Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

адолф_аврил [2016/12/04 19:34]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
адолф_аврил [2016/12/31 11:36] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија
 +| име ​                = Адолф
 +| презиме ​            = Аврил
 +| слика ​              = Адолф Аврил.jpg
 +| опис_слике ​         = Адолф Д’ Аврил (1883)
 +| пуно_име ​           = Адолф Д’ Аврил
 +| дан_рођења ​         = 17.
 +| месец_рођења ​      = август
 +| година_рођења ​      = 1822.
 +| место_рођења ​      = [[Париз]]
 +| држава_рођења ​      = [[Француска]]
 +| дан_смрти ​          = 27.
 +| месец_смрти ​       = октобар
 +| година_смрти ​       = 1904.
 +| место_смрти ​       = [[Шато де Копиер]]
 +| држава_смрти ​       = [[Француска]]
 +| националност ​       = [[Француз]]
 +| држављанство ​       = 
 +| занимање ​           = правник&​lt;​br /&​gt;​дипломата&​lt;​br /&​gt;​књижевник
 +| познат_по ​          ​= ​
 +| потпис ​             = 
 +}} */
 +====== Адолф Аврил ======
 +**Адолф Аврил** или **Луј Мари Адолф барон Даврил** (фра. //​Louis-Marie Adolphe baron d'​Avril//​) (Париз,​ 17. август 1822 — Шато де Копиер,​ 27. октобар 1904), француски правник,​ дипломата и писац; генерални конзул Француске у Букурешту,​ опуномоћени министар у Чилеу.
  
 +===== Биографија =====
 +Родио се у Паризу 1822. године. Већ у раној младости започео је рад на историји и политици. Од 1847. године започео је да ради за Министарство спољних послова,​ са посебним занимањем за Источно питање.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)) Од 1849. био је аташе Министарства и затим у правник политичке дирекције. Од 1852. налазио се на мисију у Србији,​ Босни и Херцеговини.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))
 +
 +Године 1854. постао је француски дипломата у Букурешту((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)), а 1866.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) његов генерални конзул. Оженио се Румунком и са њом започео да се интересује,​ не само за румунски,​ већ и за све балканске народе и оне који живе на Дунаву,​ за њихове језик, поезију,​ цркву, предања,​ обичаје,​ да их проучава и лако је успевао да их разуме.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
 +
 +Године 1862. издао је превод Косовског циклуса у десетерцу на француски језику (фра. //La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe//). Радио је и друге преводе.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) У периоду 1865—1876. путовао је по Далмацији,​ Црној Гори, Хватској,​ Чешкој и Галицији.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))
 +
 +Године 1867.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) одређен је за француског делегата у Међународној дунавској комисији у [[Галац]]у 1868. године. У периоду 1870—1871. био је шеф четвртог батаљона народне гарде,​((Годишњак IX, 1896, стр. 339)), а затим је 1873. премештен у [[Цариград]].((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)) где се налазио као био делегат у Међународној комисији за Сујецки канал.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))
 +
 +У исто време је проучавао историју,​ посебно установе и обреда источне православне цркве, националне цркве на Балканском полуострву,​ њихов развита,​ судбин,​ и њихов однос према римокатоличкој цркви.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
 +
 +Проучавао је и стару француску књижевност,​((Миодраг Ибровац,​ 1925, стр. 105)) спада у значајне француске фолклористе. Био је члан Друштва за старе француске текстове (фра. //Société pour des anciens textes Français//​) и једно време њен председник.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393)) Његов превод на модеран француски песме о Роланду (фра. //Chanson de Roland//) објављен 1865. сматра се за један од најбољих.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) Доживео је 5 издања до његове смрти.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393))
 +
 +Године 1876. постављен је за француског посланика у Чилеу, у Јужној Америци,​ где је остао све до 1882, када је пензионисан. Од тада се бавио искључио књижевним и научним радом.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
 +
 +Био је дописни ​ члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 25. јануара/​6. фебруара 1870, а почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] од 15/27. новембра 1892.((Љ. Никић, Г. Жујовић,​ Г. Радојчић-Костић,​ 2007, стр. 4))
 +
 +===== Дела =====
 +  * //La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe//, превод Косовског циклуса песама на француски (1862)
 +  * //Documents relatifs aux Eglises de l'​Orient//​ (1862)
 +  * //La Bulgarie chretienne//​ (1863)
 +  * //La Chaldee chretienne//​ (1863)
 +  * //​L'​Arabie contemporaine//​ (1868)
 +  * //La France au Montenegro//​ (1876)
 +  * //Voyage sentimental dans les pays slaves// (1876)
 +  * //Saint Cyrille et Saint Methode// (1885)
 +  * //​Negociations relatives au traite de Berlin// (1887)
 +  * //Les femmes dans l'​epopee iranienne// (1888)
 +  * //Les Eglises autonomes et autocephales//​ (1895)
 +  * //Chanson de Roland// (1865), превод на модерни француски
 +
 +===== Литература =====
 +  * Стојан Бошковић,​ //​[[https://​archive.org/​stream/​godinjak00akadgoog#​page/​n393/​mode/​2up|Некролози:​ Адолф д’ Аврил]]//,​ Годишњак,​ број XIX, Српска краљевска академија,​ Београд,​ 1906, стр. 382—394
 +  * //​[[https://​archive.org/​stream/​godisnjak01akadgoog#​page/​n351/​mode/​2up|Биографије чланова академије:​ Адолф д’ Аврил]]//,​ Годишњак,​ број IX, Српска краљевска академија,​ Београд,​ 1896, стр. 339—341
 +  * Љ. Никић, Г. Жујовић,​ Г. Радојчић-Костић,​ //​[[http://​www.sanu.ac.rs/​Biblioteka/​BiografskiRecnik.pdf|Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности,​ српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947)]]//,​ уредник Никша Стипчевић,​ Српска академија наука и уметности,​ Београд,​ 2007.
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ број 1, А-Х, уредник Миодраг Ибровац,​ Биоблиографски завод д. д., Загреб,​ 1925, стр. 104—105
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=4,​|Сајт САНУ]]
Штампање