Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

александар_македонски [2016/12/02 20:31]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александар_македонски [2017/01/02 19:31] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* [[Слика:​Bust Alexander BM 1857.jpg|д|мини|270п|Александар Велики]] */
 +====== Александар Македонски ======
 +**Александар Македонски** или **Александар Велики** (грч. //​Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας//​) (20/21. јул 356. пре Христа — 10/11. јун 323. пре Христа),​ краљ Македоније од 336. пре Христа до 323. пре Христа.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +Познат је по томе што је освојио већину тада насељенога и познатога света, па се сматра једном од најважнијих личности и војсковођа у целој историји. Његов отац [[Филип II Македонски]] успоставио је македонску хегемонију у целој Грчкој,​ а након Филиповог убиства 336. пре Христа Александар је наследио македонски трон. Наследио је јаку краљевину и искусну војску прекаљену у ратовима. Након консолидације прилика у Грчкој Александар је 334. пре Христа кренуо у освајачки поход на Персијско царство. Походом у Малу Азију започео је десетогодишња освајања. Низом победа у одлучним биткама [[Битка код Граника|код Граника]],​ [[Битка код Иса|Иса]] и [[Битка код Гаугамеле|Гаугамеле]] сломио је персијску војску и на крају је освојио цело Персијско царство. Наставио је освајања све до Индије,​ али побунила му се војска жељна повратка кући. Александар је био присиљен да се врати до Вавилона. Његова прерана смрт 323. пре Христа окончала је планиране нове походе и освајање целога простора око Средоземнога мора. Неколико година након његове смрти започела је серија грађанских ратова између његових генерала дијадоха. Његова освајања обезбедила су насељавање грчких колониста и ширење грчке културе на истоку,​ па је створена нова хеленистичка цивилизација.
 +
 +===== Рани живот =====
 +==== Рођење и легенде ====
 +Александар Велики је рођен 20/21. јула 356. пре Христа у Пели, престолници краљевине Македоније. Његов отац био је македонски краљ [[Филип II Македонски]],​ а његова мајка [[Олимпијада]] била је четврта Филипова супруга и ћерка епирског краља Неоптолема I од Епира. Иако је Филип II Македонски имао седам (или осам) жена, Олимпијада је једно време била његова главна супруга. Неколико легенди исплетено је око Александровога рођења или детињства,​ а све су имале за циљ да покажу да Александар није обично дете.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 188)) Према Плутарху Олимпијада је уочи свадбе сањала да је њену утробу погодила муња, што је изазвало велику ватру, који се на све стране надалеко раширила.((Плутарх,​ Александар 2)) Према другој легенди,​ коју преноси Плутарх Филип је након венчања себе видио у сну како женину утробу осигурава печатом са ликом лава.((Плутарх,​ Александар 2)) Плутарх је понудио низ интерпретација тога сна, да је Олимпијада зачела пре брака или по другом тумачењу да је Александров отац сам Зеус.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 188)) Део античких коментатора тврдио је да је Олимпијада измислила и ширила причу о Александровом божанском пореклу. Александар се родио на дан, када је Филип припремао опсаду Потидеје на полуострву Халкидици. Истога тога дана Филипу је стигла вест о великој Парменионовој победи над Илирима и Пеоњанима.((Плутарх,​ Александар 3)) Тога дана стигла му је и вест да је његов коњ победио на Олимпијским играма.((Плутарх,​ Александар 3)) Тога дана спаљен је Артемидин храм у Ефезу, једно од седам светских чуда, па је Хегесија из Магнесије изрекао досетку да је храм изгорио зато, јер је Артемида бабичила приликом Александрова рођења.((Плутарх,​ Александар 3)) Те легенде и приче настале у у доба када је Александар постао краљ, па је могуће да су настале на његов подстицај,​ са намером да се покаже да је он натчовек и да му је од рођења судбински одређена велика улога.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 188))
 +/* [[Слика:​Filip II Macedonia.jpg|десно|мини|220px|Филип II Македонски]] */
 +==== Детињство ====
 +Док је био мали Александрова дадиља била је Ланика,​ сестра његовога будућега генерала [[Клит Црни |Црнога Клита]]. Касније га је подучавао строги Олимпијадин рођак Леонида.((Плутарх,​ Александар 5)) Други наставник био је Лисимах из Акарнаније,​ који је био омиљен,​ јер је Александра називао Ахилејем.((Плутарх,​ Александар 5)) Попут осталих македонских племића Александар је научио да чита, свира лиру, јаше, лови и да се бори.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 188)) Када је имао десет година један трговац из Тесалије понудио је [[Филип II Македонски|Филипу II Македонскоме]] коња Букефала за 13 таланата (по данашњој цени 1,1 милион евра).((Плутарх,​ Александар 6)) Међутим коњ је био толико дивљи, да га нико није могао да узјаши. Филип је већ био одустао од купње коња, али Александар је тврдио да он може да га узјаши,​ што је и доказао. Филип је био толико изненађен,​ пошто му је син обуздао коња, кога искусни јахачи нису могли да обуздају. Био је одушевљен Александровом храброшћу и умећем,​ па је рекао Александру да тражи краљевство,​ које ће њега бити достојно,​ пошто је Македонија за њега премала.((Плутарх,​ Александар 6)) Коњ Букефал је био верни Александров пратилац на свим његовим походима све до Индије. Када је коњ угинуо Александар је онда један град Букефалију назвао по свом коњу.
 +/* [[Слика:​Coin olympias mus theski.JPG|мини|десно|250п|Александрова мајка Олимпијада]] */
 +==== Аристотел га образује ====
 +Када је Александру било 13 година Филип је за њега почео да тражи погоднога учитеља,​ а у обзир су долазили такве величине попут Исократа или Спеусипа. На крају се [[Филип II Македонски]] одлучио за [[Аристотел]]а.((Плутарх,​ Александар 7)) Као учионицу одабрао је Нимфеј код Мијезе у доброј хладовини.((Плутарх,​ Александар 7)) Филип је не само богато наградио Аристотела,​ него је поред тога поново подигао његов родни град Стагиру,​ а бивше становништво откупио из ропства и са њима поново населио град.((Плутарх,​ Александар 7)) Школу у Мијези заједно са Александром похађали су краљевски пажеви,​ тј. синови највишега македонскога племства,​ а међу њима су били ​ [[Птолемеј]],​ [[Хефестион]],​ [[Касандар]],​ [[Неарх]],​ [[Харпал]] и [[Филота Парменионов]].((Елис стр. 3)) Многи од њих постаће Александрови пријатељи и будући генерали. Аристотел је учио Александра и његове пратиоце филозофији,​ етици, политици,​ логици,​ геометрији,​ зоологији,​ реторици,​ моралу,​ религији и уметности. Аристотел је Александру усадио љубав према науци, филозофији и читању.((Плутарх,​ Александар 8)) Развио је код њега страст за Хомером,​ а посебно Илијадом. Александар се током свих својих похода није одвајао од  Илијаде,​ коју је од Аристотела добио на поклон.((Плутарх,​ Александар 8))
 +
 +==== Прво регентство и прве војне акције ====
 +Када је имао 16 година,​ тј. 340. пре Христа,​ окончало се Александрово образовање.((Плутарх,​ Александар 9)) [[Филип II Македонски]] је тада отишао у поход против Бизантија и Перинта,​ па је у Македонији оставио Александра као регента и наследника.((Плутарх,​ Александар 9)) За сваки случај са Александром је оставио [[Антипатар|Антипатра]] и Пармениона.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 189)) За време Филипова одсуства побунило се трачко племе Мајђана,​ али Александар је брзом акцијом заузео њихову територију и истерао их.((Плутарх,​ Александар 9)) То подручје колонизирао је грчким становништвом и основао град Александропољ.((Плутарх,​ Александар 9)) Кад се Филип вратио послао је Александра са омањом војском да угуши једну побуну у јужној Тракији. За време другога похода против Перинта Александар је спасио Филипу живот. Град Амфиса почео је да обрађује свете земље Делфског пророчишта. То светогрђе је омогућило Филипу да опет интервенише у Грчкој. Филип је тада још увек био заузет у Тракији,​ па је наредио Александру Македонском да припреми војску за поход у Грчку. Александар је био забринут због могућности интервенције грчких држава,​ па је због тога припремао војску правећи се да иде да нападне Илирију. За време тога метежа [[Илири]] су искористили ситуацију и напали су Македонију,​ али Александар их је одбио.
 +/* [[Слика:​Chaeronea map.gif|мини|десно|290px|]] */
 +==== Битка код Херонеје ====
 +[[Филип II Македонски]] се придружио Александру Македонском 338. пре Христа и они су заједнички кренули са војском јужно до Термопила. Термопиле су заузели након упорне обране тебанског гарнизона. Након тога кренули су да заузму Елатеју,​ која се налазила неколико дана хода и од Атине и од Тебе. Атињани су предвођени од стране Демостена тражили савез са Тебом у рату против Македоније. И Атињани и Македонци послали су изасланике у Тебу. Атина је придобила Тебу. Након тога Филип је кренуо на Амфису. Заробио је најамнике,​ које је ту послао Демостен. Након предаје Амфисе Филип се вратио код Елатеје и предложио је Атини и Теби коначни мировни споразум,​ али Атина и Теба су то одбиле. Филип је онда са војском кренуо према југу, али противничка војска га је блокирала код Херонеје. У [[Битка код Херонеје|бици код Херонеје]] Филип је командовао десним крилом,​ а Александар Велики је командовао левим крилом. Заједно са Александром на левом крилу се налазила група Филипових поузданих генерала. Александар Велики је тада показао велико јунаштво и успео је да пробије противничку линију уз помоћ својих сабораца и онда је натерао противничко десно крило у бег, а након тога Филип је натерао у бег и противничко лево крило.((Диодор 16.86)) У бици код Херонеје 338. пре Христа победила је македонска војска. Након победе код Херонеје Филип и Александар су отишли до Пелопонеза,​ где су их градови дочекивали са добродошлицом,​ све до Спарте,​ која је пред њима затворила капије. Ипак нису напали Спарту,​ јер су имали друге циљеве. Филип је 337. пре Христа основао [[Коринтски савез]]. Коринтски савез именовао је Филипа врховним заповедником грчких снага (хегемоном) у планираном рату против Персије.
 +
 +==== Протеривање и повратак ====
 +Када се [[Филип II Македонски]] 337. пре Христа оженио Аталовом нећаком Клеопатром Еуридиком дошло је до велике свађе. Погоршали су се односи Филипа,​ Олимпијаде и Александра. [[Олимпијада]] је раздраживала и Александра против оца. Између Александра и Филипа дошло је до свађе након свадбе Филипа и много млађе Еуридике. Свађу је још више потпалио Еуридикин ујак Атал, који је пред пијаним сватовима рекао да се нада да ће Еуридика родити престолонаследника.((Плутарх,​ Александар 9)) Александар је бацио бокал на Атала, а Филип је онда у бесу повукао мач на свога сина, али како је био пијан спотакао се и пао.((Плутарх,​ Александар 9)) Олимпијада И Александар су тада отишли у добровољно изгнанство. Олимпијада је отишла код свога брата [[Александар Молошки|Александра Молошкога]],​ који је тада владао Епиром.((Плутарх,​ Александар 9)) Александар је најпре отишао са њом, а онда је отишао у Илирију.((Плутарх,​ Александар 9)) Међутим Филип у ствари никада није ни намеравао да разбаштини свога политички и војно изузетно способнога сина Александра. Након пола године изгнанства отац и син су се помирили уз посредовање Демарата из Коринта.((Плутарх,​ Александар 9)) Сатрап Карије [[Пиксодар]] је намеравао да склопи савез са Македонијом,​ па је предложио [[Филип II Македонски|Филипу II Македонскоме]] да се Филипов малоумни син [[Филип III Аридеј|Филипа Архидеја]] ожени са његовом ћерком.((Плутарх,​ Александар 10)) Александрова мајка Олимпијада је била забринута због тога, па је Александра потакла на акцију. Александар је послао свога пријатеља Тесала у Карију и понудио женидбу Александра и Пиксодареве ћерке.((Плутарх,​ Александар 10)) То је разбеснило Филипа II Македонскога,​ па је он протерао Александрове пријатеље.((Плутарх,​ Александар 10)) Протерани су били [[Птолемеј Сотер]],​ [[Неарх]],​ [[Еригије]],​ [[Лаомедон]] и [[Харпал]].
 +/* [[Слика:​BattleofIssus333BC-mosaic-detail1.jpg|мини|десно|380px|Александар на мозаику битке код Иса, Помпеја]] */
 +===== Краљ Македоније =====
 +==== Александар постаје краљ ====
 +Филипов телохранитељ Паусанија убио је 336. пре Христа [[Филип II Македонски|Филипа II Македонскога]] док је ишао на свадбу [[Клеопатра од Македоније|Клеопатре од Македоније]] и [[Александар Молошки|Александра Молошкога]]. Македонско племство и војска прогласили су Александра Македонскога за новога краља. Одмах по ступању на трон Александар је одлучио да консолидира власт убиством потенцијалних ривала на македонски престо. Дао је да се убије његов рођак Аминта IV, а убио је и два принца Линкеста. Поштедио је једино њихова брата [[Александар Линкест|Александра Линкеста]],​ јер је он био први који је поздравио Александра Великога као краља.((Јустин 11.2)) Опростио му је и због тога јер је био ожењен [[Антипатар|Антипатровом]] ћерком. Олимпијада је са друге стране спалила Клеопатру Еуридику и Еуропу,​ што је наљутило Александра. Александар Велики је сматрао да му је Еуридикин ујак Атал опасност,​ а поред тога памтио је и његову увреду. Атал је у то време био у [[Парменион]]овој војсци у Малој Азији и ступио је у контакт са Атињанима. Александар је наредио да убију Атала, по свој прилици уз Парменионово знање и учешће. Александар је поштедео [[Филип III Аридеј|Филипа III Аридеја]],​ јер је сматрао да му слабоумни полубрат не може представљати опасност.
 +
 +==== Побуна у Грчкој и брзо успостављање реда ====
 +На вест о Филиповој смрти побуниле су се многе грчке државе,​ укључујући Тебу, Атину, Тесалију и трачанска племена северно од Македоније. На вест о побуни Александар је брзо реаговао. Саветници су му препоручивали да покуша да изглади проблеме дипломатским средствима,​ али Александар Македонски се одлучио на војна средства. Окупио је 3.000 коњаника и запутио се према Тесалији на југ. Тесалци су заузели прелаз Темпе између планине Осе и Олимпа,​ али Александар је са војском прошао кроз Осу и нашао се Тесалцима иза леђа. Тесалци су се због тога предали,​ па је Александар имао на располагању и тесалијску коњицу и кренуо је према Пелопонезу. Зауставио се код Термопила,​ где су га признали за вођу Амфиктионског савеза. Одатле је кренуо према југу. Атина је молила за мир, па је Александар опростио свима, који су учествовали у побуни. У Коринту су га именовали хегемоном грчких снага у предстојећем рату против Персије. Док је боравио у Коринту стигле су вести о побуни Трачана на северу.
 +
 +==== Балкански поход ====
 +Пре похода на Персију Александар је требао да осигура северне границе. Због тога је у пролеће 335. пре Христа кренуо у Тракију((Диодор 17.8)) против Илира и Трибала,​ за које је знао да припремају побуну.((Аријан 1а.1)) Док је пролазио кроз Тракију нека племена су се застрашила,​ па су се покорила,​((Диодор 17.8)) а придружило му се и трачко племе Агријана. Кренуо је из Амфипоља,​ прешао је реку Нес и стигао је десетога дана до планине Хема (Балкана).((Аријан 1а.1)) Ту је македонска војска победила Трачане,​ који су били заузели планинске висове. Након тога Александар Македонски је кренуо у земљу Трибала,​ које је победио на реци Лигин, притоци Дунава. Три дана након битке на Лигину Александар Македонски је дошао до Дунава,​ суочавајући се са Гетима,​ који су се налазили са друге стране реке.((Аријан 1.3)) Македонска војска је изненада ноћу прешла Дунав, изненадила је и победила Гете и заузела им и срушила град.((Аријан 1.3—4)) На повратку са Дунава Александар је сазнао да се побунио [[Клитија Илирац]],​ краљ Илира, а да му помаже [[Глаукија]],​ краљ Таулантијана.((Аријан 1.5)) Александар се вратио у Илирију и победио је оба владара и присилио их на повлачење.((Аријан 1.6)) На тај начин Александар је осигурао северну границу Македоније. Док је Александар Велики ратовао северно од Македоније поново се побунила Атина и Теба. Александар је одмах реаговао,​ па су градови поново почели да оклевају,​ а једино је [[Теба]] одлучила да се одупре. Теба је била сравњена са земљом,​ а њена територија је подељена између беотских градова. Пад Тебе присилио је Атињане да моле за мир. Грчка је поново била пацифицирана. Александар Македонски је кренуо на азијски поход, а Антипатра је оставио иза себе као регента у Македонији и Грчкој.
 +/* [[Слика:​Battle granicus.gif|320п|десно|мини|Битка код Граника]] */
 +===== Освајање Персије =====
 +==== Освајање Мале Азије ====
 +Када је средио прилике у Грчкој Александар Велики је сазвао своје генерале и пријатеље на саветовање о походу на Персију и о томе како водити рат.((Диодор 17.16)) [[Антипатар]] и [[Парменион]] су га саветовали да најпре обезбеди наследника,​ па да тек онда крене у поход.((Диодор 17.16)) Александар је сматрао да је срамота да чека наследника и заложио се да крену одмах. Александар је 334. пре Христа прешао Хелеспонт.((Диодор 17.17)) У Малу Азију је прешао са око 48.000 пешака,​ 6.100 коњаника и флотом од 120 бродова са 38.000 чланова посаде.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 192)) Александрова војска је регрутована у Македонији,​ грчким полисима,​ Тракији,​ Пеонији и Илирији,​ а поред тога унајмљени су и најамници. Када је ступио на тло Мале Азије код Илија бацио је копље у азијско тло и изјавио да прихвата Азију као поклон од богова.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 192)) Александар је победио удружену војску малоазијских персијских сатрапа у [[Битка на Гранику|бици на Гранику]] 334. пре Христа. Након битке цела сатрапија Фригија пала је под власт Александра Великога,​ који је онда кренуо на Лидију,​ где је сатрап Митрен предао Сард са тврђавом и ризницом. Александар Велики је веома брзо након битке код Граника ослободио грчке градове Mале Азије, укључујући и Милет. У граду јаких бедема Халикарнасу утврдио се [[Мемнон са Родоса]] и [[Оронтобат]] са персијским снагама,​ па је Александар први пут дуже опседао један град и на крају их присилио да се повуку. Власт у Карији оставио је [[Ада од Карије|Ади од Карије]]. Александар је након Халикарнаса кренуо кроз планинску Ликију и преко Памфилије. Успут је преузимао контролу над свим обалним градовима,​ да би Персијанце лишио лука. Од Памфилије више није било већих лука, па је кренуо према унутрашњости. У древној фригијској престолници Гордију Александар је решио до тада нерешив [[Гордијски чвор]]. Александар га је пресекао мачем и решио на тај начин.
 +/* [[Слика:​Battle issus movements.gif|мини|десно|280п|Кретања две војске пре Битке код Иса]] */
 +
 +==== Сирија и Левант ====
 +Александар је зимовао у Малој Азији, а онда је 333. пре Христа прошао са војском кроз Киликијска врата. Победио је много пута већу персијску војску под заповедништвом персијскога цара Дарија III у [[Битка код Иса|бици код Иса]]. Александар је са елитном јединицом коњаника пратилаца напао персијски центар,​ где се налазио цар Дарије. Када је [[Дарије III]]  побегао са бојишта то је изазвало панику у персијским редовима и тешки пораз. Дарије је иза себе оставио ​ своју фамилију,​ мајку и жену, које су Македонци заробили. Дарије је Александру нудио мировни споразум,​ по коме би се одрекао изгубљених територија и поред тога платио 10.000 таланата за своју фамилију. Међутим Александар је одбијао споразум тврдећи да њему припада све и да је он краљ Азије. Александар је наставио са освајањем Сирије и обале Леванта. Током 332. пре Христа био је присиљен да нападне добро утврђени Тир. Персијанци су у то време господарили морем са Кипра и из Египта,​ а Тир је био од великога значаја,​ јер је био последња лука у Феникији,​ која није била под Александровом контролом.((Аријан 2.17)) Није могао да крене у поход на Египат,​ а да иза себе остави Тир под персијском контролом. [[Опсада Тира]] трајала је преко годину дана и Тир је заузет августа 332. пре Христа. Александар ​ је био љут због изгубљенога времена,​ средстава и људи током десетомесечне опсаде,​ па је након заузимања града 30.000 становника Тира побио или продао у робље.
 +/* [[Слика:​Aleksanteri-Suuri-332-331.png|мини|десно|280п|]] */
 +==== Освајање Египта ====
 +Након освајања Тира брзо су падали сви градови на путу за Египат,​ сем Газе. Утврђење у Гази било је добро утврђено на брду, па је било потребно да се опседа. Након три неуспешна напада Газа је заузета,​ али приликом освајања Александар је био озбиљно рањен. Као и у Тиру побијено је све мушко становништво,​ а деца и жене су продане у робље. Јерусалим се одмах предао,​ па је био поштеђен разарања. Александар Велики је крајем 332. пре Христа ушао у Египат,​ где је дочекан као ослободилац. Основао је у Египту Александрију,​((Плутарх,​ Александар 26)) град, који ће постати најпросперитетнији град краљевине Птолемејида. Кренуо је на дуги пут кроз пустињу до Амоновога храма,​((Плутарх,​ Александар 27)) који се налазио у оази Сива. Посету храму искористио је за пропагандни ефекат на становништво Египта и да би могао да се позива на одобрење богова за освајање Персије.
 +
 +==== Битка код Гаугамеле ====
 +Александар Македонски је 331. пре Христа напустио Египат и кренуо је према Мезопотамији. Прешао је Еуфрат и Тигар готово без икаква отпора. Персијски цар [[Дарије III]] је сакупљао огромну војску из свих крајева свога царства. Планирао је да победи македонску војску помоћу вишеструко бројније персијске војске. Осим тога планирао је и да се коначна битка са македонском војском одвија у равници,​ где би могао да искористи бројчану надмоћ. Дарије је сачекао Александра у равници код Гаугамеле са далеко бројнијом восјком. У [[Битка код Гаугамеле|бици код Гаугамеле]] 331. пре Христа Александар Велики је поново победио персијску војску. Дарије III је успео да побегне преко јерменских планина у Медију.((Аријан 3.16)) Планирао је да сакупи у источним сатрапијама нову војску против Александра. Након битке Александар је крајем 331. пре Христа заузео Вавилон.
 +
 +==== Освајање Персепоља ====
 +Док је Александар напредовао од Вавилоније до Персепоља дотле је [[Дарије III]] остао у Екбатани у Медији настојећи да окупи нову војску из источних сатрапија. Александар је спроводио либералну политику и у Вавилонији и у Персији,​ па је придобијао Даријеве поданике. Александар је заузео и Сузу, а краљевска цеста је повезивала Сузу са Персепољем и Пасаргадом и Александар је напредовао дуж ње. Ариобарзан је од Дарија добио задатак ​ да спречи продор македонске војске у ужу Персију. Персија се могла лако бранити зато што се могло доћи до ње само преко неколико могућих прелаза преко планина Загрос. Да би дошао до уже Персије Александар је морао да пређе узак планински кланац Персијска врата. Ариобаразан је око месец дана у јануару 330. пре Христа успешно спречавао продор македонске војске преко Персијских врата. Био је то последњи отпор персијских снага пред престолницом Персепољем. Након [[Битка код Персијских врата|победе код Персијских врата]] Александар је лако дошао до Персепоља и заузео га. У Персепољу је била највећа персијска ризница,​ огроман новац, који је дуго био ван оптицаја. Од тада је Александар имао огромне новчане резерве да је постао финансијски неовисан о грчким државама. Александар је дао војсци да неколико дана пљачка град. У Персепољу је остао пет месеци. Током његова боравка избио је пожар у Ксерксовој палати,​ а ватра се тако раширила да је  цели град завршио у пламену. Плутарх наводи две могућности како је спаљен Персепољ.((Плутарх,​ Александар 38)) Према једној од њих Александар је спалио Персепољ да се освети због персијскога спаљивања Акропоља у Атини 480. пре Христа.((Плутарх,​ Александар 38)) Према другој верзији Александра је пијана војска наговорила да спали Персепољ.((Плутарх,​ Александар 38))
 +/* [[Слика:​AlexandreLouvre.jpg|д|мини|290п|Римска копија Лисипове бронзане скулптуре Александра Великога,​ Лувр Париз]] */
 +
 +==== Поход на исток ====
 +Александар је кренуо за [[Дарије III|Даријем III]] прво према Екбатани у Медији,​ а онда према Партији. Међутим пошто није успео да довољно брзо окупи нову војску Дарије је морао да бежи према Бактрији. Имао је на располагању 30.000 Персијанаца.((Диодор 17.73)) Кренуо је кроз Каспијска врата. Александар је кренуо за њим у потеру. Циљ му  је био да ухвати Дарија и сам тиме постане неприкосновени цар Персије. Војска која је пратила Дарија била је деморалисана и имала је много дезертера. Сатрап [[Бес]] је убио Дарија,​ настојећи на тај начин да одобровољи Александра. Бес се прогласио новим персијским царем и повукао се у Централну Азију са циљем да ту започне герилски рат против македонске војске. Александар је сахранио Дарија по персијској церемонији,​ а тврдио је да је Дарије њега именовао као наследника персијскога трона. Сматра се да је Даријевом смрћу Персијско царство престало да постоји. Александар је Беса проглашавао узурпатором персијскога трона и кренуо је према Бактрији у поход против њега. Поход против Беса претворио се у велики поход у централној Азији. Александар је на том походу основао низ нових градова,​ укључујући и Кандахар у Авганистану. Александар је напредовао кроз Медију,​ преко Партије,​ Арије (западни Авганистан),​ Дрангијане,​ Арахозије (јужни и централни Афганистан),​ Бактрије (северни Афганистан) и Скитије. [[Спитамен]] је издао Беса, па је Бес био погубљен. Међутим касније,​ док је Александар био на Јаксарту (Сир Дарји) у походу против Скита Спитамен је  подигао устанак 329. пре Христа против македонске власти. У Согдијани су се подигли многи градови.((Аријан 4.1)) Чак се и део Бактрије придружио побуни. Спитамен је опседао и македонски гарнизон у Мараканди (Самарканду),​ а касније је потпуно уништио мању македонску војску од око 2.400 војника. Александар је након победе над Скитима на Јаксарту кренуо против Спитамена,​ који се повукао. Спитамен је поражен тек 328. пре Христа.
 +
 +==== Проблеми увођења оријенталних обичаја ====
 +Александар Велики је након освајања Персије схватио да је потребно да смањи јаз имеђу Грка и Персијанаца. Сватао је проблеме владања тако културно различитим народима. Почео је од 330. пре Христа да носи персијску одећу.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 195)) Облачење персијске одеће представљало је маркетиншки трик да би придобио Персијанце,​ да прихвате новога краља.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 196)) На двору је увео персијске обичаје. Ти обичаји су љутили Македонце. Један од обичаја који су тешко прихватали било је клечање или клањање пред краљем ([[проскинеза]]). Проскинезу је покушао да уведе 327. пре Христа на двору у Бактри.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 195)) Био је то оријентални обичај,​ који је Грцима био јако стран и понижавајући и није одговарао слободарском духу Грка. Покушај увођења проскинезе окончао се неуспехом. Дворски историчар Калистен је први одбио, а онда и остали.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 195)) Персијско племство и персијски дворјани на Александровоме двору су исто тако боли очи обичним Грцима.
 +
 +==== Завере ====
 +[[Филота Парменионов]] показао је немар да пријави заверу против Александра Македонског. Према Курцију Руфу Филоти је судила скупштина од 6.000 Македонаца и осудили су га на смрт.((Курције Руф 6.8)) Александрови пратиоци су пре тога изнели оптужбе против Филоте. Филотин отац [[Парменион]] заповедао је великом војском и чувао је огромну заробљену персијску ризницу. Александар је сматрао да је опасно да [[Парменион]] остане жив када му је син филота погубљен,​ па је наредио да се убије Парменион.((Курције Руф 6.9))((Аријан 3.26)) Филота и Парменион су били познати као критичари Александрових оријенталних обичаја,​ па постоји могућност да је Александар искористио Филотину повезаност са завером да га елиминише.((Roisman,​ Worthington 2010 стр. 197)) [[Клит Црни]] је спасио Александру живот у [[Битка код Граника|бици код Граника]],​ али био је незадовољан Александровом политиком да се стара гарда, тј. Филипови генерали ​ постављају као сатрапи провинција,​ а Александар даље ратује са новом гардом. За време пијанке дошло је до препирке између Клита Црнога и пијанога Александра.((Плутарх Александар 50,51)) Клит му је замерао да се одрекао Филипа.((Плутарх Александар 50)) Рекао му је да је крвљу Македонаца постао велик и да сада они Македонци морају мољакати Персијанце да их пусте пред краља. Замерио му због намера да живи на персијски начин, да носи персијске хаљине,​ где се не говори отворено и слободно,​ него се савијају кољена пред царем.((Плутарх Александар 51)) Александра се толико разбеснио да је убио Црнога Клита, а онда је данима жалио због свога поступка. Касније у Централној Азији спречена је Хермолајева завера против Александра,​ а ту заверу подстакли су неки краљеви пажеви.((Плутарх,​ Александар 55)) Оптуживали су због те завере и филозофа и Александровога службенога историчара Калистена из Олинта. Иако ​ нису нађени докази да је Калистен умешан пао је у немилост,​ посебно због опирања проскинези.((Плутарх,​ Александар 54, 55))
 +
 +==== Македонија за време Александрова одсуства ====
 +[[Антипатар]] је и за време власти Александра Великога увек био постављан за регента да управља Македонијом кад год би Александар одсуствовао из Македоније. Када је Александар кренуо у освајање Персије именовао је Антипатра главним заповедником целе војске у Европи.((Диодор 17.17)) Током 331. пре Христа избила је побуна у Тракији.((Диодор,​ 17.62)) Антипатар је тада са целом војском кренуо на њега да сломи побуну. Трачку побуну и Антипатрово одсуство искористио је спартански краљ [[Агис III]], па је објавио рат против Македоније. Агис је заповедао војском од 20.000 пешака и 2.000 коњаника.((Диодор,​ 17.62)) У бици на Пелопонезу победио је македонског генерала Корага,​ па су се Спарти прикључили и други чланови савеза Елида, Ахаја и Аркадија. Антипатар је онда окончао рат у Тракији што је могао брже ​ и кренуо на југ.((Диодор 17.63)) Антипатар је у бици код Мегалопоља 331. пре Христа победио спартанску војску под заповедништвом спартанскога краља Агида III. Агис је погинуо у тој бици. Александрова мајка [[Олимпијада]] свађала се  са Антипатром,​ па је напустила Македонију и отишла у Епир.((Диодор 18.49))((Плутарх,​ Александар 68)) Ипак за време Александровога одсуства Грчка је већином уживала у миру и просперитету. Александар је у Грчку слао огромну количину блага заробљенога за време освајања. Већа количина новца повећала је трговину у целом Александровоме царству. Међутим поред македонских миграција по новоосвојеним територијама Александрови стални захтеви за новом војском смањивали су македонску радну снагу. Македонија је након Александрових освајања због тога слабила.
 +/* [[Слика:​AlexanderConquestsInIndia.jpg|мини|десно|320п|]] */
 +===== Индијски поход =====
 +==== Инвазија индијскога потконтинента ====
 +Александар се оженио бактријском принцезом [[Роксана|Роксаном]] чиме је настојао да освоји срца домаћега становништва и тако учврсти своју власт. Након тога кренуо је  према Индији. Процењује се да је Александар Македонски имао на располагању 41.000 до 46.000 војника,​ иако постоје и веће процене. Главнина македонских ​ снага кренула је у подручје данашњега Пакистана кроз Кајберски прелаз. Мањи део кренуо је са Александром 327. пре Христа севернијим путем и уз пут су заузели тврђаву Аорн. Аорнова стена представљала је место митолошкога значаја за Грке, јер по легенди Херакле на свом путу у Индију ​ није успео да је заузме. Током пролећа 326. пре Христа Александар је удружио своје снаге са савезником,​ краљем Таксилом,​ који је био у непријатељству са краљем Пором. Требао је да покори краља Пора у Пенџабу да би наставио напредовање на исток према Индији. Било је опасно да таквога противника остави у позадини и да настави са напредовањем. У [[Битка код Хидаспа|бици код Хидаспа]] 326. пре Христа Александар је победио краља Пора и заробио га. Александар му је дозволио да и даље влада својом краљевином,​ али у Александрово име. Порова краљевина је постала Александров вазал. Александар Велики је на месту битке с једне стране реке основао град Никеју (победу),​ а са друге стране реке је основао ​ град Букефалију у част свога коња Букефала,​ који је крепао непосредно након битке.
 +/* [[Слика:​The phalanx attacking the centre in the battle of the Hydaspes by Andre Castaigne (1898-1899).jpg|мини|десно|230п|]] */
 +==== Побуна војске ====
 +Током 326. пре Христа Александар је ишао даље на исток дубље у Индију. Када је дошао до граница Магаде,​ тј. до реке Хифразис (Беас) војска му се побунила. Били су исцрпљени и хтели су да се врате кући. Александар Македонски је био љут, али на састанку са главним официрима Коин је уверио Александра да је боље да се врате. Александар је морао да пристане и након осигурања граница почео је да се враћа на запад, односно југозапад. Кретао се дуж реке Инд успут покоравајући Малије и друга индијска племена. Током 325. пре Христа Александар Велики је наредио Кратеру да се враћа на запад једним путем кроз Арахосију и Дрангијану. Александар је са другом војском дошао до Индијскога океана,​ па је део пута прешао бродом,​ а делом прешао кроз пустињу у Гедросији,​ у којој је изгубио много војске. У Карманији (јужни Иран) његова војска се поново састала са Кратеровом војском. У Сузу су стигли марта 324. пре Христа.
 +
 +===== Последње године живота =====
 +==== Александрова политика стапања Персијанац и Грка ====
 +Александар Велики је након освајања Персије схватио да је потребно да смањи јаз имеђу Грка и Персијанаца. Почео је да носи персијску одећу, а на двору је увео персијске обичаје. Ти обичаји су љутили Македонце. Један од обичаја који су тешко прихватали било је клечање или клањање пред краљем ([[проскинеза]]). Александар је планирао пресељења Грка у Азију, а Азијата у Европу исто тако са циљем да ојача јединство новога царства. Пропагирао је мешовите бракове Грка и Персијанки.
 +
 +На масовној свадби у Сузи 324. пре Христа Александар Велики и његови генерали су се оженили персијским принцезама. Александар се оженио [[Дарије III|Даријевом]] ћерком Статеиром,​ [[Хефестион]] се оженио њеном сестром,​ [[Кратер]] са ћерком Даријева брата, а остали са ћеркама сатрапа. Александар је по персијским и другим сатрапијама почео да оснива војне школе у којима је Персијанце,​ Међане и остале источњаке почео да обучава да се боре на македонски начин, са македонским оружјем ​ и у македонским војним формацијама. Успостављајући војне школе по источним сатрапијама Александар је успео да створи нову војску која му је била на располагању,​ а са друге стране смањио је јаз између Персијанаца и Грка и у војном позиву. Успостављање једнакости и у војној служби за Александра је значио један корак ближе јединственом царству,​ које ће стопити разне народе. Александар је обучио и створио нову војску од 30.000 Персијанаца,​ Међана и другох Азијата.((Плутарх Александар 71))
 +
 +==== Побуна у Опиди ====
 +Када је стигао у Опиду Александар Велики је објавио да немерава да пошаље кући у Грчку 10.000 ислужених ветерана.((Аријан 7.8))((К. К. Руф 10.2))((Диодор 17.109)) Обећао је да ће их све збринути. За војску,​ која је већ раније била незадовољна многим Александровим поступцима,​ тај поступак представљао је кап која је прелила чашу. Избила је [[побуна у Опиди]] августа 324. пре Христа. Александар је угушио побуну хапшењем и погубљењем најистакнутијих побуњеника. Александрова нова политика је тешка срца ипак на крају прихваћена,​ а [[Кратер]] је повео 10.000 ветерана према Македонији.
 +/* [[Слика:​Alexander and Hephaestion.jpg|мини|д|280п|Александар Велики и Хефестион]] */
 +==== Хефестионова смрт ====
 +[[Хефестион]] је био Александров пријатељ од раног детињства,​ а изгледа и љубавник,​ био му је телохранитељ и командант елитне јединице коњаника пратилаца. Александар га је поставио за хилијарха,​ формално другога у заповедништву. У Екбатани је 324. пре Христа Александар организовао музичка и гимнастичка такмичења. Одржавао је и велике пијанке са својим пратиоцима.((Аријан 7.14)) У то време Хефестион се разболио((Аријан 7.14)) и након седам дана је умро. Александар је био тешко погођен његовом смрћу. Александар је био толико жалостан као да је погубио разум, па је наредио да се свима коњима и магарцима остриже грива.((Плутарх Александар 72)) Трошкови Хефестионове сахране процењују се на 10.000((Аријан 7.14)) до 12.000((Јустин 12.12))((Диодор 17.115)) таланата.((То би по данашњој вредности злата, мај 2010, износило 820 милиона евра.)) Александар је наредио да се угаси персијска света ватра, а она се гасила само кад умру краљеви.((Диодор 17.114))
 +
 +==== Александрова смрт ====
 +Александар Велики је умро 10. или 11. јуна 323. пре Христа у Вавилону. У доба смрти имао је 32 године. Постоји нешто различит опис његове смрти код различитих аутора. Према Плутарху Александар је 10 дана пре смрти приредио велику гозбу Неарху и командантима морнарице,​ а након целе ноћи на гозби отишао је на пијанку код Медија из Ларисе.((Плутарх,​ Александар 75)) Након целодневне пијанке почела га је трести грозница,​ која се погоршавала све док није више могао да говори и на крају је преминуо. Према Диодору и Аријану испио је велики бокал немешанога вина Хераклу у част, од чега је осетио жесток бол, али Плутарх негира такве тврдње.((Плутарх,​ Александар 75)) Диодор,​ Плутарг,​ Аријан и Јустин помињу и теорије које су се биле појавиле да је Александар отрован.((Плутарх,​ Александар 77)) Међутим Плутарх је побио такве теорије,​((Плутарх,​ Александар 77)) а Диодор и Аријан су рекли да то наводе само због комплетности приче. ​
 +/* [[Слика:​Imperio de Alejandro Magno con ruta.svg|д|мини|500п|Царство Александра Великога и путања његовога освајачкога десетогодишњега похода]] */
 +Они који су наводили да је Александар отрован помињали су [[Антипатар|Антипатра]],​ који се иначе стално свађао са Олимпијадом. По тој теорији Антипатров син Јола је отровао Александра.((Плутарх,​ Александар 77)) [[Олимпијада]] је касније дала да се ископају и Јолине кости, сматрајући да је он убио Александра.((Плутарх,​ Александар 77))
 +
 +===== Након смрти =====
 +==== Након смрти ====
 +Александрово тело било је положено у златни саркофаг,​ који је стављен у златни ковчег. Према Елијану,​ пророк Артистандер прорекао је да ће земља где положе Александрово тело бити просперитетна и никад је нико неће моћи освојити. Александрови наследници су због тога поседовање његовога тела сматрали симболом легитимитета,​ јер су краљеве иначе сахрањивали њихови насленици. [[Аридеј]] је након Александрове смрти 323. пре Христа добио задатак од регента Пердике да припреми кочије и Александрово тело за сахрану.((Диодор 18.3.4)) Готово две године се у Вавилону припремало Александрово тело за превоз кући. Александар је требао бити сахрањен у Еги (Вергини) у Македонији,​((Паусанија 1.6.3)) на традиционалном месту где су се сахрањивали македонски краљеви. Птолемеј Сотер је са војском и 322. пре Христа пресрео у Сирији колону са Александровим телом. Одвукао је Александрово мртво тело у Египат. Могуће је и да је потплатио Аридеја који је био задужен за Александрову сахрану. У прво време Александрово тело је било у Мемфису,​ а величанствени гроб се припремао у Александрији,​ где је Александар касније и сахрањен.
 +
 +==== Вавилонска подела ====
 +Када је умро Александар Македонски 323. пре Христа иза њега није остало живих наследника. Ипак његова жена [[Роксана]] била је у шестом (или осмом) месецу трудноће. Није се знало да ли ће се дете уопште родити живо, а и ако се роди да ли ће бити мушко. Роксана је већ раније родила једнога сина, који је умро кратко након рођења. Иза Александра је остао један син Херакле,​ али сматрао се нелегитимним,​ јер његова мајка [[Барсина]] није била Александрова законита жена. Једини,​ који је могао да полаже право на трон био је [[Филип III Аридеј]] преживели син [[Филип II Македонски|Филипа II Македонскога]]. Међутим Филип III Аридеј је био малоуман и неспособан да влада.
 +
 +Александар је пред смрт пред сведоцима предао свој прстен [[Пердика|Пердики]]. На тај начин формално је номиновао Пердику наследником. У Вавилону су Александрови телохранитељи сазвали његове главне пријатеље и генерале.((К. К. Руф 10.6.1)) [[Пердика]] је сазваном скупу изложио краљевски трон, дијадему,​ одећу и оружје.((К. К. Руф 10.6.4)) На то је ставио прстен,​ који му је Александра дао претходнога дана.((К. К. Руф 10.6.4)) Пердика је рекао да њима свима враћа прстен,​ као симбол краљевскога ауторитета.((К. К. Руф 10.6.5)) Пердика се први обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Александрова жена Роксана роди будућега краља.((К. К. Руф 10.6.8—9)) Већина се сложила са Пердикиним предлогом,​ али пешадија на челу са Мелеагером била је незадовољна. Мелеагер је тражио да се за краља именује Александров малоумни полубрат Филип III Аридеј.((К. К. Руф 10.7.2)) Уследила је свађа, која умало није довела до грађанскога рата. На крају две старне су се помириле,​ па су за заједничке краљеве одређени Филип III Аридеј и Роксанино нерођено дете. У Вавилону је 323. пре Христа склопљен договор о подели Александровога царства,​ па су тада подељене сатрапије Александровима генералима дијадосима.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Alexander*/​home.html|Плутарх,​ Александар]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Diodorus_Siculus/​13D*.html|Диодор са Сицилије,​ Историјска библиотека]]
 +  * [[http://​websfor.org/​alexander/​arrian/​book1a.asp|Аријан,​ Анабаза]]
 +  * [[http://​www.forumromanum.org/​literature/​justin/​english/​trans12.html|Јустин]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​curtius/​home.html|Квинт Курције Руф]]
 +  * Tarn, W.W. (1948). Alexander the Great. Cambridge: Cambridge University Press
 +  * Roisman, Joseph; Worthington,​ Ian (2010). A Companion to Ancient Macedonia. John Wiley and Sons. ISBN 1405179368
 +  * Worthington,​ Ian (2003). Alexander the Great: A Reader. Routledge. ISBN 0415291879
 +  * Green, Peter (2007). Alexander the Great and the Hellenistic Age. Orion Books. ISBN 9780753824139
 +  * A.B. Bosworth: Conquest and Empire: The Reign of Alexander the Great. Cambridge University Press, 1993. ISBN 0-521-40679-X
 +  * N.G.L. Hammond: Alexander the Great: King, Commander and Statesman. Bristol Classical Press, 1994. ISBN 1-85399-068-X
 +  * Waldemar Heckel, John Yardley, Alexander the Great: historical texts in translation,​ Wiley-Blackwell,​ 2004, ISBN 9780631228219
 +  * Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander'​s empire, John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
 +  * Waldemar Heckel, The marshals of Alexander'​s empire, Routledge, 1992,ISBN 0415050537
Штампање