Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
адолф_аврил [2016/12/31 11:36]
жељко_тодоровић Сређивање*
адолф_аврил [2019/09/18 18:54] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 22: Линија 22:
 }} */ }} */
 ====== Адолф Аврил ====== ====== Адолф Аврил ======
-**Адолф Аврил** или **Луј Мари Адолф барон Даврил** (фра. //​Louis-Marie Adolphe baron d'​Avril//​) (Париз,​ 17. август 1822 — Шато де Копиер,​ 27. октобар 1904), француски правник,​ дипломата и писац; генерални конзул Француске у Букурешту,​ опуномоћени министар у Чилеу.+**Адолф Аврил** или **Луј Мари Адолф барон Даврил** (франц. //​Louis-Marie Adolphe baron d'​Avril//​) (Париз,​ 17. август 1822 — Шато де Копиер,​ 27. октобар 1904), француски правник,​ дипломата и писац; генерални конзул Француске у Букурешту,​ опуномоћени министар у Чилеу.
  
 ===== Биографија ===== ===== Биографија =====
Линија 29: Линија 29:
 Године 1854. постао је француски дипломата у Букурешту((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)), а 1866.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) његов генерални конзул. Оженио се Румунком и са њом започео да се интересује,​ не само за румунски,​ већ и за све балканске народе и оне који живе на Дунаву,​ за њихове језик, поезију,​ цркву, предања,​ обичаје,​ да их проучава и лако је успевао да их разуме.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386)) Године 1854. постао је француски дипломата у Букурешту((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)), а 1866.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) његов генерални конзул. Оженио се Румунком и са њом започео да се интересује,​ не само за румунски,​ већ и за све балканске народе и оне који живе на Дунаву,​ за њихове језик, поезију,​ цркву, предања,​ обичаје,​ да их проучава и лако је успевао да их разуме.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
  
-Године 1862. издао је превод Косовског циклуса у десетерцу на француски језику (фра. //La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe//). Радио је и друге преводе.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) У периоду 1865—1876. путовао је по Далмацији,​ Црној Гори, Хватској,​ Чешкој и Галицији.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))+Године 1862. издао је превод Косовског циклуса у десетерцу на француски језику (франц. //La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe//). Радио је и друге преводе.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) У периоду 1865—1876. путовао је по Далмацији,​ Црној Гори, Хватској,​ Чешкој и Галицији.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))
  
-Године 1867.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) одређен је за француског делегата у Међународној дунавској комисији у [[Галац]]у 1868. године. У периоду 1870—1871. био је шеф четвртог батаљона народне гарде,​((Годишњак IX, 1896, стр. 339)), а затим је 1873. премештен у [[Цариград]].((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)) где се налазио као био делегат у Међународној комисији за Сујецки канал.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))+Године 1867.((Годишњак IX, 1896, стр. 339)) одређен је за француског делегата у Међународној дунавској комисији у Галацу 1868. године. У периоду 1870—1871. био је шеф четвртог батаљона народне гарде,​((Годишњак IX, 1896, стр. 339)), а затим је 1873. премештен у Цариград.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 385)) где се налазио као био делегат у Међународној комисији за Сујецки канал.((Годишњак IX, 1896, стр. 339))
  
 У исто време је проучавао историју,​ посебно установе и обреда источне православне цркве, националне цркве на Балканском полуострву,​ њихов развита,​ судбин,​ и њихов однос према римокатоличкој цркви.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386)) У исто време је проучавао историју,​ посебно установе и обреда источне православне цркве, националне цркве на Балканском полуострву,​ њихов развита,​ судбин,​ и њихов однос према римокатоличкој цркви.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
  
-Проучавао је и стару француску књижевност,​((Миодраг Ибровац,​ 1925, стр. 105)) спада у значајне француске фолклористе. Био је члан Друштва за старе француске текстове (фра. //Société pour des anciens textes Français//​) и једно време њен председник.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393)) Његов превод на модеран француски песме о Роланду (фра. //Chanson de Roland//) објављен 1865. сматра се за један од најбољих.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) Доживео је 5 издања до његове смрти.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393))+Проучавао је и стару француску књижевност,​((Миодраг Ибровац,​ 1925, стр. 105)) спада у значајне француске фолклористе. Био је члан Друштва за старе француске текстове (франц. //Société pour des anciens textes Français//​) и једно време њен председник.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393)) Његов превод на модеран француски песме о Роланду (франц. //Chanson de Roland//) објављен 1865. сматра се за један од најбољих.((Миодраг Ибровац,​ 1925, 104)) Доживео је 5 издања до његове смрти.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 393))
  
 Године 1876. постављен је за француског посланика у Чилеу, у Јужној Америци,​ где је остао све до 1882, када је пензионисан. Од тада се бавио искључио књижевним и научним радом.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386)) Године 1876. постављен је за француског посланика у Чилеу, у Јужној Америци,​ где је остао све до 1882, када је пензионисан. Од тада се бавио искључио књижевним и научним радом.((Стојан Бошковић,​ 1906, стр. 386))
Штампање