Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_степанович_тројански [2017/01/03 18:56]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_степанович_тројански [2018/10/11 21:37] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александр
 +| презиме ​            = Степанович Тројански
 +| боја ​               = 
 +| слика ​              = АлександрСтепановичТројански.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Александр Степанович Тројански
 +| пуно_име ​           = Александр Степанович Тројански
 +| дан_рођења ​         = 2.
 +| мјесец_рођења ​      = октобар
 +| година_рођења ​      = 1835.
 +| мјесто_рођења ​      = Казан
 +| држава_рођења ​      = Русија
 +| дан_смрти ​          = 28.
 +| мјесец_смрти ​       = август
 +| година_смрти ​       = 1905.
 +| мјесто_смрти ​       = 
 +| држава_смрти ​       = 
 +| националност ​       = Рус
 +| држављанство ​       = руско
 +| занимање ​           = писац, дипломата,​ службеник
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Александар Степанович Тројански ======
 +**Александар Степанович Тројански** (рус. //​Александръ Степанович Троянскій//​) (Казан,​ 2.? октобар 1835 — 28.? август?​ 1905), кандидат Казанске духовне академије,​ писац и дипломата (генерални конзул у Палерму и Женеви),​ државни саветник.
  
 +===== Живот и рад =====
 +Син је свештеника. Учио је на Казанском семинарију и на Казанској духовној академији. Затим је предавао на семинарији у Самари. Године 1860. изашао је из службе и путовао је славенским земљама. Године 1864. ступа у службу у министарству вањских послова. Био је руски конзул у Јањини (данас Грчка),​ а 1886. премјештен је у Палермо. Године 1893. прелази у Женеву,​ а 1897. постаје генерални конзул у Пиреју.
 +
 +Рад A. Тројанског //​Покушенiя римскихъ папъ подчинить своему престолу православный южно-славянскiя церкви//​ објављен је у преводу Светозара Никетића у Гласнику [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] 23 (1868) 74–154 као: //​Насртање римских папа на српску и хрватску цркву//​.
 +
 +Написао је 1861—63 г. у „Русском Вестник”-у чланке:​ „Карл Гавличек Боровский”,​ „Чешкая деревня — село Гудлицы” и „Заметки из путешествия по Далмации и Черногории”. У то вријеме су у листовима „Современной Летописи” и „Московских Ведомостях” његове бројне кореспонденције из Прага, Беча, Загреба,​ Ријеке и др. и статистичке биљешке о Галицијским Русинима и Истарским Славенима. У „Записках Имп. Географ. Общества по отд. Этнографии” за 1868 г. је написао чланак:​ „Статистические сведения о Сербии”. Из Палерма Т. је представио и своје дјело: „Сицилия и ее торговля с Россией и с другими странами в 1890 г.” и „Эритрейская колония Италии”.
 +
 +===== Академик =====
 +Дописни је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 1870. Почасни је члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] од новембра 1892.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Энциклопедически словарь. С. Петербург,​ Брокгаузъ и Єфронъ,​ 1890—1904. 66 (1901) 914 (Аноним).
 +  * В. Н. Кондратјева:​ Уједињена омладина српска и њено доба 1860—1875:​ грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977.
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=584,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
Штампање