Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Следећа ревизија
Претходна ревизија
александар_сандић [2016/12/06 15:55]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александар_сандић [2019/08/20 20:25]
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија ​
 +| име = Александар
 +| презиме       = Сандић
 +| слика =АлександарСандић.jpg
 +| дан_рођења ​         = 26.
 +| месец_рођења ​       = мај
 +| година_рођења ​      = 1836.
 +| место_рођења = Зрењанин
 +| држава_рођења = Хабзбуршка монархија
 +| дан_смрти ​          = 18.
 +| месец_смрти ​        = октобар
 +| година_смрти ​       = 1891.
 +| место_смрти = Нови Сад
 +|држава_смрти = Хабзбуршка монархија
 +}} */
 +====== Александар Сандић ======
 +**Александар Сандић** (Зрењанин,​ 26. мај 1836 — Нови Сад, 18. октобар 1891), српски књижевник,​ историчар и политичар.
  
 +===== Школовање =====
 +Александар Сандић је рођен 14/26. маја 1836. у Зрењанину (тада Великом Бечкереку).((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Његов отац Прокопије био је ратар, а мајка Јованка била је братичина Иринеја Радића,​ игумана манастира Хопова.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Александров деда Јован Војиновић преселио се из Чуруга у Зрењанин избегавајући као граничар рат у Немачкој. У Зрењанину се Јован прикрио код најбогатије породице Црњанских и ту је променио презиме у Сандић.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Александар Сандић је рано остао сироче без родитеља,​ па се после 1848. морао сам бринути за себе.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Уживао је подршку неколико добротвора.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Захваљујући добротворима нижу гимназију је завршио у Бечкереку и након тога похађао је вишу гимназију у Темишвару.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) У Темишвару се издржавао учећи другу децу.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) У седмом разреду гимназије за њега се прочуло да је добар ђак, па је добио стипендију од једног кањишког велепоседника.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Након тога добротвор [[Нестор Димитријевић]] му је у свом тестаменту оставио 300 форинти годишње потпоре,​ док не заврши универзитет.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Матурирао је 1857. године. У Бечу је студирао права на Правном факултету и поред тога студирао је словенску филологију код [[Франц Миклошић|Франца Миклошића]].((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Спремао се и за калуђера,​ па је неке предмете слушао и на римокатоличком богословном факултету.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649))
 +
 +===== Уредник свесловенског листа =====
 +Након окончања студија права 1862. тражио је место професора на гимназији,​ са циљем да ради и да паралелно заврши и богословију.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Био је најпре изабран за професора на гимназији,​ али тадашњи администратор [[Самуило Маширевић]] га је одбио и уместо њега изабрао Васу Пасковића.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649))
 +
 +Након тога Сандић је уместо у богословију отишао у новинаре,​ у редакцију //Оста унд Веста//​ (//Ost und West//), свесловенског листа [[Имбро Ткалац|Имбре Ткалца]].((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Пошто Имбро Ткалац због судске пресуде није могао да уређује лист, Сандићу је поверио место уредника.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 649)) Након неког времена Ткалац је морао да бежи у Париз и у Рим, па је онда Александар Сандић почео да издаје лист о свом трошку.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Међутим,​ и њега су почели да кажњавају,​ па је морао да одустане од листа.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Упознао се са [[Јован Хаџић|Јованом Хаџићем]],​ који га је позвао на место професора у гимназији у Новом Саду.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Међутим приликом избора по вољи владике [[Платон Атанацковић|Платона Атанацковића]] изабран је Словак Јосиф Подградски.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Као уредник листа //Ost und West// кажњен је поред осталог и забраном полагања ригорозумана аустријским универзитетима.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650))
 +
 +===== Професор гимназије =====
 +Руски прота из Беча [[Михаил Фjoдорович Рајевски]] уз препоруку Франца Миклошића обезбедио му је место професора у Русији.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Александар Сандић је најпре пристао,​ али онда је одустао,​ пошто су у то време била значајна дешавања у Новом Саду.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Када се владика [[Платон Атанацковић]] појавио у Бечу понудио му је место бележника у бачкој конзисторији и поред тога обећао да ће бити примљен за професора чим се распише натечај за три професора гимназије.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650)) Од јесени 1866. Сандић је радио у Новом Саду као бележник у конзисторији,​ а већ октобра 1866. примљен је и за професора на гимназији.((Јавор,​ 13. 10. 1891, стр. 650))
 +
 +===== Књижевни рад =====
 +Још као студент права у Бечу почео је да ради и на књижевности.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 682)) Почео је најпре да пише неке ситније ствари за српски лист //​Световид//​.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 682)) Након тога постао је редовни дописник //​Србског Дневника//​ из Новог Сада.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 682)) Током 1860. штампао је своју прву беседу Нестору Димитријевићу.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Најпре се огледао у поезији,​ па је штампао неке песме, али касније је одустао од поезије. У Бечу је доспео у круг књижевника окупљених око [[Вук Караџић|Вука Караџића]].((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Седам година је био Вуков писар и секретар.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Састајући се са Вуком практички је унапредио свој народни језик, а црквенословенски и старословенски је научио код филолога Франца Миклошића. Српска универзитетска омладина у Бечу састајала се код Павла Риђичког,​ добротвора од [[Корнелије Станковић|Корнелија Станковића]].((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) На једном таквом састанку Сандић је прочитао критику Суботићевих песама,​ а пошто се та критика свима допала,​ за њу су сазнали [[Петар Прерадовић]] и [[Огњеслав Утјешановић]],​ који су онда тражили да се та критика одштампа.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Када је [[Феликс Каниц]] замолио Вука Караџића да се постара за превод његове књиге, Вук му је препоручио Александра Сандића,​ који је 1862. објавио превод дела Феликса Каница //​Византијски споменици по Србији//​.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Оригинал и превод штампани су у државном издању у царској штампарији у Бечу.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 683)) Поред редовних студија на факултету Сандић се занимао и сакупљањем докумената по бечким архивима за //​Историју Срба у овим земљама//​.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Касније је превео и спис барона Бартенштајна о нашем народу.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Од 1862. радио је као уредник листа //Ost und West//, па је све до 1866. прекинуо са књижевним радом.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) За своје ученике на гимназији саставио је //​Историју света//​ у три књиге.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Када је [[Герман Анђелић]] 1868. покренуо црквено-школски лист //​Беседа//,​ тада је Александар Сандић био главни сарадник листа и уређивао га је годину дана.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Од листа је одустао,​ кад га је патријарх [[Самуило Маширевић]] покушао претворити у политички лист.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Први је на гимназији предавао српски језик по Вуковим правилима.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 685)) Много је преводио. Објављивао је много радова о српским старинама у //​Јавору//,​ //​Стражилову//​ и //​Летопису Матице српске//​.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 685))
 +
 +===== Оснивање задруга =====
 +Сандић се 1870. заузео за занатлијски покрет,​ па је израдио правила новосадских српских занатлијских задруга. Покренуо је, основао и уређивао лист //Глас занатлија//​.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Заузимао се за оснивање новчаних завода међу Србима,​ односно задруга за међусобно помагање и штедњу.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684)) Саставио је правила новосадске задруге новчаног типа. Покренуо је 1880. оснивање женских срспких добротворних задруга,​ па је за њих написао правила.((Јавор,​ 27. 10. 1891, стр. 684))
 +
 +===== Литература =====
 +  * //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​casopisi_pretrazivi_po_datumu/​P_247/​1891/​b041#​page/​4/​mode/​1up|Професор Александар Сандић]]//,​ Јавор, број 41, уредник Илија Огњановић,​ 13. 10. 1891, стр. 649—650
 +  * //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​casopisi_pretrazivi_po_datumu/​P_247/​1891/​b043#​page/​5/​mode/​1up|Професор Александар Сандић]]//,​ Јавор, број 43, уредник Илија Огњановић,​ 27. 10. 1891, стр. 682—685
Штампање