Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

александар_бала [2016/12/02 23:15]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
александар_бала [2017/01/02 17:34] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Александар Бала ======
 +**Александар Бала** или **Александар Вала** (грч. //​Ἀλέξανδρoς Bάλας//​) (око 170—145. пре Христа),​ краљ узурпатор Селеукидскога царства од 150. пре Христа до 145. пре Христа. Трона се домогао уз подршку околних владара,​ а највише захваљујући [[Птолемеј VI Филометор|Птолемеју VI Филометору]]. Као неспособан владар изгубио је Медију и Сузијану,​ а веома брзо и подршку свих краљева,​ који су га подржавали,​ тако да је изгубио и трон.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
 +/* [[Слика:​Alexander I Syria-Antiochia.jpg|д|мини|330п|Тетрадрахма Александра Бала]] */
 +===== Лажни син ​ Антиоха IV добија широку подршку =====
 +Родом је из Смирне и ниског је порекла,​ али почео се представљати да је син [[Антиох IV Епифан|Антиоха IV Епифана]] и да представља легитимнога наследника селеукидскога трона. Открио га је Хераклеида,​ бивши министар и ризничар Антиоха IV и брат Тимарха,​ узурпатора у Медији. Тимарха је победио и погубио [[Деметрије I Сотер]]. Хераклеида је искористио Александрову сличност са Антиохом. Хераклеида је за време Деметрија побегао на Родос и почео је да окупља непријатеље Деметрија I Сотера. Александар Бала је добио подршку [[Птолемеј VI Филометор|Птолемеја VI Филометора]],​ [[Аријарат V|Аријарата V]] и [[Атал II|Атала II]]. Највећу подршку пружао је египатски краљ првенствено јер је био озлојеђен због Деметријевога покушаја заузимања Кипра. Хераклида је одвео Александар Баласа у Рим, где је на речима добио римску подршку као претендент за селеукидски трон.
  
 +===== Осваја базу у Птолемаиди =====
 +Александар Бала је имао широку подршку,​ па је било време да се крене у освајање селеукидскога трона. Уз Еуменово посредништво добио је и подршку киликијскога вође Зенофана.((Диодор 31.32)) Из Киликије ширили су вести кроз Сирију о Александровима претензијама и праву на трон.((Диодор 31.32)) Са најамничком војском и уз подршку Птолемејеве флоте Александар се искрцао у Птолемеиди (Акра) на обали Феникије. Птолемаиду је заузео 153/152. пре Христа.((Макавеји 1.10.1)) Ту се прогласио краљем селеукидскога царства.((Макавеји 1.10.1)) Међутим тек му је предстојала дуга борба за царство.
 +
 +===== Добија подршку Јевреја =====
 +Након тога [[Деметрије I Сотер]] и Александар Бала су се борили за подршку Јевреја у Јудеји. Деметрије I Сотер је био спреман да одустане од своје политике према Јеврејима,​ па је [[Јонатан Макавеј|Јонатану Макавеју]] нудио право на војску и оружје,​((Макавеји 1.10.6)) али Александар Бала је 152. пре Христа поставио Јонатана за првосвештеника и послао му пурпурни огртач.((Макавеји 1.10.20)) Јонатан Макавеј је прихватио савез са Александром Балом и отада је учествовао у рату на страни Александра.
 +
 +===== Постаје краљ 150. пре Христа =====
 +Птолемаида је била база одакле је Александар Бала деловао. [[Деметрије I Сотер]] га је победио у бици, али 150. пре Христа Александар је кренуо у офанзиву. Како је Деметрије све више губио популарност у Сирији,​ преселио се из престолнице Антиохије у једну тврђаву,​ у којој је онда живео. Александар Бала је уз подршку страних владара успео да окупи војску и да победи Деметрија у бици крај Антиохије 150. пре Христа.((Јустин 35.1))((Апијан Сиријски рат 67)) Постао је краљ Селеукидскога царства. [[Птолемеј VI Филометор]] му је дао своју ћерку [[Клеопатра Теа|Клеопатру Теу]] за жену.((Макавеји 1.10.58))
 +
 +===== Губитак Медије и Сузе =====
 +Веома брзо Александар се показао као неспособан владар. Владу је поверио министру Амонију,​ а сам се предао доколици.((Хабихт стр. 363.)) Амоније је постао омражен међу становништвом. Александар је углавном боравио у Птолемаиди,​ а [[Диодот Трифон]] и Хијеракс су за то време управљали престолницом Антиохијом.((Хабихт стр. 363.)) Чак се дешавало да и  градови међусобно ратују. Око 148/147. пре Христа изгубио је Медију и Сузијану.((Хабихт стр. 363.)) [[Митридат I од Партије]] заузео је Медију,​ а Камнискир,​ владар Елимеје,​ заузео је у исто време Сузу и целу сатрапију Сузијану.((Хабихт стр. 371.)) Александар Бала уопште није реаговао на тај губитак. Александар Бала је [[Јонатан Макавеј|Јонатану Макавеју]] потврдио све привилегије,​ које је раније добио. Хеленизирани Јевреји су покушали да оптуже Јонатана пред новим краљем,​ али Александар им је запретио да не смеју да дижу оптужбе против Јонатана,​ кога је именовао стратегом Јудеје.((Макавеји 1.10.61-65))
 +
 +===== Птолемеј му отказује подршку =====
 +Амоније је наредио да се погубе сви чланови породице Деметрија Сотера,​ али два Деметријева сина су успела са великим финансијским средствима да побегну на Книд.((Јустин 35.2-)) Били су то [[Деметрије II Никатор]] и [[Антиох VII Сидет]]. Деметрије II Никатор је нашао критскога најамничкога војсковођу Ластена,​ па су са најамницима 147. пре Христа кренули у Киликију и започели су рат.((Јевр. Старине 13.86)) Због Деметријеве побуне сатрап Коиле-Сирије Аполоније тражио је од [[Јонатан Макавеј|Јонатана Макавеја]] да се одрекне аутономије и да се потпуно покори.((Јевр. Старине 13.88-90)) Пошто је Јонатан то одбио Аполоније је кренуо са великом војском на Јудеју,​ али доживео је тежак пораз. Александар Бала је након пораза тврдио да је Аполоније тај рат започео на своју руку, без овлаштења,​ па је Јонатана наградио златним дугметом и доделио му је Екрон заједно са околном територијом.((Јевр. Старине 13.102)) [[Птолемеј VI Филометор]] је користио положај таста, па је заузимао приморске градове у Палестини и Феникији,​ са циљем да те области трајно анектира. Међутим са друге стране долазио је под изговором да помогне своме зету, који се суочавао са Деметријем II Никатором.((Јевр. Старине 13.103)) У Птолемејиди је Александров министар Амоније покушао да убије Птолемеја.((Јевр. Старине 13.106)) Пошто Александар није одмах казнио Амонија Птолемеј му је отказао подршку и тражио је од своје ћерке да се врати у Египат,​ што је она и учинила.((Јевр. Старине 13.109-110)) Птолемеј је своју ћерку дао Деметрију II Никатору,​ коме је од тада пружао подршку у рату са Александром Балом.((Јевр. Старине 13.110)) Становништво Антиохије се побунило против Александра Бала, који је морао да напусти град. Руља је убила Амонија.
 +
 +===== Пораз и смрт =====
 +Птолемеј VI је након тога наговарао народ у Антиохији да приме [[Деметрије II Никатор|Деметрија II Никатора]],​ што није било толико лако, јер је његов отац био подоста омражен,​ али и Александар Бала је био омражен посебно због Амонијеве владавине.((Јевр. Старине 13.111)) Александар Бала је окупио велику војску и након пораза у одлучној бици 145. пре Христа побегао је код Арапа.((Јевр. Старине 13.116)) У тој бици Птолемеј је пао са коња и био је тешко рањен. Александар је побегао код арапскога вође Диокла,​ код кога је раније био склонио свога сина Антиоха VI.((Диодор 32.9д)) Двојица Александрових пратилаца ступила су у тајне преговоре са Деметријем II, па су убили Александра у замену за своју сигурност.((Диодор 32.9д)) Према Јосифу Флавију један од арапских вођа убио је Александра и његову главу послао је Птолемеју,​ који је и сам брзо након тога преминуо.((Јевр. Старине 13.118))
 +
 +/* {{Start box}}
 +{{Succession1 box|title=Краљ Селеукидскога царства|before=[[Деметрије I Сотер]]|after=[[Деметрије II Никатор]] и [[Антиох VI Дионизије]]|years= Александар Бала &lt;br /&​gt;'''​150—145 пре Христа'''​}}
 +{{End box}} */
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​www.livius.org/​ap-ark/​appian/​appian_syriaca_00.html|Апијан,​ Сиријски ратови]]
 +  * [[http://​www.veronauka.org/​biblioteka/​Biblist.asp?​showmaster=1&​amp;​IDKnj=13|Књиге Макавејске,​ превод епископа Атанасија]]
 +  * Јосиф Флавије,​ Јудејски рат, превод Душан Глумац,​ Просвета,​ Београд,​ 1967.
 +  * Јосиф Флавије,​ Јеврејске старине
 +  * [[http://​www.forumromanum.org/​literature/​justin/​english/​trans12.html|Јустин]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Polybius/​home.html|Полибије,​Историје]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Diodorus_Siculus/​home.html|Диодор са Сицилије,​ Историјска библиотека]]
 +  * C.Habicht, //The Seleucids and their rivals//, in The Cambridge Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol. 8, ISBN 0 521 23448 4
 +  * J.D. Grainger, A Seleukid prosopography and gazetteer, BRIL 1997, ISBN 9004107991 [[http://​books.google.com/​books?​id=eqxipjRXCf4C&​amp;​printsec=frontcover#​v=onepage&​amp;​q&​amp;​f=false|Линк]]
Штампање