Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

акерманска_конвенција [2016/12/05 16:07]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
акерманска_конвенција [2016/12/31 11:52] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* [[Датотека:​Belgorod ua.jpg|д|мини|300п|Тврђава Акерман,​ у којој је потписан споразум]] */
 +====== Акерманска конвенција ======
 +**Акерманска конвенција**,​ споразум између [[Османско царство|Турске]] и [[Царска Русија|Русије]] потписан 7. октобра 1826. у [[Акерман]]у (данас Билгород-Дњистровскиј у Украјини). Према том споразуму ​ Турска је била присиљена да успостави стање у [[Молдавија|Молдавији]] и [[Влашка|Влашкој]] као пре 1821. Чланом 5. Акерманске конвенције Србија добија аутономију и враћају јој се области одузете 1813. Турска се обавезала да ће за најкасније 18 месеци уредити српско питање са српским представницима,​ а договорено решење објавити хатишерифом.
  
 +===== Руски ултиматум =====
 +На руски престо децембра 1825. ступио је [[Николај I]], који је већ у марту 1826. упутио ултиматум Порти да испуни руске захтеве.((„ЋО”,​ [[http://​www.rastko.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​istorija/​7_8_l.html|Ћоровић,​ Историја Срба]])) Руски цар није био задовољан што Турска није испоштовала одредбе [[Букурешки мир 1812.|Букурештанскога мира из 1812]]. Руски ултиматум се сводио на захтеве:​((Гавриловић II, стр. 215—216))
 +/* [[Датотека:​Dawe,​ Mikhail Vorontsov.jpg|д|мини|220п|Михаил Воронцов,​ главни руски преговарач у Акерману]] */
 +  * да Порта врати стање у Влашкој и Молдавији на оно пре 1821;
 +  * да пусти заробљене српске депутате;​
 +  * да призна да је дужна да српском народу у договору са њим уреди обећане привилегије;​((Гавриловић II, стр. 215—216))
 +  * да одреди и опуномоћи преговараче о свим питањима [[Букурешки мир 1812.|Букурештанског споразума]].((Гавриловић II, стр. 215—216))
 +
 +У томе ултиматуму није се помињала Грчка јер руска политика је била да пре преласка на грчко питање реши друга отворена питања. У исто то време Русија је са Енглеском склопила тајни споразум о заједничким корацима по питању Грчке.((Гавриловић II, стр. 217)) Руски ултиматум стигао је 2. априла 1826. у Цариград.
 +
 +===== Турска прихвата ултиматум =====
 +Представници великих сила нису Порти саветовали да одбије руски ултиматум,​ јер би то значило рат.((Гавриловић II, стр. 220)) Уверени да им је Аустрија једини пријатељ Турци су највише попустили јер их је [[Метерних]] тако саветовао.((Гавриловић II, стр. 221)) Порта је 4. маја изјавила да је примила ултиматум и да пушта српске делегате,​ што је био један од захтева ултиматума.((Гавриловић II, стр. 221)) Неколико дана касније Порта је и службено одговорила на ултиматум одредивши преговараче.((Гавриловић II, стр. 222)) Прихватањем ултиматума избегла је рат са Русијом,​ који би одговарао тада побуњеној Грчкој. У мају султан је сазнао да су руска и енглеска дипломатија нешто договарале око [[Грчки рат за независност|грчкога устанка]],​ па је одлучио да спроведе дуго одлагане реформе и укинуо је [[јаничар]]е и успоставио регуларну пешадију.((Гавриловић II, стр. 226, 227)) Избила је [[Побуна јаничара|побуна јаничар]]а,​ у којој је убијено неколико хиљада,​ а из Цариграда протерано 20.000 јаничара. Та реформа је у прво време баш пред преговоре ослабила царство,​ јер се нова војска тек требала стварати.
 +
 +===== Преговори и претње =====
 +Главни руски преговарачи били су [[Михаил Семјонович Воронцов]] и [[Александар Иванович Рибопјер]],​ а турски преговарачи били су Сеид Мохамед-Хади-ефендија и Сеид-Ибрахим-афет-[[ефендија]].((Гавриловић II, стр. 228, 229)) Преговори су почели 7. јула 1826. у Акерману,​ на ушћу [[Дњестар|Дњестр]]а у Црно море. Већ на трећој седници турски преговарачи су изјавили да више не могу да попуштају и да руска страна Букурештански мир криво тумачи.((Гавриловић II, стр. 229)) Међутим када су руски преговарачи запретили да то значи прекид преговора и рат турски представник је тражио да се консултује са Портом.((Гавриловић II, стр. 229)) Руси су му то дозволили,​ али пре тога предали су му  коначни руски написани пројекат Акерманске конвенције са захтевом да се на њега безусловно одговори до 7. октобра или да следи рат.((Гавриловић II, стр. 229)) Руски отправник послова у [[Цариград]]у исто тако је претио да се безусловно потпишу руски захтеви или он одлази из Цариграда и након тога шаље заповест да војска заузме Молдавију и Влашку.((Гавриловић II, стр. 229))
 +
 +===== Потписивање Акерманске конвенције =====
 +Турска је на крају попустила и 7. октобра 1826. потписала је Акерманску конвенцију.((Гавриловић II, стр. 230)) У Акерманској конвенцији стоји да:​((Гавриловић II, стр. 230))
 +  * Члан 1. Турска потпуно прихвата [[Букурешки мир 1812.|Букурештански уговор из 1812]];
 +  * Члан 2. За граничну линију на Дунаву узима се линија одређена на конференцији 2. септембра 1817;
 +  * Члан 3. Порта се обавезала да ће за [[Влашка|Влашку]] и [[Молдавија|Молдавију]] обновити хатишериф из 1802;
 +  * Члан 4. Спорна места у Азији припадају Русији;​
 +  * Члан 6. Турска се обавезује да надокнади штету руски поданицима насталу од гусара и турске владе током 1806. и 1821.
 +
 +Члан 3. и члан 5. односе се на Србију.
 +
 +===== Члан 5. Акерманске конвенције =====
 +Члан 5. Акерманске конвенције односи се на Србију. Турска се обавезује да ће према члану 8. [[Букурешки мир 1812.|Букурештанскога уговора]],​ а најдаље за 18 месеци са српским депутатима уредити стање унутрашње администрације Србије и њене осносе према Порти.((Гавриловић II, стр. 231)) Као основа за те преговоре и погодбу са српским делегатима уз Акерманску конвенцију приложен је сепарат,​ који је постао саставни део конвенције.((Гавриловић II, стр. 231)) Порта је била дужна да након завршених преговора и погодбе са српским делегатима изда хатишериф,​ који ће се онда сматрати саставним делом Акерманске конвенције.((Гавриловић II, стр. 231)) У сепарату уз конвенцију о Србији говорило се укратко о досадашњем понашању Турске у покушају да се испуне одредбе тачке 8. Букурештанскога споразума. Спомињало се како су српски представници долазили у Цариград да траже:​((Гавриловић II, стр. 231))
 +  * слободу вере;
 +  * слободу бирања поглавара;​
 +  * независност унутрашње управе;​
 +  * присаједињење Србији отргнутих нахија;​
 +  * да Срби могу слободно трговати по целом Отоманском царству;​
 +  * право да граде болнице,​ школе и штампарије;​
 +  * забрана муслиманима да се настањују у Србији,​ ако не припадају гарнизонима;​
 +  * да Срби управљају муслиманским добрима и плаћају им под погодбом данак;
 +  * скуп свих даџбина у једну.((Гавриловић II, стр. 231))
 +
 +То што су Срби тражили сада се сматра основом за будуће преговоре Срба и Порте.
 +
 +===== Значај =====
 +Нејасне одредбе [[Букурешки мир 1812.|Букурештанског споразума]] Русија је на тачно одређени начин протумачила и то је постало саставним делом Акерманске конвенције. Акерманска конвенција је за Србију спроведена тек хатишерифом из 1830. Турска је након потписивања Акерманске конвенције одуговлачила,​ а током 1828. избио је Руско-турски рат, који је окончан [[Једренски мировни споразум|Једренским мировним споразумом]] 14. септембра 1829. Ту се Турска обавезала да ће неиспуњену тачку 5. Акерманскога споразума извршити за месец дана.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Михаило Гавриловић,​ //​Милош Обреновић I—III//, Београд,​ 1908, 1909, 1912.
 +  * Владимир Стојанчевић,​ //​Милош Обреновић и његово доба//, Београд,​ 1966.
 +  * [[http://​www.rastko.rs/​rastko-bl/​istorija/​corovic/​istorija/​7_10.html|Ћоровић,​ Историја Срба]]
Штампање