Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
александар_гиљфердинг [2017/01/02 17:48]
жељко_тодоровић Сређивање*
александар_гиљфердинг [2018/10/11 21:38] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Александар
 +| презиме ​            = Гиљфердинг
 +| боја ​               = 
 +| слика ​              = Aleksandr Hilferding.jpg
 +| ширина_слике ​       = 250п
 +| опис_слике ​         = Александар Гиљфердинг
 +| пуно_име ​           = Александар Гиљфердинг
 +| дан_рођења ​         = 14.
 +| мјесец_рођења ​      = јул
 +| година_рођења ​      = 1831.
 +| мјесто_рођења ​      = Варшава
 +| држава_рођења ​      = Русија
 +| дан_смрти ​          = 2.
 +| мјесец_смрти ​       = јул
 +| година_смрти ​       = 1872.
 +| мјесто_смрти ​       = Картопол
 +| држава_смрти ​       = Русија
 +| националност ​       = Рус
 +| држављанство ​       = руско
 +| занимање ​           = историчар,​ етнограф,​ лингвист,​ дипломат
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Александар Гиљфердинг ======
 +**Александар Гиљфердинг** (рус. //​Александерь Гильфердингъ//​) ([[Варшава]],​ 2/14. јул 1831 — Картопол (Олонецка губернија) 20. јун/2. јул 1872), руски историчар,​ етнограф,​ лингвиста и дипломата,​ руски конзул у Босни и чиновник у Министарству иностраних дела Русије. Творац је општесловенске граматике и главни заговорник једног словенског језика и једне азбуке.
  
 +===== Живот и рад =====
 +Рођен је 1831. у Варшави. По једној верзији његова породица се доселила из Немачке и тек је његов отац прешао на православље,​ а по другој верзији отац му је био холандски протестант,​ а мајка католкиња.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 4)) Московски универзитет завршио је 1852. као ученик [[Виктор Иванович Григорович|Виктора Ивановича Григоровича]] и слависте [[Јосиф Максимович Бођански|Јосифа Максимовича Бођанског]]. Био је присталица славенофила,​ нарочито [[Алексеј Хомјаков|Алексеја Хомјакова]]. Објавио је 1853. рад //О сродности словенског језика и санскрита//,​ а нешто касније објавио је магистарски рад //​Однос словенског језика са сродним језицима//​.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) По називима његових радова се види да је сматрао да постоји само један словенски језик.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) Био је заговорник идеја о једном словенском језику и једној азбуци. Постао је 1852. службеник руског министарства иностраних послова.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) Објавио је 1854. дјело //​Писма о историји Срба и Бугара//​. Годину дана касније објавио је //​Историју балтичких Словена//​.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) Током 1856. постао је дописни члан Руске академије наука.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) Био је добар познавалац Балкана и стога је 1856. постављен за руског конзула у Босни коју је читаву пропутовао. У Сарајево је стигао маја 1857, али брзо се вратио у Петроград.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) По повратку у Петроград био је функционер министарства иностраних послова.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 5)) На путу за Босну обилазио је манастире на Косову и успут је покуповао много докумената о српској историји књижевности.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 6)) Понио је неколико товара стариих писама са собом у Русију.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 6)) Чудио се да међу Србима није било никога тко би сакупљао и чувао старе рукописе.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 6)) По повратку из Босне објавио је путопис //​Путовање по Херцеговини,​ Босни и Старој Србији (1859)//, пун значајних информација и дотле непознатих историјских података. После путописа објавио је 1860. студију //​Словенски народи у Аустрији и Турској//,​ а 1862. објавио је дело о Ћирилу и Методију.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 7))
 +
 +Кад се вратио у [[Петроград]],​ створио је центар окупљања свих општеславенских организација. Истакнути је [[славјанофили|славјанофил]]. Од 1868. до 1872. био је председник петроградске секције Славјанофилског благотворног комитета,​ а у тој секцији ће се духовно уздићи [[Фјодор Михајлович Достојевски]].((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 8)) Према славјанофилској идеологији сви Словени имају као идеал сељачку задругу,​ па је Гиљфердинг 1865. написао рад //​Сеоска општина//,​ у коме је наглашавао задругу као образац демократије,​ који Русија треба да сачува и да не иде путем Србије,​ која је уништила задругу.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 8)) Написао је //​Општесловенску азбуку//,​ настојећи да стару ћирилицу прошири и да је користе сви Словени.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 10)) Словенац [[Матија Мајар]] је био у блиској вези са руским славјанофилима и заступао је њихове ставове. Гиљфердинг је настојао је створи један општесловенски језик.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11)) Било је неке подршке у Хрватској и Далмацији,​ а у Србији су га подржавали углавном противници Вукове реформе.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11)) Вукову реформу језика и писма сматрао је победом западњаштва и латинице.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11)) Вуков превод Библије личио му је на наруџба римске пропаганде.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11)) Народни препород код Јужних Словена видео је као аустријско дело.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11)) Хрватски илирски покрет [[Људевит Гај|Људевита Гаја]] сматрао је покушајем Аустрије да Србе и Хрвате придобије за себе и одвоји од словенства.((Милорад Екмечић,​ 1972, стр. 11))
 +
 +Занимао се за све славенске народе,​ а у каснијим годинама је проучавао и руске народне песме. Радећи то је и умро у Олоњецкој губернији.
 +
 +Нарочито се занимао са јужним Славенима. Његова „Историја Срба и Бугара“ иде до 11. вијека. Прво је издана под именом „Писма о историји Срба и Бугара“,​ а касније под именом „Историја Срба и Бугара“ (1868). На наш језик „Писма“ је први превео [[Милан Милићевић|М. Ђ. Милићевић]] 1857. и 1860. Своје назоре о развоју Хрвата је издао у студији „Историјско право хрватског народа“. Значајно дело му је и: „Путовање по Херцеговини,​ Босни и Старој Србији“ (1859). Ова књига је задржала велику научну вриједност и у 20. вијеку.
 +
 +===== Академик =====
 +Кореспондентни је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од јануара 1857. Дописни је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] наименован љета 1864.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Милорад Екмечић,​ //​[[https://​www.scribd.com/​doc/​82339760/​Aleksandar-Giljferding-Putovanje-Po-Hercegovini-Bosni-i-Staroj-Srbiji|Предговор књиге Александар Гиљфедеринг:​ Путовања по Херцеговини,​ Босни и Старој Србији]]//,​ Сарајево,​ 1972.
 +  * Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка,​ Београд,​ 1924. 1 (Н. Радојчић).
 +  * http://​www.kosovo.net/​gilferding.html
 +  * Енциклопедија Југославије,​ Загреб,​ 1955—1971. 4
 +  * С. Ћирковић и Р. Михалчић,​ Енциклопедија српске историографије,​ Београд,​ 1997. 329—330 (М. Екмечић).
 +  * Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 687 (М. Екмечић).
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=112,​|Краћа биографија на сајту САНУ]]
 +  * [[http://​dlib.rsl.ru/​viewer/​01002897085#?​page=197|Русский биографический словарь]]
 +  * [[https://​ru.wikisource.org/​wiki/​%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/​%D0%93%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B3,​_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87|Гиљфердинг]]
Штампање