Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

азијска_вечерња [2016/12/02 17:32]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
азијска_вечерња [2016/12/31 11:44] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Азијска вечерња ======
 +**Азијска вечерња** представља устанак против римске власти 88. пре Христа у римској провинцији Азији. Прецизно заказаног дана извршен је покољ готово свих Римљана или њихових италијанских савезника на обали Мале Азије. Устанак је координирао и потакао понтски краљ [[Митридат VI од Понта]] са циљем да се на почетку [[Први митридатов рат|Првог митридатовог рата]] ослободи непријатељскога становништва у Малој Азији. У једној ноћи побијено је око 80.000 Римљана или италијанских савезника.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
 +/* [[Слика:​PonticKingdom.png|д|мини|320п|]] */
 +===== Почетак Првог митридатовог рата =====
 +Римски војсковођа [[Маније Аквилије]] потакао је битинијскога краља [[Никомед IV од Битиније|Никомеда IV од Битиније]] да пустоши Понт. Краљ Понта [[Митридат VI од Понта]] се најпре жалио римским представницима тражећи да обуздају Никомеда,​ а када Римљани то нису учинили Митридат VI од Понта започео је 89. пре Христа [[Први митридатов рат]] нападајући и заузимајући Кападокију и Битинију. У тај рат против Митридата без одобрења Сената умешала се римска војска,​ али након неколико тешких пораза напустили су територију Мале Азије. Римски сенат је онда прогласио рат Митридату,​ а [[Луције Корнелије Сула|Луција Корнелија Сулу]] је именовао за заповедника у Првом митридатовом рату.
  
 +===== Римски зеленаши и порезници у Малој Азији =====
 +Градови Мале Азије су након римскога освајања и оснивања римске провинције Азије били изложени жестоком опорезивању.((Мајор)) Насељени су Римљанима и италијанским савезницима,​ трговцима,​ зеленашима,​ публиканима (приватним убирачима пореза),​ трговцима робљем и разним подузетницима. Многи римски насељеници добили су земљу од домаћега становништва,​ које више није могло да враћа дуг, па су због банкротства изгубили земљу.((Мајор)) Римски систем жестокога опорезивања и грубе владавине присиљавао је појединце,​ па чак и читаве градове да се задужују код зеленаша да плате порез, а онда би тонули у све тежи дуг.((Мајор)) Римска корупцијска власт била је омражена међу становништвом Мале Азије, Грцима,​ Јеврејима и домаћим становништвом Анадолије. Становништво Мале Азије је једва чекало да се реши такве власти и већина је навијала за [[Митридат VI од Понта|Митридата VI од Понта]]. Други значајан фактор био је римски однос према трговини робљем. Римљани су набављали све више робова на Блиском Истоку и са обала Црнога мора. Понекад би се у једном дану продало и 10.000 робова на грчком острву Делос.((Мајор)) У Пергаму су у то време робови чинили трећину становништва.
 +
 +===== Митридатова тајна депеша =====
 +[[Митридат VI од Понта]] је свим својим сатрапима и магистратима по градовима у западном делу Мале Азије послао тајне депеше,​ тражећи од њих да тачно одређенога дана нападну у својим градовима све Римљане и њихове италијанске савезнике.((Апијан Митр. ратови 22)) Наредио је да их све побију не штедећи ни жене ни децу, да их оставе непокопане и да присвоје сву њихову имовину.((Апијан Митр. ратови 22)) Поред тога требало је да се казне сви који би покопали мртве или сакривали живе Римљане,​ а посебно би се требали наградити сви, који би одали прекршиоце.
 +
 +===== Покољ =====
 +Убијање Римљана и Италијана започело је по свим градовима Мале Азије одређенога дана у мају 88. пре Христа. Нису биле поштеђене ни жене ни деца. Убијани су и они, који би потражили уточиште у храму, а то се десило и у Ефезу и Пергаму.((Апијан Митр. ратови 23)) Имовина и новац побијених Римљана подељена је на пола између Митридата и оних, који су учествовали у убијањима. Убијено је 80.000 Римљана,​((Валерије Максим 9.2.4 ext 3)) иако је било историчара,​ који су помињали 150.000 жртава.((Плутарх Сула 24)) Неки сматрају да су бројеви ипак пренапухани. Пошто су градови извршили Митридатово наређење више нису могли натраг. Морали су да подржавају Митридата у даљњем рату, јер су у случају победе Римљана могли да очекују жестоку казну и освету због почињених злочина.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​www.livius.org/​ap-ark/​appian/​appian_mithridatic_00.html|Апијан,​ Митридатови ратови]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Sulla*.html|Плутарх Сула]]
 +  * [[http://​en.wikisource.org/​wiki/​From_the_Founding_of_the_City|Тит Ливије]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​L/​Roman/​Texts/​Valerius_Maximus/​1*.html|Валерије Максим]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Velleius_Paterculus/​home.html|Велеј Патеркул]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Florus/​Epitome/​home.html|Флор]]
 +  * Mayor, Adrienne, //The Poison King: The Life and Legend of Mithradates,​ Rome's Deadliest Enemy// (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
Штампање