Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

александар_из_иса [2016/12/03 12:00]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александар_из_иса [2017/01/02 19:01] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Александар из Иса ======
 +**Александар из Иса** или **Александар Исијац**,​ истакнути етолски политичар и говорник. Често је био изасланик Етолскога савеза на разним преговорима. Био је наводно најбогатији у Грчкој,​ али када је био заробљен није хтео да плати откуп стотину пута мањи од његове имовине.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +===== Састанак са Филипом V Македонским =====
 +За време [[Други македонски рат|Другог македонског рата]] 198. пре Христа присуствовао је састанку у Никеји у Малијском заливу између [[Тит Квинкције Фламинин|Тита Квинкција Фламинина]] и [[Филип V Македонски|Филипа V Македонскога]].((Ливије 32.32))((Полибије 18.1)) Фламинин је на састанак довео [[Фенеја|Фенеју]],​ Александра из Иса, [[Аристен]]а,​ [[Аминандар|Аминандра]],​ Аталове представнике и рођанске представнике. Фенеја је тражио да се Македонија повуче из читаве Грчке и да Етолцима ​ врати све градове,​ који су им раније припадали.((Полибије 18.2))((Ливије 32.33)) Александар из Иса истицао је да  Филип избегава отворене битке и да често уништава градове,​ а посебно је споменуо како је након повлачења из Епира и пораза на Аусу спалио иза себе савезничке тесалске градове. Истакао је Лизимахију,​ Ехин, Фтиотску Тебу, Ларису и Фарсал,​ на које су Етолци полагали право.((Полибије 18.3)) Филип је био огорчен таквим етолским захтевима,​ па је одговорио са свога чамца.
 +
 +===== Захтева свргавање Филипа са трона =====
 +[[Филип V Македонски]] је на каснијем састанку са [[Тит Квинкције Фламинин|Титом Квинкцијем Фламинином]] понудио да деломично испуни захтеве римских савезника,​ па је Етолцима понудио Фарсал и Ларису у Тесалији. Обе стране су се сложиле да се одлука препусти Сенату,​ па су Филип V с једне и римски савезници са друге старне послали своје делегације у Рим. Александар из Иса је био један од изасланика.((Полибије 18.10)) Након римске победе над Македонијом у [[Битка код Киноскефала|бици код Киноскефала]] 197. пре Христа римски савезници су одржавали састанак,​ на коме се требало одлучити под којим условима склапају мир са Филипом.((Полибије 18.36))
 +
 +Александар из Иса је сматрао да је мир могућ једино,​ ако се свргне Филип V Македонски.((Полибије 18.36)) Тит Квинкције Фламинин се није сложио са Александровом идејом образлажући да би  у случају да нема Македоније Грчка била угрожена од Трачана,​ Илира и Гала.((Ливије 33.12)) Фламинин у ствари није желео да [[Етолски савез]] након пада Македоније постане нова доминантна сила у Грчкој.
 +
 +===== Против рата са Набидом и римске хегемоније =====
 +Када је Римска република [[Рат против Набида|објавила рат Набиду]] 195. пре Христа [[Тит Квинкције Фламинин]] је сазвао скупштину грчких држава у Коринту да би се одлучило да ли да се објави рат Набиду.((Ливије 34.22)) Били су присутни представници [[Етолски савез|Етолскога савеза]],​ Македоније,​ Рима, Атине, Пергама,​ Родоса,​ Тесалије и [[Ахајски савез|Ахајскога савеза]] и сви су се, сем Тесалије и Етолскога савеза,​ залагали за рат са Набидом. Александар из Иса је као представник Етолаца оптужио Римљане да рат против Набида користе као изговор за останак у Грчкој.((Ливије 34.23)) Етолци су тврдили да онин сами могу да ослободе Аргос од Набида,​ само ако се Римљани повуку у Италију. Указао је на римско лицемерје,​ да су прогласили ослобођење Грчке, а држе своје гарнизоне у Халкиди и Деметријади,​ као оковима Грчке.((Ливије 34.23)) Критиковао је што Етолцима као сталним римским савезницима није враћен Ехин и Фарсал,​ истичући како су са друге стране Римљани Ахајцима вратили Коринт.((Ливије 34.23))
 +
 +===== Иако најбогатији неће да плати откуп =====
 +Током 189. пре Христа након Антиоховога пораза у [[Битка код Магнезије|бици код Магнезије]] Етолци су очекивали велики поход на Етолију под командом римскога конзула [[Марко Фулвије Нобилиор|Марка Фулвија Нобилиора]]. Етолци су због тога послали изасланике у Атину и у Родос, да их замоле да обуздају римску освету.((Полибије 21.25)) У Рим су упутили изасланство у коме су међу осталима били Александар из Иса и [[Фенеја]].((Полибије 21.25)) Епирци су на Кефаленији заробили етолске изасланике,​ са циљем да од њих добију богат откуп.((Полибије 21.26)) Александар из Иса се тада сматрао најбогатијим у Грчкој.((Полибије 21.26)) Најпре се за свакога тражило да се плати 5 таланата. Александар Исијац није пристајао да плати, иако се његова имовина процењивала на преко 200 таланата.((Полибије 21.26)) Након тога откуп је смањен на 3 талента и сви су платили сем Александра. Александар је остао у заточеништву све док Римљани нису сазнали за задржавање посланика,​ па су наредили Епирцима да га пусте.((Полибије 21.26))
 +
 +===== Литература =====
 +  * John D. Grainger, The League of the Aitolians, 1999, Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Polybius/​home.html|Полибије,​ Историје]]
 +  * [[http://​en.wikisource.org/​wiki/​From_the_Founding_of_the_City|Тит Ливије]]
Штампање