Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
албатрос_d.iii [2018/02/20 20:55]
жељко_тодоровић
албатрос_d.iii [2019/03/19 21:42] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 105: Линија 105:
 Након ослобођењa земље, на аеродромима које су користиле аустроугарске и немачке трупе заробљено је прилично авиона и ваздухопловног материјала,​ јер непријатељ услед брзине наступања српске војске није био у стању да евакуише сав тај материјал. Између осталог заробљено је 18 авиона типа Албатрос D.III. После престанка непријатељства и потписивања примирја извршено је прикупљање,​ разврставање,​ тријажа и оспособљавање ваздухопловног материјала за употребу,​ тако да је у војном ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС комплетирано око седам до десет авиона типа Албатрос D.III. ​ Ови авиони су коришћени за ловачку службу и тренажу пилота. Осам нових авиона овог типа су била без крила па је команда ВВ од ново формиране фабрике „Рогожарски” наручила израду 9 пари крила која су завршена почетком 1925. године. Оперативна употреба ових авиона у служби ВВ КСХС трајала је до половине двадесетих година двадесетог века. Последњи авион овог типа летео је као ловачки у ВВ КСХС до 1926. године,​ након тога ови авиони су искључиво коришћени као школско тренажни авиони у саставу Пилотске школе у Новом Саду. ​ На дуги век коришћења овог авиона пресудно је утицао његов квалитет. Када су истекли ресурси моторима Аустро-Даимлер на ове авионе су уграђивани мотори Хиро (Hiero) снаге 230 KS.((Димитријевић,​ Бојан; П.Миладиновић,​ М.Мицевски;​ (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/​Југославије 1918-1944. Београд:​ Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.))((Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији,​ Београд,​ Аерокомуникације,​ ISBN 978-86-913973-1-9))((О. Петровић;​ Војни аероплани Краљевине СХС/​Југославије (Део I : 1918—1930),​ Лет 2/2000. Београд,​ 2000.)) Након ослобођењa земље, на аеродромима које су користиле аустроугарске и немачке трупе заробљено је прилично авиона и ваздухопловног материјала,​ јер непријатељ услед брзине наступања српске војске није био у стању да евакуише сав тај материјал. Између осталог заробљено је 18 авиона типа Албатрос D.III. После престанка непријатељства и потписивања примирја извршено је прикупљање,​ разврставање,​ тријажа и оспособљавање ваздухопловног материјала за употребу,​ тако да је у војном ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС комплетирано око седам до десет авиона типа Албатрос D.III. ​ Ови авиони су коришћени за ловачку службу и тренажу пилота. Осам нових авиона овог типа су била без крила па је команда ВВ од ново формиране фабрике „Рогожарски” наручила израду 9 пари крила која су завршена почетком 1925. године. Оперативна употреба ових авиона у служби ВВ КСХС трајала је до половине двадесетих година двадесетог века. Последњи авион овог типа летео је као ловачки у ВВ КСХС до 1926. године,​ након тога ови авиони су искључиво коришћени као школско тренажни авиони у саставу Пилотске школе у Новом Саду. ​ На дуги век коришћења овог авиона пресудно је утицао његов квалитет. Када су истекли ресурси моторима Аустро-Даимлер на ове авионе су уграђивани мотори Хиро (Hiero) снаге 230 KS.((Димитријевић,​ Бојан; П.Миладиновић,​ М.Мицевски;​ (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/​Југославије 1918-1944. Београд:​ Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.))((Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији,​ Београд,​ Аерокомуникације,​ ISBN 978-86-913973-1-9))((О. Петровић;​ Војни аероплани Краљевине СХС/​Југославије (Део I : 1918—1930),​ Лет 2/2000. Београд,​ 2000.))
  
-===== Види још ​=====+===== Сродни чланци =====
   * [[Авиатик Берг D]]   * [[Авиатик Берг D]]
   * [[Нијепор 11|Нијепор N.11]]   * [[Нијепор 11|Нијепор N.11]]
Штампање