Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_обреновић [2017/01/03 17:37]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_обреновић [2018/03/08 20:24] (тренутно)
жељко_тодоровић ↷ Links adapted because of a move operation
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                ​=Александар
 +| презиме ​            ​=Обреновић
 +| слика ​              ​=AleksandarObrenovic.jpg
 +| опис_слике ​         = Краљ Александар Обреновић&​lt;​br /&​gt;​рад [[Влахо Буковац|Влаха Буковца]] (1903)
 +| пуно_име ​           = Александар Обреновић
 +| дан_рођења ​         = 14.
 +| мјесец_рођења ​       = август
 +| година_рођења ​      = 1876.
 +| мјесто_рођења ​       = [[Београд]]
 +| држава_рођења ​      = [[Кнежевина Србија]]
 +| дан_смрти ​          = 11.
 +| мјесец_смрти ​        = јун
 +| година_смрти ​       = 1903.
 +| мјесто_смрти ​        = [[Београд]]
 +| држава_смрти ​       =[[Краљевина Србија]]
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +| држављанство ​       =
 +| занимање ​           = краљ Србије (1889—1903)
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             =
 +}} */
 +====== Александар Обреновић ======
 +**Александар Обреновић** (Београд,​ 2/14. август 1876 — Београд,​ 29. мај/11. јун 1903), краљ [[Србија|Србије]] од 1889. до 1903. Последњи је српски краљ из династије Обреновића,​ а убијен је у [[Мајски преврат|Мајском преврату]] 29. маја/​11. јуна 1903.
  
 +Син је краља [[Милан Обреновић|Милана]] и [[краљица Наталија|краљице Наталије]]. Након абдикације краља Милана Србијом је од 1889. до Александровога пунолетства требало да влада трочлано Намесништво. Александар је још као малолетан преузео власт у државном удару 1/13. априла 1893. Други државни удар извео је укидањем [[устав_србије_1888|Устава Србије из 1888. године]] 9/21. маја 1894. [[Краљ Милан|Краља Милана]] позвао је 1897. да преузме положај врховнога команданта војске. Његов брак са Драгом Машин наилазио је на опште неодобравање,​ а незадовољство његовом владавином и [[Драга Машин|краљицом Драгом]] довело је до официрске завере ​ и [[Мајски преврат|Мајског преврата]],​ у коме су убијени краљ и краљица.
 +
 +===== Намесништво =====
 +Од 1889, када је [[краљ Милан]] дао оставку,​ до 1893. као малољетан владао је преко намјесника,​ а касније директно. Након абдикације краља Милана 1889. живео је углавном без родитеља,​ који су боравили ван Србије.((Влада Александра Обр., 1, стр. 412)) За време Намесништва живео је под строгим надзором и његово једино друштво били су наставници и дворски официри.((Влада Александра Обр., 1, стр. 412)) Намесници су му за васпитача поставили [[Јован Мишковић|Јована Мишковића]],​ који га је стално надзирао,​ а чак је и спавао са њим у соби.((Влада Александра Обр., 1, стр. 413)) У шетње је одлазио у пратњи коњаника. Велики део времена морао је да учи, никад мање од шест часова дневно.((Влада Александра Обр., 1, стр. 413)) Био је вредан и савестан ученик,​ а наставници су хвалили његову оштроумност.((Влада Александра Обр., 1, стр. 415)) Лети би одлазио на логоровање и војне вежбе.((Влада Александра Обр., 1, стр. 412)) Сви су уочавали његову особину да влада над собом и да прикрива осећања,​ толико да је то прелазило у прикривеност.((Влада Александра Обр., 1, стр. 415))
 +
 +===== Државни удар 1/13. априла 1893. =====
 +Александар Обреновић је требало да постане пунолетан 14. августа 1894, али он је извео државни удар, па се 1/13. априла 1893. прогласио пунолетним и преузео је власт од Намесништва.((Влада Александра Обр., 1, стр. 339)) Намеснике и министре позвао је 13. априла на вечеру на двор, а док су се они налазили на двору он је са војском заузео важна министарства,​ управу града и телеграф.((Влада Александра Обр., 1, стр. 339)) Војском је опколио куће намесника,​ као и зграду Народне скупштине.((Влада Александра Обр., 1, стр. 339)) За време вечере захвалио се намесницима и министрима на дотадашњем раду, рекао им да узима власт у своје руке и замолио их да дају оставку.((Влада Александра Обр., 1, стр. 340)) Пошто намесници и министри нису давали оставку војска их је спречавала да изађу из краљеве трпезарије.((Влада Александра Обр., 1, стр. 341))
 +
 +За то време краљ је доводио у двор нове министре за нову владу, а око поноћи између 13. и 14. априла краљ је почео да обилази касарне,​ где му је војска полагала заклетву.((Влада Александра Обр., 1, стр. 342)) Александар Обреновић је мандат за састав владе поверио свом некадашњем васпитачу [[Лазар Докић|Лазару Докићу]],​ који му је био главни помагач у државном удару.((Влада Александра Обр., 1, стр. 339)) У тај план био је уплетен [[краљ Милан]],​ који се пред државни удар састао са Лазаром Докићем у Трсту.((Влада Александра Обр., 1, стр. 360)) Само је мали број радикала био посвећен да се припрема удар, а неки од чланова новоформиране Докићеве радикалне владе сазнало је за државни удар тек кад су доведени на двор.((Влада Александра Обр., 1, стр. 360)) Била је то влада умерених радикала. Краљ Александар је тада био у добрим односима са радикалима,​ па се извињавао због [[Тимочка буна|Тимочке буне]] и говорио је оштро против Аустрије.((Влада Александра Обр., 1, стр. 402)) Покушао је да се држи помирљиво према Карађорђевићима,​ па је 7. септембра 1893. положио венац на Карађорђев гроб.((Влада Александра Обр., 1, стр. 402))
 +/* [[Датотека:​Aleksandar Obrenovic 1890.jpg|мини|д|200п|Слика Александра Обреновића из 1890. године]] */
 +===== Долазак краља Милана =====
 +Млади краљ слушао је свога васпитача до септембра 1893, до свог састанка са оцем у Опатији.((Влада Александра Обр., 1, стр. 403)) Од тада почињу његова неслагања са радикалном владом.((Влада Александра Обр., 1, стр. 404)) Аустрија није била задовољна одређеним потезима радикалних влада, па је краљ Александар за разлику од радикала био спреман да попусти Аустрији.((Влада Александра Обр., 1, стр. 405)) У унутрашњој политици почео је да себи зове поузданике краља Милана:​ [[Светомир Николајевић|Светомира Николајевића]],​ [[Вукашин Петровић|Вукашина Петровића]] и [[Милутин Гарашанин|Милутина Гарашанина]].((Влада Александра Обр., 1, стр. 406)) Они су му постали тајни саветници и са њима је оформио тајни кабинет.((Влада Александра Обр., 1, стр. 406)) Припремао се за рушење радикалне владе и за њену замену неутралном владом,​ али био је обазрив и са тим није журио.((Влада Александра Обр., 1, стр. 407)) Због болести Лазара Докића био је присиљен да 5. децембра 1893. место председника владе повери [[Сава Грујић|Сави Грујићу]],​ умереном радикалу,​ који је био под притиском радикалне скупштине. Два фактора су довела до убрзања кризе. Радикална влада покушала је да се на превару изгласа закон, који би повећао број њихових гласача.((Влада Александра Обр., 1, стр. 411)) Када је Сава Грујић сазнао за краљеву намеру да формира неутралну владу краљ је знао да прети опасност да скупштина наметне владу [[Никола Пашић|Николе Пашића]],​ па је одмах јануара 1894. позвао свог оца краља Милана да се врати у Србију.((Влада Александра Обр., 1, стр. 411, 412)) Краљ Александар је поново као и 13. априла издао војсци наређења иза леђа председника владе и министра одбране.((Влада Александра Обр., 1, стр. 412)) Радикална влада је дала оставку. [[Краљ Милан]] стигао је 21. јануара 1894. у Београд и одмах је почео да утиче на државне послове,​ поставља странкама услове ​ и преговара о новој влади.((Влада Александра Обр., 2, стр. 1—3)) Састављена је 24. јануара 1894. неутрална влада [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]].((Влада Александра Обр., 2, стр. 6)) Краљ Александар је амнестирао либерале из владе [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]]. Влада Ђорђа Симића је из државне службе избацивала радикале под изговором да су они раније напунили службу својим присташама.((Влада Александра Обр., 2, стр. 14)) Иако је за кратко време заменила 40%—60% чиновника краљеви [[Милан Обреновић|Милан]] и Александар нису били задовољни сматрајући да влада није довољно енергична у борби са радикалима.((Влада Александра Обр., 2, стр. 14)) Влада је дала оставку у априлу 1894.
 +===== Државни удар 9/21. маја 1894. =====
 +/* [[Датотека:​Aleksandar ob heinrich wassmuth 1894.jpg|д|мини|250п|]] */
 +[[Светомир Николајевић]] је 2. априла 1894. саставио нову владу.((Влада Александра Обр., 2, стр. 16)) Најважније личности нове владе важиле су за поуздане људе краља Милана и били су против радикала.((Влада Александра Обр., 2, стр. 16)) Николајевићева влада указом је 29. априла укинула законе о прогонству [[Краљ Милан|краља Милана]] и [[Краљица Наталија|краљице Наталије]].((Влада Александра Обр., 2, стр. 18)) Када је Касациони суд поништио владин указ о краљу Милану онда је краљ Александар неколико дана касније 9/21. маја 1894. укинуо [[Устав из 1888.]] и вратио [[Устав из 1869.]]((Влада Александра Обр., 2, стр. 21)) Укидање устава представљало је државни удар. За разлику од претходног државног удара млади краљ није изводио војску из касарне. Иако је краљ Александар формално извршио удар, ипак је за тај удар најзаслужнији краљ Милан и његова клика на челу са Светомиром Николајевићем.((Влада Александра Обр., 2, стр. 28)) Пошто су краљеви потпуно раскинули са радикалима,​ дошло је до неслагања,​ па је краљ Александар нагињао напредњацима,​ а краљ Милан либералима.((Влада Александра Обр., 2, стр. 47)) Светомир Николајевић је желио да раскине са либералима,​ али пошто се налазио између два завађена краља, поставио је питање ко је од њих заправо краљ.((Влада Александра Обр., 2, стр. 48)) Тај сукоб довео је до пада владе 26. октобра 1894.((Влада Александра Обр., 2, стр. 49)) [[Никола Христић]] је постао нови предедник владе. Његова влада извршила је за краља Александра један важан посао, а то су били избори априла 1895. Ти избори требали су по налогу краља Александра да доведу до Скупштине,​ која би озаконила укидање [[Устав из 1888.|Устава из 1888.]] изведено државним ударом од 21. маја 1894. Христић је био најпогоднији за такав посао: за стварање скупштине без опозиције.((Влада Александра Обр., 2, стр. 61)) Полицијским и административним мерама елиминисао је радикале и либерале и саставио је скупштину напредњака и двору склоних либерала. Александар је увек настојао да избегава страначке владе и спреман је био да прави владе само са камарилом,​ која ће бити двору на услузи.((Влада Александра Обр., 2, стр. 67)) Нова скупштина је одобрила државни удар и донесла закон о новцу за краља Милана.((Влада Александра Обр., 2, стр. 70))
 +
 +===== Краљица Наталија =====
 +Александар је јануара 1895. неколико недеља провео у Бијарицу код мајке [[краљица Наталија|краљице Наталије]].((Влада Александра Обр., 2, стр. 80)) Од тада па до јесени 1897. био је под њеним утицајем.((Влада Александра Обр., 2, стр. 80)) Пре тога разочарао се у оца, који се стално мешао, толико да се није знало ко је прави краљ.((Влада Александра Обр., 2, стр. 81)) Свуда се у народу већ о њему причало као младом краљу, а о његовом оцу као старом господару,​ па га је то погађало.((Влада Александра Обр., 2, стр. 82)) Наталија је саветовала сина да покуша направити компромис са омекшаним радикалима. У Бијарицу се Александар заљубио у [[Драга Машин|Драгу Машин]],​ дворску даму краљице Наталије.((Влада Александра Обр., 2, стр. 83)) Због Драге Машин замолио је мајку да дође у Београд,​ али она је поставила услов, да краљ Милан оде из Србије.((Влада Александра Обр., 2, стр. 83)) Својим лукавим понашањем омогућио је да у скупштини пропадне зајам, од кога је његов отац требао да има користи.((Влада Александра Обр., 2, стр. 85)) [[Краљ Милан]] је због тога љут 3.маја 1895. напустио Србију.((Влада Александра Обр., 2, стр. 78)) Одмах након Милановог одласка,​ стигла је  у Србију краљица Наталија.((Влада Александра Обр., 2, стр. 85)) Александар је започео помирење са радикалима,​ али није био спреман да попушта.((Влада Александра Обр., 2, стр. 86, 87)) Није пристајао да се врати [[Устав из 1888.]] У исто време преговарао је са радикалима уверавајући их у владу свих странака и са напредњацима уверавајући их у напредњачку владу.((Влада Александра Обр., 2, стр. 90)) Дао је мандат [[Стојан Новаковић|Стојану Новаковићу]] да 7. јула 1895. састави напредњачку владу, што је наљутило његову мајку, која га је другачије саветовала.((Влада Александра Обр., 2, стр. 90)) Наталија је покушала да омета нову владу, али кад није успела,​ отишла је августа 1895. из Србије.((Влада Александра Обр., 2, стр. 91, 92, 153)) Наталија се вратила у децембру и даље је свог сина наговарала да сарађује са радикалима.((Влада Александра Обр., 2, стр. 153)) Доласком краљице учестале су забаве и балови,​ на које је Александар редовито долазио,​ јер је могао да се виђа и игра са Драгом Машин.((Влада Александра Обр., 2, стр. 154)) Због заузетости забавама,​ љубављу и учесталим путовањима запустио је државне послове.((Влада Александра Обр., 2, стр. 155))
 +
 +===== Заокрет према Русији =====
 +У спољњој политици прекинут је дотадашњи курс напредњачких аустрофилских влада и влада се окренула на руску страну.((Влада Александра Обр., 2, стр. 123)) Главни разлог окретања Русији био је због Македоније,​ јер без руске подршке није могла да успе српска пропаганда у Македонији.((Влада Александра Обр., 2, стр. 124)) Русија је балканским словенским народима препоручивала заједнички рад, па су се Србија,​ Црна Гора и Бугарска приближили,​ а краљу Александру у пролеће 1896. у посету су дошли бугарски и црногорски кнез.((Влада Александра Обр., 2, стр. 133)) Александар је приредио величанствен дочек кнезу [[Никола I Петровић|Николи Петровићу]],​ који је у Београд стигао баш на Видовдан 1896.((Влада Александра Обр., 2, стр. 134)) Кнез Никола је у Саборној цркви присуствовао косовском парастосу,​ а на здравици је говорио да цело срство жели што и њих двојица.((Влада Александра Обр., 2, стр. 134)) Међутим због русофилске политике Аустрија је годину дана отежавала трговину свињама. Након решеног свињског питања краљ Александар је септембра 1896. отпутовао на позив аустријског цара на свечано отварање Ђердапа.((Влада Александра Обр., 2, стр. 143)) Александар је у пролеће 1896. посетио и грчки двор. На том путу, после неколико векова,​ посетио је српски владар Свету Гору и Хиландарга Бугари преотму. Том приликом поклонило је хиландарско братство краљу чувено [[Мирослављево јеванђеље]],​ оригиналну Немањину повељу манастиру и још неколико рукописа.
 +
 +Краљ Александар је децембра 1896. мандат за састав нове владе радикала и неутралаца поверио [[Ђорђе Симић|Ђорђу Симићу]].((Влада Александра Обр., 2, стр. 174)) Симић је био краљичин изабраник за председника владе, која треба да измири краља и радикале.((Влада Александра Обр., 2, стр. 174)) Краљ је мислио да ће неутрални министри да обуздавају радикале,​ али брзо се показало да радикали доминирају владом.((Влада Александра Обр., 2, стр. 176)) Симић је више био посредник између краља и радикала,​ него шеф владе.((Влада Александра Обр., 2, стр. 178)) На Александра би јачи утицај имао отац или мајка овисно ко би од њих био са њим. Александар је тешко могао да нешто одбија оцу.((Влада Александра Обр., 2, стр. 231)) До средине 1897. мајка му је била потребна,​ јер је Драга Машин била у њеној пратњи,​ а кад је Драга дала оставку код Наталије,​ више му није била потребна мајка.((Влада Александра Обр., 2, стр. 236)) Када је утицај краљице Наталије ослабио и она лета 1897. напустила Србију ојачао је утицај краља Милана,​ који се помирио са краљем Александром,​ па је влада пала 19. октобра 1897.((Влада Александра Обр., 2, стр. 239))
 +
 +===== Лични режим =====
 +Мандат за састав нове владе поверио је 23. октобра 1897. [[Владан Ђорђевић|Владану Ђорђевићу]].((Влада Александра Обр., 2, стр. 245)) Пре тога измирио се са оцем и пристао на његову политику,​ тј. да сам управља Србијом и да не тражи сарадњу странака.((Влада Александра Обр., 2, стр. 245)) Такву владу без странака називали су неутрални режим или лични режим. У тој влади су били либерали и напредњаци,​ али послушни према двору.((Влада Александра Обр., 2, стр. 247)) Александар се слагао са оцем у битним политичким питањима,​ али није био спреман да му дозволи да од њега направи сенку од владара.((Влада Александра Обр., 2, стр. 248)) [[Краљ Милан]] је могао да у ту владу убаци тек понекога њему склоног политичара. Нова влада је одмах одредила краља Милана за команданта активне војске,​ па је на тај начин постао једна врста савладара.((Влада Александра Обр., 2, стр. 250)) Александру је био потребан Милан да би се решио радикала. На челу војске био му је поуздан,​ а са друге стране војним дужностима држао га је даље од политике.((Влада Александра Обр., 2, стр. 252)) Александар и Милан успели су да растроје либералну и напредњачку странку и од њених делова створе дворску странку.((Влада Александра Обр., 2, стр. 267)) Створили су изузетно послушну скупштину. Политичари су о Ђорђевићевој влади говорили као о дворској клики која се одржава на власти захваљујући бајонетима краља Милана. Током његове владе гушене су политичке слободе,​ слобода штампе,​ збора и договора,​ а све са циљем да заведе ред. Влада је радила на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Појавиле су се финансијске тешкоће због великих војних трошкова.((Влада Александра Обр., 2, стр. 342)) Краљ Милан залагао да се Немцима и Аустријанцима предају железнице,​ само да се добије зајам.((Влада Александра Обр., 2, стр. 343)) Краљ Александар и већина министара су се тиме противили,​((Влада Александра Обр., 2, стр. 343)) Ранија две владе су се наслањале на Русију,​ а у Ђорђевићевој влади краљ Милан је вукао на аустријску страну. Ипак краљ Александар је сматрао да треба да буду једнако удаљени и од Русије и од Аустрије.((Влада Александра Обр., 2, стр. 353)) Русија је због краља Милана сматрала да се ради о проаустријском режиму,​ па је била против њега и ометала га је на разне начине,​ укључујући спoљнополитички и финансијски.((Влада Александра Обр., 2, стр. 353)) Руски цар је због тога децембра 1897. примио [[Петар I Карађорђевић|Петрa I Карађорђевића]],​ а црногорски кнез Никола се охрабрио у антиобреновићевској активности.((Влада Александра Обр., 2, стр. 354)) Због руског непомирљивог става према краљу Милану Александар се у нужди приближио Аустрији.((Влада Александра Обр., 2, стр. 376))
 +
 +Почео је да развија култ династије,​ па Милоша Обреновића проглашава Милошем Великим,​ подиже му споменик и установљава његов орден.((Влада Александра Обр., 2, стр. 382)) Гимназије су се почеле називати именима чланова династије. Почео је да води скупштине,​ а део посланика да позива на ручкове и да их инструише шта да говоре и како да гласају,​ а у случају непослушности нашао би начин да их казни.((Влада Александра Обр., 2, стр. 383)) Његова аутократска природа није могла да прихвати да би скупштина имала право да не усвоји његов став.((Влада Александра Обр., 2, стр. 385)) Током 1899. и 1900. обишао је готово читаву Србију држећи агитационе говоре и стичући популарност.
 +/* [[Датотека:​Aleksandar Obrenovic.jpg|мини|д|250п|краљ Александар и краљица Драга Обреновић]] */
 +
 +===== Краљева женидба =====
 +Након [[Ивањдански атентат|Ивањданског атентата]] [[краљ Милан]] је сматрао да због опасности по династију његов син што пре треба да обезбеди наследника,​ па је започео преговоре о женидби Александра за једну немачку принцезу.((Влада Александра Обр., 3, стр. 2)) Краљ Александар је једно време заваравао оца претварајући се да је заинтересиран за немачку принцезу,​ а онда је пре спровођења свог плана сачекао да његов отац и [[Владан Ђорђевић]] оду у бању Карлсбад.((Влада Александра Обр., 3, стр. 2, 3)) Изненада је 21. јула 1900. објавио да се верио са Драгом Машин, бившом дворском дамом краљице Наталије.((Влада Александра Обр., 3, стр. 3)) Неколико дана пре објаве упознавао је истакнуте појединце са својом одлуком и велика већина се противила његовој одлуци.
 +
 +Не одобравајући краљеву женидбу цела влада дала је оставку 21. јула.((Влада Александра Обр., 3, стр. 6)) Краљ Милан није одобравао синов брак, па је послао депешу да подноси оставку на положај команданта војске.((Влада Александра Обр., 3, стр. 10)) Под притиском Миланове депеше предомислио се [[Никола Христић]],​ који је већ био прихватио да формира нову владу. Народ је био против нове краљице. [[Драга Машин]] је била удовица,​ 12 година старија од краља.((Влада Александра Обр., 3, стр. 11)) Њен отац је завршио у лудници,​ а мајка као пијаница. Поред тога пажњу је привлачила Драгина прошлост,​ која је као удовица са бедним примањима хватала „пријатеље”,​ који би јој помагали.((Влада Александра Обр., 3, стр. 11)) Посебно су људи истицали,​ да изгледа да она не може имати деце, па би могла да угаси династију.((Влада Александра Обр., 3, стр. 11)) Краљ је имао неколико дана великих мука да наговори људе да уђу у нову владу. Док није саставио владу долазили су му многи угледни људи, министри и генерали,​ настојећи да га одврате,​ а било их је доста, који су говорили да је Драга била блудница.((Влада Александра Обр., 3, стр. 15)) Влада [[Алекса Јовановић|Алексе Јовановића]] састављена је 25. јула 1900. Због непопуларне женидбе истога дана када је образована Јовановићева влада краљ је помиловао радикале осуђене због Ивањданског атентата.((Влада Александра Обр., 3, стр. 22)) Радикалима је поручио да их је раније гонио краљ Милан, а не он. Јавност се поколебала,​ када је објаснио народу,​ да је краљ Милан намеравао да га жени немачком принцезом,​ што би везало Србију за Аустрију и Немачку.((Влада Александра Обр., 3, стр. 22)) Русији је одговарало да у Србији више нема краља Милана,​ па је руски цар пристао да буде венчани кум Александру и Драги.((Влада Александра Обр., 3, стр. 25)) Руско кумство је охрабрило многе да поздраве краљеву женидбу,​ која је обављена 5. августа 1900. у Саборној цркви у Београду.
 +
 +===== Краљица Драга =====
 +Након женидбе почео је да се према противницима женидбе понаша не само као својим личним непријатељима,​ него и непријатељима државе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 41)) Наређивао је да се шаљу делегације,​ које ће му честитати женидбу. [[Краљица Драга]] је брзо постала готово савладарка.((Влада Александра Обр., 3, стр. 43)) По Драгином имену почели су да се дају називи села, школа и пукова,​ а њен рођендан славио се као државни празник.((Влада Александра Обр., 3, стр. 45)) Краљ Александар је страховао да би краљ Милан могао да га изненади и изненада се појави уз помоћ војске.((Влада Александра Обр., 3, стр. 50)) Да би јавност била против краља Милана дао је штампи да што горе пише против њега и [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]].((Влада Александра Обр., 3, стр. 52)) Краљ Милан је умро фебруара 1901. у Бечу. У велику немилост пали су чланови Ђорђевићеве владе, па су многи од њих побегли из земље.((Влада Александра Обр., 3, стр. 54, 55)) У војсци је вршена чистка Драгиних противника,​ особито међу вишим официрима.((Влада Александра Обр., 3, стр. 55)) [[Краљица Наталија]] је писала многима против Драге, па јој је индиректно припрећено поступком,​ као према издајницима.((Влада Александра Обр., 3, стр. 59)) Месец дана након венчања краљ је службено објавио да је краљица трудна.((Влада Александра Обр., 3, стр. 61)) Краљица Наталија је упозоравала руски двор да би могло да се деси да кумују подметнтом детету,​ пошто је краљица Драга нероткиња.((Влада Александра Обр., 3, стр. 123)) У априлу 1901. један француски и руски лекар објавили су да краљица није трудна,​ односно да се радило о уображеној трудноћи.((Влада Александра Обр., 3, стр. 124—126)) Наша јавност је то протумачила као лажну трудноћу,​ а пошто је у исто време била трудна Драгина сестра Христина сматрало се да су намеравали да Христинино дете подметну као Драгино.((Влада Александра Обр., 3, стр. 126)) Лажна трудноћа потпуно је убила Драгин углед, а народ ју је осуђивао јер је због жеље за круном угасила династију.((Влада Александра Обр., 3, стр. 128)) После лажне трудноће отворило се питање престолонаследника,​ а руска дипломатија је рекла краљу да би након неког времена требао да размисли о усвајању престолонаследника.((Влада Александра Обр., 3, стр. 133)) Међутим у јавности се већ причало да је краљ за престолонаследника одабрао краљичиног млађег брата Никодија Луњавицу.((Влада Александра Обр., 3, стр. 133))
 +
 +===== Устав из 1901. године =====
 +Наком смрти краља Милана почео је да попушта радикалима. [[Михаило Вујић]] постао је 3. априла 1901. председник владе, састављене пола од радикала,​ а пола од напредњака.((Влада Александра Обр., 3, стр. 100)) По краљевој жељи напредњаци и радикали су закључили споразум. Радикали су више пута тражили уставни режим и окончање личног режима. Краљ је 19. априла 1901. издао [[Априлски устав]] или тзв. Октроисани устав.((Влада Александра Обр., 3, стр. 100)) Тај устав имао је делове из [[устав_србије_1888|Устава из 1888]], а делове из напредњачког нацрта устава. Већину чланова новоуведенога [[Сенат Краљевине Србије|Сената]] постављао је краљ.((Влада Александра Обр., 3, стр. 105)) Априлски устав није прогласила Велика скупштина,​ него сам краљ. Већина радикала,​ иако само деломично задовољна,​ прихватила је устав, а против устава била је мањина,​ која се називала „самосталним радикалима”.((Влада Александра Обр., 3, стр. 118)) Краљ се радовао што је поред ранијег цепања либерала и напредњака успео да поцепа и радикале.((Влада Александра Обр., 3, стр. 121)) Он је под новим уставним режимом настављао са навикама из личног режима,​ па је призивао посланике и сенаторе и давао им упутства.((Влада Александра Обр., 3, стр. 227)) Није одобравао слободоумне законе Вујићеве владе, па би настојао додавањем параграфа да их измени,​ а ако га не би послушали у скупштини,​ онда је тражио начин да тај закон измени или упропасти у Сенату,​ а ако ни то не би успео одуговлачио би са потврдом закона.((Влада Александра Обр., 3, стр. 227)) Са политичким слободама Априлског устава јавила се опозиција,​ која је слободе користила против краља.((Влада Александра Обр., 3, стр. 258)) Он је тражио режим, који ће се чврстом руком обрачунати са опозицијом,​ али пошто су га радикали одвраћали од те намере,​ размишљао је да ту борбу поведе без радикала.((Влада Александра Обр., 3, стр. 259)) Руски цар никако није примао краља Александра и краљицу Драгу у раније обећану посету,​ а краљ је за то окривљавао и радикале. [[Пера Велимировић|Пери Велимировићу]] је 19. октобра 1902. поверио мандат за састав нове владе, али та влада није добила поверење скупштине.((Влада Александра Обр., 3, стр. 263—268))
 +
 +===== Мартовске демонстрације и кратка суспензија Устава =====
 +Након тога 19. новембра 1902. генерал [[Димитрије Цинцар-Марковић]] постао је председник владе.((Влада Александра Обр., 3, стр. 269)) Била је то неутрална влада. Она је најпре одгодила скупштину на два месеца,​ а онда је закључила скупштину без заседања. Мале демонстрације трговачких помоћника претвориле су се 23. марта/​5. априла 1903. у велике демонстрације,​ којима су се придружили студенати и други грађани.((Влада Александра Обр., 3, стр. 281)) У сукобу са војском и полицијом погинуло је пет, а рањено шест грађана.((Влада Александра Обр., 3, стр. 288))
 +
 +Краљ је 24. марта/​6. априла 1903. у 23:45 опет извео државни удар.((Влада Александра Обр., 3, стр. 297)) На 45 минута је обуставио Априлски устав из 1901. и онда га поново вратио на снагу.((Влада Александра Обр., 3, стр. 298)) Током тих 45 минута распустио је скупштину,​ сенат и Државни савет и поништио све указе о именовању сенатора,​ укинуо је закон о изборима,​ о општинама и о штампи.((Влада Александра Обр., 3, стр. 298)) Наредио је и нов избор судија,​ сем председника Касационог суда.((Влада Александра Обр., 3, стр. 298)) Одмах је поставио нове сенаторе,​ саветнике,​ а поставио је и нове законе о штампи и општинама.((Влада Александра Обр., 3, стр. 298)) Укинуо је законе за које је тврдио да су радикали успели да наметну,​ а распустио је и тела где су радикали доминирали. На изборима сазваним после тога државног удара изабрани су само они, који су били у савезу са двором.
 +
 +===== Мајски преврат =====
 +Међутим,​ скована је завера официра београдског гарнизона и присталица [[Петар Први Карађорђевић|Петра Карађорђевића]]. Завереници су после поноћи 29. маја/​11. јуна 1903. опколили краљев двор, упали унутра и убили краља Александра и краљицу Драгу. По извршењу у мају, ово дело је добило назив „Мајски преврат“.
 +
 +Влада краља Александра је остала упамћена као време непрекидних криза и државних удара, без корисних резултата у унутрашњој и у вањској политици. Нешто је рађено на смањивању државних дугова,​ покушајима стварања балканског савеза са Бугарском и [[Црна Гора|Црном Гором]],​ постављању српских владика у Македонији и Старој Србији,​ и реорганизацији војске (под краљем Миланом).
 +
 +===== Литература =====
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ прва књига, 1929.
 +  * Слободан Јовановић,​ //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​Knjige/​Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/​TDJ-0989-010|Влада Александра Обреновића,​ књига 1]]//, Београд,​ 1934.
 +  * Слободан Јовановић,​ //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​Knjige/​Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/​TDJ-0989-011|Влада Александра Обреновића,​ књига 2]]//, Београд,​ 1935.
 +  * Слободан Јовановић,​ //​[[http://​www.digitalna.nb.rs/​wb/​NBS/​Knjige/​Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/​TDJ-0989-012|Влада Александра Обреновића,​ књига 3]]//, Београд,​ 1936.
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​228641880/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-трећа-1889-1897-Београд-1923|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига трећа 1889—1897]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1924.
 +  * Живан Живановић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​251356363/​Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-четврта-Друга-половина-владавине-краља-Александра-I-до-угашења|Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига четврта 1897—1903]]//,​ Издавачка књижарница Геце Кона, Београд,​ 1925.
 +  * Драгиша Васић, //​Деветсто трећа//,​ Завод за уџбенике и наставна средства,​ Београд,​ 2003.
Штампање