Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

акценат [2016/12/04 21:39]
жељко_тодоровић Унос старих чланака* (проблем)
акценат [2016/12/31 15:12] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Акценат ======
 +**Акценат** (лат. //​accentus//​ — песма, запевање додато говору),​ нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи. Ово наглашавање има три елемента:​ јачину,​ висину и трајање. Носилац акцента је слог. Акценат се бележи на самогласнику (**А**, **Е**, **И**, **О**, **У**) или сонанту **Р**, који је носилац слога.((Иван Клајн, Милан Шипка, 2008, стр. 38))
  
 +===== Четвороакценатски систем =====
 +У обичном тексту акценти се не бележе,​ већ се пишу само у случају да може доћи до нејасноћа,​ због промене смисла реченице. Српски језик користи четвороакценaтски систем. Акценти се разликују по квалитативној основи,​ односно интонацији,​ по којој могу бити улазни и силазни и по квантитативној основи,​ односно трајању,​ по којој се разликују дуги и кратки. Ова четири акцента се бележе графичким ознакама:​((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 14))
 +
 +/* {| class=&​quot;​wikitable&​quot;​ border=&​quot;​5&​quot;​ style=&​quot;​margin:​auto;&​quot; ​
 +|- style=&​quot;​background:#​E9D6C5&​quot;​ align=&​quot;​center&​quot;​
 +|colspan=&​quot;​2&​quot;​| '''​силазни''' ​
 +|colspan=&​quot;​2&​quot;​|'''​узлазни''' ​
 +|-style=&​quot;​background:#​DDECEF&​quot;​ align=&​quot;​center&​quot;​
 +||кратки|| дуги||кратки|| дуги
 +|-align=&​quot;​center&​quot;​
 +|| &​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;'''​˵'''&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;​|| &​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;'''​ᵔ'''&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;​||&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;'''​˴'''&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt; ​ || &​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;'''​′'''&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;​
 +|- align=&​quot;​center&​quot;​
 +||&​lt;​big&​gt;​нȍге&​lt;/​big&​gt;​ ||&​lt;​big&​gt;​рŷке&​lt;/​big&​gt;​|| &​lt;​big&​gt;​нòга&​lt;/​big&​gt;​|| &​lt;​big&​gt;​рýка&​lt;/​big&​gt;​
 +|- align=&​quot;​center&​quot;​ style=&​quot;​background:#​E9D6C5&​quot;​
 +||краткосилазни ||дугосилазни ||краткоузлазни || дугоузлазни
 +|} */
 +
 +Краткосилазни акценат се обележава знаком <​sup>​**˵**</​sup>​. Слог који ниси овај акценат се изговара кратко,​ а његова јачина и висина тона нагло и једновремено падају,​ као код речи: нȍге, па̏с, при̏јатељ.
 +
 +/* &​lt;​center&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​нȍ&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;​ге&​lt;/​center&​gt;​ */
 +
 +Краткоузлазни акценат се обележава знаком <​sup>​**˴**</​sup>​. Изговара се кратко,​ а висина тона расте, док јачина опада пре завршетка ​ изговорања,​ као у речима:​ нòга, капѐтан.
 +
 +/* &​lt;​center&​gt;&​lt;​big&​gt;​нò&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​га&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​center&​gt;​ */
 +
 +Дугосилазни акценат се обележава знаком <​sup>​**ᵔ**</​sup>​. Изговара се дуго, тако да је тон на почетку висок, а затим упадњиво опада, једновремено са јачином изговора:​ рŷке, си̑н, пе̑ћ.
 +
 +/* &​lt;​center&​gt;​р&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;​ке&​lt;/​center&​gt;​ */
 +
 +Дугоузлазни акценат се обележава знаком **′**. Изговара се дуго, висина тона стално расте, а јачина изговора готово се не може пратити:​ рýка, пе́сак,​ гла́ва.
 +
 +/* &​lt;​center&​gt;​р&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;&​lt;​big&​gt;​у&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;&​lt;/​big&​gt;​ка&​lt;/​center&​gt;​ */
 +
 +Неке речи са истим гласовним склопом,​ могу се међусобно разликовати само по акценту,​ као на пример:​ лŷк (поврће) и лу̏к (део кружнице или оружје) или гра̏д (атмосферска падавина) и гра̑д (насељено место).((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 39)) Чак и стране речи имају акценте.((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15))
 +
 +Силазни акценти могу да стоје на једносложним речима или на првом слогу вишесложних речи. Узлазни акценти стоје како на једносложним речима,​ тако и на било ком слогу випесложних речи, осим на последњем,​ који не може бити акцентован.((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 14))
 +
 +===== Правила за одређивање акцента речи =====
 +  * утврдити број слогова у речи
 +  * одредити слог у речи који се најгласније изговара((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38))
 +  * утврдити да ли је слог кратак или дугачак (квантитет)((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38))
 +  * одредити тон, односно да ли је интонација силазна или узлазна((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38))
 +
 +===== Акцентска правила у српском језику =====
 +  * на првом слогу могу стајати сва четири акцента,​ на осталим слоговима могу стајати само узлазни акценти,​ а последњи слог у речи никад није акцентован((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38))
 +  * вишесложне речи на унутрашњем слогу могу само да имају кратко и дугоузлазне акценте
 +  * силазни акценти могу стајати само на првом слогу у речи((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38))
 +  * на једносложним наглашеним речима могу стајати само силазни акценти((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 38)):
 +    * краткосилазни акценат:​ сȁн, лȁв, здрȁв пр̏ст, вр̏т
 +    * дугосилазни акценат:​ да̑н, ко̂ст, са̑т, тр̑н, зи̑д, фи̑н, бро̑д
 +
 +/* {| class=&​quot;​wikitable&​quot;​ border=&​quot;​5&​quot;​ style=&​quot;​margin:​auto;&​quot; ​
 +|- 
 +|style=&​quot;​background:#​DDECEF&​quot;​| '''​дугосилазни'''&​lt;​br /&​gt;​(једносложне и први слог вишесложне речи) ||чвр̄ст,​ ко̂ст, је̂д, пе̑т, са̂т, су̑д, да̂н,&​lt;​br /&​gt;​ма̂јка,​ ру̂ке
 +|- 
 +|style=&​quot;​background:#​DDECEF&​quot;​|'''​краткосилазни'''&​lt;​br /&​gt;​(једносложе и први слог вишесложне речи) ||са̏н, са̏д, ми̏ш, кр̏ст, но̏ге, здра̏в, ​ гле̏дати,​ сли̏ка
 +|- 
 +|style=&​quot;​background:#​DDECEF&​quot;​ |'''​дугоузлазни'''&​lt;​br /&​gt;​(на свим слоговима,​ осим на последњем)|| клу́па,​ ру́ка, гла́ва,​ сте́на,​ пи́сати,&​lt;​br /&gt; вре́дан,​ хва́лити
 +|-
 +|style=&​quot;​background:#​DDECEF&​quot;​ | '''​кразкоузлазни'''&​lt;​br /&​gt;​(на свим слоговима,​ осим на последњем)||но̀га,​ во̀да, сѐло, Бео̀град,​ ма̀лина
 +|} */
 +
 +===== Клитике =====
 +Клитике су неакцентоване речи које у реченици стоје испред или иза акцентованих речи и са њима чине акценатску целину.((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15)) То могу бити:​((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 39))
 +  * проклитике су неакцентоване речи које стоје испред акцентоване речи са којом чине акценатску целину. У функцији проклитика могу бити предлози,​ везници и [[речца]] не.((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15)) Пример:​
 +    * Отишао је | **са** сестром | **да** гледа | **у** биоскопу | филм.
 +  * енклитике су неакцентоване речи које стоје иза акцентоване речи са којом чине акценатску целину.((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15)) На пример:​
 +    * Хоћеш **ли** **ми** | рећи како **ти** **се** | чини филм?
 +
 +У функцији енклитика могу бити:​((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15))
 +  * облици помоћних глагола (јесам,​ хтети, бити)
 +  * облици личних заменица (у генитиву - ме, те, га, је, нас, вас, их, дативу - ми, ти, му, јој, нам, вам, им и акузативу -  ме, те, га, њ, је, ју, нас, вас, их)
 +  * повратна заменица (се)
 +  * упитна [[речца]] (ли)
 +
 +Аценaтску целину могу чинити:​((Милош Милошевић,​ 2007, стр. 15))
 +  * једна акцентована реч
 +  * неакцентована реч испред и акцентована речи
 +  * акцентована реч испред и неакцентована реч иза
 +
 +===== Послеакцентска дужина =====
 +Исто као што наглашени слогови могу бити кратки или дуги, тако и ненаглашени слогови у српском језику могу бити кратки или дуги. Кратак ненаглашени слог може доћи после дугог или кратког наглашеног слога, док дуги ненаглашени слог може стајати само после акцентованих слогова и у том случају се обележава се равном водоравном цртом: ра̑днӣк,​ дѐво̄јка,​ мо̀рна̄р,​((Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, 2009, стр. 39)) жи́вӣмо,​ сѐља̄к,​ ди̏на̄ри.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Иван Клајн, Милан Шипка, //​Велики речник страних речи и израза//,​ уредник Зоран Колунџија,​ Прометеј,​ Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0482-5
 +  * Милош Милошевић,​ //​Граматика српског језика//,​ Змај, Београд,​ 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
 +  * Радојко Гачевић,​ Милан Тасић, //​Српски језик - приручник за основну школу//,​ уредник Милош Јевтић,​ Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
Штампање