Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
адам_драгосављевић [2016/12/30 19:29]
жељко_тодоровић Сређивање*
адам_драгосављевић [2018/10/11 21:43] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{Биографија ​
 +| име = Адам ​
 +| презиме       = Драгосављевић
 +| слика = АдамДрагосављевић.jpg
 +| ширина_слике ​       = 
 +| опис_слике =
 +| дан_рођења ​         = 1. 
 +| месец_рођења ​       = март
 +| година_рођења ​      = 1800.
 +| место_рођења = Беременд
 +| држава_рођења = Хабзбуршка монархија
 +| дан_смрти ​          = 28.
 +| месец_смрти ​        = јун
 +| година_смрти ​       = 1862.
 +| место_смрти = Опатовац ​
 +| држава_смрти = Хабзбуршка монархија
 +| боја ​               = 
 +}} */
 +====== Адам Драгосављевић ======
 +**Адам Драгосављевић** (Беременд,​ 1. март 1800 — Опатовац,​ 28. јун 1862), српски књижевник,​ филилог,​ учитељ и директор школа. Један је од првих присташа правописне реформе [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]]. Био је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]].
  
 +===== Школовање =====
 +Адам Драгосављевић се родио 1. марта 1800. у тада потпуно српском насељу Бремену (Бермент) у [[Барања|Барањи]].((„ЖИ”,​ [[http://​digital.bms.rs/​ebiblioteka/​pageFlip/​reader/​index.php?​type=numerated&​amp;​id=4250&​amp;​m=2&​amp;​k=1#​page/​8/​mode/​2up|Ђ. Магарашевић:​ A. Драгосављевић. ЛМС 188 (1896) 1–32]]))((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 1, 553)) Са две године остао је без оца. Основну школу почео је да учи у Берменту,​ затим у Кишфалубу (Кисфалуди),​ Медини и Качвалу.((НА))((ЖИ)) Током 1813. отишао је у [[Сигет]],​ где га је један трговац позвао да се школује,​ а заправо је морао да шегртује и надничи.((ЖИ)) После тога похађао је 1814. мађарску школу у Харшању.((ЖИ)) Пошто је научио црквено појање постао је учитељ и звонар најпре годину дана у Бездеку,​ а затим једну годину у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]] (тада се звао Моноштор).((НА)) Са уштеђевином отишао је и био примљен 1817. у сомборској учитељској школи (тзв. препарандији).((ЖИ)) Ту се први пут упознао са делима [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]]. Поред школских предмета већ тада је много читао све о српском језику и правопису. Своје професоре изненадио је ђачком дизертацијом //О Диалекту Србскога иезика//​ (1818—1819).((ЖИ)) Учитељску школу у [[Сомбор]]у завршио је 1819.((ЖИ)) Током 1819. уписао се у гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], чији директор је био чувени слависта [[Павел Јосеф Шафарик]]. Пошто је знао нешто латинскога уписао се директно у други разред. У винковачку гимназију уписао се 1820. да би боље научио немачки.((ЖИ)) У [[Винковци]]ма је 1822. завршио гимназију и ту је боравио до 1823.((ЖИ))
 +
 +===== Учитељ =====
 +По окончању гимназије запослио се као учитељ у [[Шиклош]]у,​ где је боравио од 1823. до 1827.((ЖИ)) Већ тада дописивао се са [[Вук Стефановић Караџић|Вуком Стефановићем Караџићем]]. Након тога био је учитељ у Мохачу (1827—1830),​ па онда у Вуковару (1830—1838). Једну зиму је провео са Вуком Стефановићем Караџићем и помагао му је у сакупљању и сређивању речи и народних умотворина.((НА)) Био је 1838. општински бележник у [[Шид]]у,​ а када му је власт дала отказ отишао је 1839. у [[Београд]],​ где је радио у суду. Вратио се у Шид 1840. пошто су му поново понудили посао бележника,​ али ту је постао и директор српских школа.((ЖИ)) Од 1860. радио је као општински бележник у Гибарацу код Шида.
 +
 +===== Филолог и присташа Вукове реформе =====
 +Најпре је био под утицајем [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]],​ а онда под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]]. Постао је пропагатор народнога језика у школи и књижевности.((НА)) Био је Вуков велики пријатељ и помоћник.((НА)) Још као учитељ у Шиклошу радио је по Вуковом правопису и обрађивао српску граматику,​ па га је школска управа због тога оштро упозорила.((ЖИ)) Драгосављевићева ода владици Стефану Станковићу 1829. друга је књига штампана Вуковим правописом.((НА)) Поред више школских књига објавио је много чланака у [[Летопис матице српске|Летопису матице српске]] и у Бачкој Вили. Највише је био заинтересован за писменост и како да се најлакше научи да се чита и пише. Његов најважнији рад //​Буквар//​ остао је нештампан. Био је то први српски буквар,​ а састављен је синтетичком методом. Вуку је слао народне песме, речи и друге народне умотворине из Барање и Срема. Током 1842. постао је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]].
 +
 +===== Дела =====
 +  * //Ода Г. Стеф. Станковићу Епис. Будимск.//,​ Будим 1829.
 +  * //​Преосвештеному господину Стефану Станковићу православном скоропостављеном епископу будимском припевка од учитеља Муачког//,​ Будим, 1829.
 +  * //​Постанак'​ славенски слова или писменост'​ каква је и каква треба да је у србском'​ језику//,​ Београд,​ 1840.
 +  * //​Немачка граматика за децу с'​рпску. Парче друго//,​ Нови Сад, 1843.
 +  * //​Немачка граматика : за децу и за свакога,​ који је рад немачки језик из књîга да научи//,​ Пешта, 1851.
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​digital.bms.rs/​ebiblioteka/​pageFlip/​reader/​index.php?​type=numerated&​amp;​id=4250&​amp;​m=2&​amp;​k=1#​page/​8/​mode/​2up|Ђ. Магарашевић:​ A. Драгосављевић. ЛМС 188 (1896) 1–32]]
 +  * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 1, 553
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​www.sanu.ac.rs/​Clanstvo/​IstClan.aspx?​arg=145,​|Биографија на сајту САНУ]]
Штампање