Добро дошли на Српску енциклопедију

Ово је стара верзија документа!


Александар Николајевич Веселовски

Александар Николајевич Веселовски (рус. Александр Николаевич Веселовский) (Москва, 4/16. фебруар 1838 — Петроград, 10/23. октобар 1906), руски историчар, теоретичар књижевности и фолклориста. Био је професор универзитета у Петрограду.

Биографија

У Москви је завршио основну и средњу школу, а 1858. завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.1) Углавном је студирао под руководством Фјодора Ивановича Буслајева.2) По окончању факултета отишао је у Шпанију, где је боравио око годину дана, а након тога по налогу Универзитета у Москви у Берлину је слушао предавања из опште и германске филологије.3) После тога боравио је једно време у Прагу, а у Италији је неколико година сакупљао материјал за историју италијанске ренесансе.4) На Универзитету у Москви одбранио је 1870. магистарски рад и постао доцент за историју опште књижевности на Универзитету у Петрограду.5) Докторирао је 1872. радом о славенским и западним легендама Из истории литературного общения Востока и Запада: Славянские сказания о Соломоне и Китоврасе и западные легенды о Морольфе и Мерлине, па је онда био изабран најпре за ванредног, а онда и редовног професора.6) Истраживао је и историјски успоређивао различите легенде. Изабран је и за члана Императорске академије наука у Петрограду.7) Био је представник поредбено-историјског правца у руској филологији. Током 1860-их изложио је о стварању митова своју теорију, која се разликовала од теорија митолошке школе.8) Проучавао је историју књижевне комуникације између Запада и Истока, па је у индијској књижевности налазио трагове легенди о Соломону, а исто тако трагове које су јеврејске и муслиманске легенде остављале у руској верској поезији и западноевропским причама.9) Сличност различитих прича код индоевропских народа објашњавао је заједничким књижевним изворима у далекој традицији. При томе је посебно истицао значај Византије у историји европске културе објашњавајући њену улогу посредника између истока и запада.10)

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од јануара 1895.

Литература

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6)
Годишњак IX, 1896, стр. 268
7)
Годишњак IX, 1896, стр. 269
8) , 9) , 10)
feb-web.ru
Штампање