Азијска вечерња, представља устанак против римске власти 88. пре Христа у римској провинцији Азији. Прецизно заказаног дана извршен је покољ готово свих Римљана или њихових италијанских савезника на обали Мале Азије. Устанак је координирао и потакао понтски краљ Митридат VI од Понта са циљем да се на почетку Првог митридатовог рата ослободи непријатељскога становништва у Малој Азији. У једној ноћи побијено је око 80.000 Римљана или италијанских савезника.¹⁾

Римски војсковођа Маније Аквилије потакао је битинијскога краља Никомеда IV од Битиније да пустоши Понт. Краљ Понта Митридат VI од Понта се најпре жалио римским представницима тражећи да обуздају Никомеда, а када Римљани то нису учинили Митридат VI од Понта започео је 89. пре Христа Први митридатов рат нападајући и заузимајући Кападокију и Битинију. У тај рат против Митридата без одобрења Сената умешала се римска војска, али након неколико тешких пораза напустили су територију Мале Азије. Римски сенат је онда прогласио рат Митридату, а Луција Корнелија Сулу је именовао за заповедника у Првом митридатовом рату.

Градови Мале Азије су након римскога освајања и оснивања римске провинције Азије били изложени жестоком опорезивању.²⁾ Насељени су Римљанима и италијанским савезницима, трговцима, зеленашима, публиканима (приватним убирачима пореза), трговцима робљем и разним подузетницима. Многи римски насељеници добили су земљу од домаћега становништва, које више није могло да враћа дуг, па су због банкротства изгубили земљу.³⁾ Римски систем жестокога опорезивања и грубе владавине присиљавао је појединце, па чак и читаве градове да се задужују код зеленаша да плате порез, а онда би тонули у све тежи дуг.⁴⁾ Римска корупцијска власт била је омражена међу становништвом Мале Азије, Грцима, Јеврејима и домаћим становништвом Анадолије. Становништво Мале Азије је једва чекало да се реши такве власти и већина је навијала за Митридата VI од Понта. Други значајан фактор био је римски однос према трговини робљем. Римљани су набављали све више робова на Блиском Истоку и са обала Црнога мора. Понекад би се у једном дану продало и 10.000 робова на грчком острву Делос.⁵⁾ У Пергаму су у то време робови чинили трећину становништва.

Митридат VI од Понта је свим својим сатрапима и магистратима по градовима у западном делу Мале Азије послао тајне депеше, тражећи од њих да тачно одређенога дана нападну у својим градовима све Римљане и њихове италијанске савезнике.⁶⁾ Наредио је да их све побију не штедећи ни жене ни децу, да их оставе непокопане и да присвоје сву њихову имовину.⁷⁾ Поред тога требало је да се казне сви који би покопали мртве или сакривали живе Римљане, а посебно би се требали наградити сви, који би одали прекршиоце.

Убијање Римљана и Италијана започело је по свим градовима Мале Азије одређенога дана у мају 88. пре Христа. Нису биле поштеђене ни жене ни деца. Убијани су и они, који би потражили уточиште у храму, а то се десило и у Ефезу и Пергаму.⁸⁾ Имовина и новац побијених Римљана подељена је на пола између Митридата и оних, који су учествовали у убијањима. Убијено је 80.000 Римљана,⁹⁾ иако је било историчара, који су помињали 150.000 жртава.¹⁰⁾ Неки сматрају да су бројеви ипак пренапухани. Пошто су градови извршили Митридатово наређење више нису могли натраг. Морали су да подржавају Митридата у даљњем рату, јер су у случају победе Римљана могли да очекују жестоку казну и освету због почињених злочина.

• Апијан, Митридатови ратови
• Плутарх Сула
• Тит Ливије
• Валерије Максим
• Велеј Патеркул
• Флор
• Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8

Azijska vecernja