њега направио [[Бели двор]]. Ммалолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а о завршетку започете зграде старао се његов рођак, кнез-намесник Павле, који се са својом породицом уселио,​ по завршетку градње,​ у очекивању краљевог пунолетства.((Краљевски дом Србије)) Бели двор је израђен у [[неокласицизам|неокласичном стилу]],​((Глас Србије:​ [[http://​glassrbije.org/​privreda-sr/​сезона-обиласка-дворског-комплекса|„Сезона обиласка Дворског комплекса“]],​ Јелена Глигорић)) у периоду од 1934. до 1937. године. Налази се у оквиру комплека са Краљевским двором на [[Дедиње|Дедињу]]. У приземљу је велики свечани хол и низ салона опремјених у стилу [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]], са венецијанским лустерима. Ту се налази и библиотека,​ која је некада имала око 35.000 књига, као и свечана трпезарија.((Краљевски дом Србије))
 +
 +Кнез Павле му је 1936. године поверио и рестаурацију дворца Брдо код [[Крањ]]а у [[Словенија|Словенији]].((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +Као ахитекта Белог двора ангажаван је у својству ревизора,​ за уређивање ентеријера зграде канцеларије Краљевине Југославије (сада амбасаде [[Србија|Србије]]) у [[Анкара|Анкари]] (1936), како би намештај био у складу са ентеријером дворова на [[Дедиње|Дедињу]].((Политика онлајн:​ [[http://​www.politika.rs/​rubrike/​Moja-kuca/​Dvorska-replika-u-Ankari.sr.html|„Дворска реплика у Анкари“]],​ Ненад Новак Стефановић,​ 27. 8. 2011.))
 +
 +По наруџбини Министарства иностраних послова Ђорђевић је 1937. године израдио планове за подизање Краљевског посланства у [[Тирана|Тирани]],​ а током 1938. године сарађивао је са архитектом Вернером Мархом из [[Берлин]]а на изградњи Југословенског посланства у [[Немачка|Немачкој]].((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +==== Други светски рат ====
 +Избијање [[Други светски рат|Другог светског рата]] спречило је извођење његовог пројекта за нови велики хиподром „Дунавско коло јахача“ у [[Земун]]у,​ за који је већ имао припремљен технички елаборат,​ бројних других пројеката.((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +==== Послератни период ====
 +По завршетку Другог светског рата, заједно са групом других интелектуалаца,​ био осуђен на смрт стрељањем због чињенице да је у свом раду био близак ​ са краљевском породицом,​ али је спасен на интервенцију пријатеља и породице. После тога, током неког времена остао је активан у струци.((Часопис „Наслеђе“ бр. 7))
 +
 +Нова власт ангажовала за уређивање ентеријера [[Стари двор|Старог двора]] (од 1961. године Скупштина града Београда),​ чије су поправке трајале до 1947. године.(([[http://​www.politika.rs/​rubrike/​Tema-nedelje/​Istorija-na-srpskim-zdanjima/​t38797.sr.html|„Историја на српским здањима - Српски Версај“]]))
 +
 +[[Ташмајдан]]ски парк је изграђен 1954. године,​ израдио је заједно са архитектом ​ [[Радомир Ступар|Радомиром Ступарем]].((Градска општина Палилула : [[http://​www.palilula.org.rs/​o-paliluli/​znamenitosti/​tasmajdan.html|„Ташмајдан“]],​ 3. 12. 2010.))
Штампање