Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Последња ревизија Обе стране следеће ревизије
александар_христифорович_востоков [2017/01/03 19:02]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_христифорович_востоков [2018/10/11 21:36]
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александр
 +| презиме ​            = Христифорович Востоков
 +| боја ​               = 
 +| слика ​              = АлександрХристифорович.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Александр Христифорович Востоков
 +| пуно_име ​           = Александр Христифорович Востоков
 +| дан_рођења ​         = 27.
 +| мјесец_рођења ​      = март
 +| година_рођења ​      = 1781.
 +| мјесто_рођења ​      = Куресаре
 +| држава_рођења ​      = Царска Русија
 +| дан_смрти ​          = 20.
 +| мјесец_смрти ​       = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1864.
 +| мјесто_смрти ​       = Петроград
 +| држава_смрти ​       = Царска Русија
 +| националност ​       = 
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = 
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Александар Христифорович Востоков ======
 +**Александар Христифорович Востоков** (рус. //​Александр Христофорович Востоков//​) (Аренсбург,​ 27. март 1781 — [[Петроград]],​ 20. фебруар 1864), руски филолог,​ слависта и песник,​ библиотекар и археограф. Био је један од првих руских филолога. Између осталога,​ бавио се препевима српских народних песама на руски језик.
  
 +===== Младост =====
 +Рођен је 27. марта 1781. у Аренсбургу (данас [[Куресаре]]) на острву [[Саре]] у Ливонској губернији у Царској Русији. Био је ванбрачни син прибалтичкога дворјанина барона Фон Остен-Сакена. Востоков је прилагођена транскрипција презимена на руски језик, пошто Ост на немачком и восток на руском значе исток. До седме године говорио је само немачки,​ али у [[Санкт Петербург]]у је научио руски и француски толико,​ да је са тринаест година писао песме лакше на руском,​ него на немачком језику. Уписао је 1794. Царску уметничку академију у Санкт Петербургу,​ али уметност га није толико привлачила. Постао је члан Слободног удружења љубитеља књижевности,​ науке и уметности и од 1801. објављује чланке у часопису удружења.
 +
 +===== Филолошки рад =====
 +Од 1803. почиње да проучава старе документе на [[црквенословенски језик|црквенословенском]] и на древном руском језику. До 1810. био је јако добро упознат са старим документима,​ попут [[Несторова хроника|Несторове хронике]],​ Руске правде,​ [[Слово о Игоровом походу]],​ Поука Владимира Мономаха и Зборник Свјатослава 1076 г. У //​Санкт Петербуршком веснику//​ објавио је 1812. //​Оглед о руском типу стиха//​. У том раду анализирао је систем руских стихова за различите народне песме, карактеристичне за развој руске књижевности.
 +
 +Током 1820. појавио се његов рад, по коме је постао познат широм Европе,​ а радило се о //​Размишљања о старословенском језику,​ која служе ​ као увод у граматику тог језика//​. Востоков је ту показао да постоје три периода историје словенских језика:​ IX—XIII век, XIV—XV век и од XV века. Установио је правилне фонетичке односе између самогласника словенских језика,​ а открио је и назалне самогласнике у старословенском упоређујући руска слова са пољским. Његова открића била су веома значајна не само за руску, него и за европску науку. Постао је члан Руске и имногих других европских академија наука. Издао је 1827. [[Фрајзиншки споменици|Фрајзиншке споменике]],​ као најстарији словеначки споменик. Открио је [[Остромирово јеванђеље]] у царској библиотеци и први га је изанализирао и издао 1843. Учествовао је у редакцији и састављању //​Речника црквенословенскога језика//​ (4 тома, 1847), а саставио је и //​Речник црквенословенскога језика//​ (1858—1861) као и //​Старословенску граматику//​ (1863). Дао је и //Опис руских и словенских рукописа Румјанцовљевих Музеја//​ (1842).
 +
 +Кореспондентни је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 1855.
 +
 +===== Литература =====
 +  * http://​www.slovari.ru/​default.aspx?​s=0&​amp;​p=1905
 +  * Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка,​ Београд,​ 1924. 1 (А. Белић).
 +  * История Славянской Филологiи,​ 215—224 (В. Ягичъ).
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=91,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
Штампање