Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Следећа ревизија
Претходна ревизија
аксентије_максимовић [2016/12/04 21:23]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
аксентије_максимовић [2019/08/20 20:02]
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Аксентије
 +| презиме ​            = Максимовић
 +| слика ​              = Аксентије Максимовић.jpg
 +| опис_слике ​         =
 +| пуно_име ​           =
 +| дан_рођења ​         = 25.
 +| месец_рођења ​       = фебруар
 +| година_рођења ​      = 1844.
 +| место_рођења ​       = [[Долово]]
 +| држава_рођења ​      = [[Аустријско царство]]
 +| дан_смрти ​          = 13.
 +| месец_смрти ​        = фебруар
 +| година_смрти ​       = 1873.
 +| место_смрти ​        = [[Праг]]
 +| држава_смрти ​       = [[Аустроугарска]]
 +| националност ​       = [[Србин]]
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = композитор,​ диригент
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             =
 +}} */
 +====== Аксентије Максимовић ======
 +**Аксентије Максимовић** (Долово,​ 13/25. фебруар 1844 — Праг, 1/13. фебруар 1873), српски композитор и диригент („капелник“) у Српском народном позоришту у Новом Саду.
  
 +===== Биографија =====
 +Отац му је по занимању био [[ћурчија]]. Још у најранијим данима живота веома је успешно подржавао гласове којима их је учио стари доловачки учитељ Павле Вишњички,​((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.)) уз кога је стасаво и истицао се међу вршњацима у појању.((Одабране биографије,​ V)) У родном месту је похађао српску и немачку основну школу, у Панчеву нижу, а у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] три виша разреда гимназије.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16))
 +
 +Као ђак се бавио компоновањем,​ дириговањем и сликарством.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) Још као дечак је био познат по свом таленту,​ али и по бунтовничком понашању.((Панчевац,​ 6. 9. 2012.)) За свесловенску прославу 1000. годишњице [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] (1863) дириговао је гимназијским хором((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) у Сремским Карловцима.((Одабране биографије,​ V)) За осам дана је успео да научи песме и диригује гимназијским хором.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) Међу припремљеним се налазила и његова композиција((Панчевац,​ 6. 9. 2012.)) за патриотску песму за мушки хор „Где је Српска Војводина?​“,​ на речи песме „Хај“,​ коју је [[Стеван Владислав Каћански]],​ објавио у „Даници“ (1861). Она је поред песама „Устај,​ устај Србине“,​ „Радо иде Србин у војнике“,​ „Оро кличе са висине“,​ постала најпопуларнија химна свог времена,​ коју су прихватили сви слојеви народа.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.)) Због револуционарног карактера је избачен из седмог разреда гимназије,​((Одабране биографије,​ V)) на захтев патријарха [[Самуило Маширевић|Самуила Маширевића]].((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.))
 +
 +Према неким изворима,​ године 1865. постао је студент технике у [[Беч]]у,​ а по повратку из Беча, [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић Фотер]] га је 28. априла 1865. примио за „капелника“((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) на место дотадашњег капелника,​ чешког музичара Адолфа Лифке,​((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.)) у Српско народно позориште у Новом Саду,​((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) где је радио и као учитељ певања.((Одабране биографије,​ V))
 +
 +Показао је велики таленат и зрелост у свом раду. Укључио се у дружину и са њом је боравио у бројним војвођанским местима.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.)) Такође је компоновао музику за седамнаест позоришних комада,​ а многе његове композиције извођене су и на концертима соло певача.((Одабране биографије,​ V)) Његов највећи допринос је у развоју вокалне музике,​ који се надовезује на рад [[Корнелије Станковић|Коронелија Станковића]]. Све своје композиције је урадио у народном духу.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) Бавио се и писањем црквене музике,​((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16)) а са гимназијским хором је учествовао на литургијама у Саборној цркви у Новом Саду.((Одабране биографије,​ V)) Писао је уџбенике за учење музике,​ међу којима и први уџбеник за хоровође на српском језику.((Одабране биографије,​ V))
 +
 +У позоришту је радио све до 1871, када је као питомац Српске певачке заједница,​ за панчевачку општину отишао у Праг на студије теорије музике,​ у Оргуљској школи.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16))
 +
 +У Прагу је живео са супругом Софијом,​ рођеном Поповић,​ и ћерком Милком (удатом Марковић). Обе су биле глумице.((Одабране биографије,​ V))  После шеснаестомесечних студија,​ изненада се разболео од туберкулозе и умро.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 17)) Његову сахрану на Волшанском гробљу организовало је уметничко друштво „Умјерецка беседа”.((Одабране биографије,​ V))
 +
 +===== У његову част =====
 +Све његове преостале композиције,​ откупило је Српско народно позориште 1890. од његове ћерке Милке.((Михаил Томандл,​ 1954, стр. 16))
 +
 +У Долову још увек постоји кућа из прве половине 19. века, у којој се родио и у којој је живео у Долову,​ са потпуно очуваном уличном фасадом.((Панчевац,​ 6. 9. 2012.)) Улице у Долову,​ Панчеву и Новом Саду носе његово име.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.))
 +
 +===== Дела =====
 +/* [[Датотека:​Песме из Максима Црнојевића.jpg|220п|мини|Песме из „Максима Црнојевића“]] */
 +==== Музика за позоришне комаде ====
 +Написао је композије за седамнаест позоришних представа:​
 +  * за трагедију „Максим Црнојевић”,​ прво драмско дело [[Лаза Костић|Лазе Костића]],​ премијерно изведено 1869.((Хаџи-Зоран Лазин, 2011, стр. 76))
 +    * //Ој пусто море//
 +    * //Кад се дану више неће//
 +    * //​Плачу и ридају//​
 +  * за драму [[Матија Бан|Матије Бана]] „Добрило и Миленко” премијерно изведену 1866.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.))
 +    * //Веле људи//
 +    * //​Људски живот//​
 +  * за драму Матије Бана „Смрт кнеза Доброслава“
 +    * //Мала Јелка//​
 +  * за драму Матије Бана „Српске Цвети“ ​
 +    * //​Застава се опет вије//
 +    * //​Покрај река вавилонских//​
 +  * Три дуета и један квартет за шаљиву игру „Пркос“ од Јулијуса Родерика Бенедикса (нем. //Julius Roderich Benedix//)
 +  * две песме за прославу [[Доситеј Обрадовић|Доситеја]]
 +  * за [[Јован Суботић|Суботићевог]] „Милоша Обилића“,​ премијерно изведена 1866.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.)):
 +    * //Док је нама Милоша јунака//​
 +  * све песме и маршеве за Суботићев комад „Сан и јава“
 +  * све песме и мелодраме за Суботићев „Крст и круна“ или „Крунисање Стефана Немање“
 +  * за [[Ежен Скриб|Скрибов]] „Први растанак“ премијерно изведен 1866.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.))
 +    * //​Раздрагано срце//
 +  * све песме за [[Илија Округић Сремац |Округићеву]] „Саћурицу и шубару“ ​
 +  * све песме за Округићеву „Уњкаву комедију“
 +  * за [[Антоније Хаџић|Хаџићев]] за комедију у једном чину „Љубав није шала“
 +    * //Аој свете мио и премио//​
 +  * за [[Јожеф Сигети|Сигетијев]] „Стари бако и његов син хусар“
 +  * за Трифковићеву шаљиву игру „Честитам“:​
 +    * //​Бербери су први људи//
 +  * три песме за прерађени комад: „Да је мени лећи па умрети“ ​
 +  * две песме за [[Јосип Фрајденрајх|Фрајденрајхових]] „Граничара“:​
 +    * //Карл Нереј//​
 +    * //Он и она//
 +
 +==== Црквена музика ====
 +  * //​Литургија//,​ прерада [[Корнелије Станковић|Станковићеве]] литургије и по Карловачком пјенију.
 +  * //​Песме за јутрење//​
 +  * //​Свјати Боже//
 +  * //​Алилуја//​
 +  * //​Плачу и ридају//​
 +  * //Со свјатими//​
 +  * //​Мирно спавај у земљици црној//​
 +
 +==== Штампане музикалије ====
 +  * //Где је српска Војводина//,​ Сремски Карловци ​
 +  * //​Песме из „Максима Црнојевића//,​ Нови Сад и Сремски Карловци
 +  * //Још једну ноћ само//, Београд
 +
 +==== Уџбеници ====
 +  * //​Изучавање виолине помоћу народних песама за постепено учење//,​ Нови Сад (1870)
 +  * //​Правила у учењу нотног појања и свирања на виолини//,​ Панчево (1871)
 +  * //Мала букварска читанка за народ по природним педагошким законима//,​ Први део: Вокалисање,​ Панчево (1872)
 +  * //​Буквар и читанка нотног певања за школе//​
 +  * //​Литургија за децу у два гласа//​ (1872)
 +
 +Намераво је да изда и други део „Мале букварске читанке - Консонантисање“ и „Велику букварску читанку за народ“,​ које је већ имао припремљене,​ али га је смрт спречила у томе.((ОШ Аксентије Максимовић,​ 17. 6. 2012.))
 +
 +===== Литература =====
 +  * Михаил Томандл,​ //​[[http://​www.mpus.org.rs/​mpus/​publikacije/​541.pdf|Српско позориште у Војводини (1868—1919)]]//,​ уредник Бранислав Ј. Вранешевић,​ Матица српска,​ 1954.
 +  * Н. Салај, //​[[http://​www.maticasrpska.org.rs/​stariSajt/​biografije/​biografije_sbr5.pdf|Одабране биографије,​ број 5]]//, Матица српска,​ Нови Сад
 +  * //​[[http://​www.pancevac-online.rs/​arhiva/​index.php?​module=article&​amp;​issue_id=460&​amp;​id=63875|Познати Панчевци:​ Аксентије Максимовић - Бунтовни представник српског позоришта]]//,​ број 4470, Панчевац,​ Панчево,​ 6. 9. 2012.
 +  * Хаџи-Зоран Лазин, //​[[http://​www.maticasrpska.org.rs/​stariSajt/​casopisi/​sveske_ms_52.pdf|Лаза Костић у делима ликовних и музичких уметника]]//,​ Свеске Матице српске,​ Нови Сад, 2011, ИССН 0352-7727
 +  * ОШ Аксентије Максимовић,​ //​[[http://​www.skoladolovo.edu.rs/​index.php/​o-skoli/​aksentije-maksimovic|О школи - Аксентије Максимовић]]//,​ 17. 6. 2012.
Штампање