Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
аеро-клуб_наша_крила [2018/03/04 12:56]
жељко_тодоровић Спајање два чланка
аеро-клуб_наша_крила [2020/02/02 20:32] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
-/* [[Датотека:​NK logo 2.jpg|мини|десно|300п|Лого Националног аеро-клуба Србије „Наша Крила“ (НАКС)]] */+/* Датотека:​NK logo 2.jpg|мини|десно|300п|Лого Националног аеро-клуба Србије „Наша Крила“ (НАКС) */
 ====== Аеро-клуб Наша крила ====== ====== Аеро-клуб Наша крила ======
 **Национални аеро-клуб Србије „Наша крила”** (НАКС) (енгл. //National Aeroclub of Serbia//), удружење грађана. Намена му је организовано и масовније укључивање грађанства у делатности ваздухопловства,​ с посебним нагласком на ангажовање,​ едукацију и обуку младих. То је годинама доприносило стварању корисног потенцијала и значајне ваздухопловне традиције у Србији.((http://​www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/​index.php/​istorija/​252-nacionalni-aeroklub-srbije-nasa-krila-naks)) **Национални аеро-клуб Србије „Наша крила”** (НАКС) (енгл. //National Aeroclub of Serbia//), удружење грађана. Намена му је организовано и масовније укључивање грађанства у делатности ваздухопловства,​ с посебним нагласком на ангажовање,​ едукацију и обуку младих. То је годинама доприносило стварању корисног потенцијала и значајне ваздухопловне традиције у Србији.((http://​www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/​index.php/​istorija/​252-nacionalni-aeroklub-srbije-nasa-krila-naks))
Линија 20: Линија 20:
  
 ==== Национални аеро-клуб Србије ==== ==== Национални аеро-клуб Србије ====
-/* [[Датотека:​NK br.1.jpg|мини|десно|300п|Први број листа „Наша крила“]] */+/* Датотека:​NK br.1.jpg|мини|десно|300п|Први број листа „Наша крила“ */
  
 Аеро-клуб је основан у Београду у кафани „код Белог орла“ 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера,​ Орестије Крстић,​ Драгољуб Ристић,​ [[Сава Микић]],​ Драгиша Вујић, [[Арчибалд Рајс|др Рудолф Арчибалд Рајс]], Драгољуб Митровић-Јанковић,​ Драгош Адамовић,​ Јован Шрепловић,​ Атилије Распор,​ Сава Симић, Михајло Бошковић,​ Петар Ђурковић,​ Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аеро-клуба изабран је др Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера,​ за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић. Аеро-клуб је основан у Београду у кафани „код Белог орла“ 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера,​ Орестије Крстић,​ Драгољуб Ристић,​ [[Сава Микић]],​ Драгиша Вујић, [[Арчибалд Рајс|др Рудолф Арчибалд Рајс]], Драгољуб Митровић-Јанковић,​ Драгош Адамовић,​ Јован Шрепловић,​ Атилије Распор,​ Сава Симић, Михајло Бошковић,​ Петар Ђурковић,​ Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аеро-клуба изабран је др Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера,​ за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.
Линија 35: Линија 35:
  
 ===== Значајни датуми ===== ===== Значајни датуми =====
-/* [[Датотека:​Dom Aerokluba.JPG|мини|десно|300п|Зграда Аеро-клуба у Београду]] */+/* Датотека:​Dom Aerokluba.JPG|мини|десно|300п|Зграда Аеро-клуба у Београду */
  
   * **22. 10. 1921** — основан Српски аероклуб,​   * **22. 10. 1921** — основан Српски аероклуб,​
Линија 47: Линија 47:
   * **15. 2. 1932** — спајају се Аероклуб и Удружење резервних авијатичара,​   * **15. 2. 1932** — спајају се Аероклуб и Удружење резервних авијатичара,​
   * **1935** — завршена изградња Дома Аероклуба у Београду((http://​www.politika.rs/​rubrike/​Magazin/​Dom-za-pilote-i-udavache.lt.html))((арх. Војин Симеоновић))((А. Мијалковић,​ Увек у најбољем друштву,​ Политика-Магазин 877, 20.07.2014, Београд))   * **1935** — завршена изградња Дома Аероклуба у Београду((http://​www.politika.rs/​rubrike/​Magazin/​Dom-za-pilote-i-udavache.lt.html))((арх. Војин Симеоновић))((А. Мијалковић,​ Увек у најбољем друштву,​ Политика-Магазин 877, 20.07.2014, Београд))
-  * **1935** — Аеро-клуб добија назив ​[[Краљевски југословенски аероклуб Наша крила|Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”]]+  * **1935** — Аеро-клуб добија назив Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”
   * **1941** — окупациони командант Србије генерал-пуковник Максимилијан фон Вајкс забрањује рад и распушта Аеро-клуб.   * **1941** — окупациони командант Србије генерал-пуковник Максимилијан фон Вајкс забрањује рад и распушта Аеро-клуб.
  
Линија 75: Линија 75:
  
 ===== Аеро-клуб данас ===== ===== Аеро-клуб данас =====
-/* [[Датотека:​NK br 36.jpg|мини|десно|300п|Часопис „Наша крила“,​ лист Националног аеро-клуба Србије „Наша крила“ (НАКС)]] */+/* Датотека:​NK br 36.jpg|мини|десно|300п|Часопис „Наша крила“,​ лист Националног аеро-клуба Србије „Наша крила“ (НАКС) */
  
 После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аеро-клуба Наша крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аеро-клуба Наша крила. Предратни чланови Аеро-клуба су били: Милорад Марковић,​ Душан Веселиновић,​ [[Бранислав Јовановић]],​ Манојло Глушћевић,​ Владимир Шамс, Душан Петровски,​ [[Георгије Нинчић]],​ Владимир Ајваз, Александар Петровић,​ Драган Крстић,​ Мирољуб Јевтовић,​ Милош Мариновић,​ Миливоје Јовановић,​ Раде Милорадовић,​ Михајло М. Јовановић,​ Светозар Здравковић,​ Слободан Кнежевић и Бранислав Зумбуловић. После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аеро-клуба Наша крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аеро-клуба Наша крила. Предратни чланови Аеро-клуба су били: Милорад Марковић,​ Душан Веселиновић,​ [[Бранислав Јовановић]],​ Манојло Глушћевић,​ Владимир Шамс, Душан Петровски,​ [[Георгије Нинчић]],​ Владимир Ајваз, Александар Петровић,​ Драган Крстић,​ Мирољуб Јевтовић,​ Милош Мариновић,​ Миливоје Јовановић,​ Раде Милорадовић,​ Михајло М. Јовановић,​ Светозар Здравковић,​ Слободан Кнежевић и Бранислав Зумбуловић.
Штампање