Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

агрипина_старија [2016/12/02 15:29]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
агрипина_старија [2016/12/30 19:12] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* [[Слика:​Agripina Maior (M.A.N. Madrid) 01.jpg|д|мини|215п|Агрипина Старија]] */
 +====== Агрипина Старија ======
 +**Агрипина Старија** (лат. //Agrippina Maior//), са правим именом Випсанија Агрипина (14. пре Христа — 18. октобар 33), истакнута римска племкиња из Јулијевско-клаудијевске династије,​ позната као Германикова супруга,​ [[Калигула|Калигулина]] мајка, Неронова бака и Августова унука. Била је прва жена, која је пратила свога мужа на војне кампање.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +===== Порекло,​ породица и рођаци =====
 +Агрипина Старија је рођена у Атини 14. пре Христа као друга ћерка [[Марко Випсаније Агрипа|Марка Випсанија Агрипе]] и Јулије Старије. [[Јулија Старија]] била је једино дете из брака Августа и Скрибоније. Агрипи је брак са Јулијом био трећи, па је због друга два брака имао још деце Випсанију Агрипину и Випсанију Марцелу,​ које су биле Агрипине полусестре. Јулија и Агрипа имали су још четворо деце, тако да је Агрипина Старија имала сестру и 3 брата: [[Јулија Млађа|Јулију Млађу]],​ [[Гај Цезар|Гаја Цезара]],​ [[Луције Цезар|Луција Цезара]] и [[Агрипа Постум|Агрипу Постума]]. Агрипина Старија кратко је као дете живела у Атини, а онда се са породицом вратила у Рим. Њен отац ​ Агрипа,​ који је био Августов најближи сарадник,​ умро је 12. пре Христа. Август је тада прислио свога пасторка Тиберија да се разведе од своје вољене жене Випсаније Агрипине и да се ожени са Августовом ћерком [[Јулија Старија|Јулијом Старијом]]. Брак Тиберија и Јулије био је несретан брак, а Јулија је отворено излазила са другим мушкарцима,​ па је Август 2. пре Христа протерао Агрипинину мајку Јулију Старију из Рима. Агрипина Старија отада више није видела своју мајку. Тиберије се био развео од Јулије и живео је једно време на Родосу.
 +
 +===== Одгој код Августа =====
 +Агрипина је отада подизана заједно са својим рођацима код деде Августа и његове супруге [[Ливија|Ливије]].((Светоније Август 64)) Према Светонију Агрипина је код Августа имала строг одгој и образовање,​ па су их чак учили да преду и да ткају.((Светоније Август 64)) О њиховим дневним активностима водио се царски дневник.((Светоније Август 64)) Није смела да се среће са странцима без Августовога одобрења.
 +
 +===== Удаја за Германика =====
 +Агрипина Старија се између 1. пре Христа и 5. године удала за свога рођака Германика,​ који је био изузетно популаран и код народа,​ а касније и код војске. Август је наредио [[Тиберије|Тиберију]] да Германика усвоји као сина, настојећи на тај начин да осигура наслеђе да после Тиберија на власт дође Германик. Агрипина и Германик су били посвећени једно другом. Била је лојална жена, која је подржавала свога супруга,​ што посебно истиче римски историчар Тацит. Агрипина и германик су имали деветоро деце, од чега је троје умрло младо. Преживело је шесторо деце: Нерон Цезар, Друз Цезар, Гај Јулије Цезар Германик (будући цар [[Калигула]]),​ будућа царица [[Агрипина Млађа]],​ [[Јулија Друсила]] и [[Јулија Ливила]].((Светоније,​ Калигула 7)) Преко Агрипине Млађе Агрипина Старија је била бака цара Нерона. Агрипина је била једним делом и популарна због великога броја деце, коју је родила.
 +
 +===== На походима са Германиком =====
 +[[Германик]] је био веома популаран и стекао је славу ратујући у Германији и Галији. Агрипина са децом га је пратила на његовим походима. Било је то за римске прилике неуобичајено,​ јер су обично жене остајале код куће. Агрипина је на тим походима стекла углед као храбра жена. За време боравка у Германији Агрипина се доказала и по ефикасној дипломатској вештини. Германика би знала да подсећа на његове односе са Августом. Када је избила војна побуна 14. године тада је сенатска комисија саветовала Германику да евакуише трудну Агрипину и децу код Тревира.((Тацит 1.40)) Према Касије Диону приликом њенога одласка војска је заробила њу и Калигулу.((Касије Дион 57.5)) На Германиково инзистирање њу су пустили,​ јер је била трудна,​ а онда су пустили и малога Калигулу.((Касије Дион 57.5)) Међутим,​ према Тацитовој верзији била је код војске толико омиљена да је њен одлазак толико погодио војску да су се покајали и сами су казнили кривце за побуну.((Тацит 1.44)) Изгледа да је прва верзија вероватнија,​ а да је друга верзија наклоњенија Германику и да је њу у оптицај пуштала Агрипина.((Barrett стр. 9)) [[Германик]] је са војском био прешао Рајну и више пута је ратовао по Германији,​ а једном приликом се раширила гласина да је римска војска опкољена и да се Германи крећу према галским провинцијама.((Тацит 1.69)) Успаничена војска је намеравала да сруши мост на Рајни, али присебна Агрипина Старија их је спречила у томе, па се касније римска војска могла вратити преко неоштећена моста.((Тацит 1.69))
 +
 +===== Германикова смрт =====
 +Агрипина и [[Германик]] отпутовали су 19. године на Блиски исток. Ту се Германик посвађао са управником Сирије [[Гнеј Калпурније Писон|Гнејем Калпурнијем Писоном]] и недуго након тога умро је у Антиохији под мистериозним околностима. Сумњало се да га је Писон отровао,​ а постојале су и сумње да је то било по Тиберијевом наређењу. Агрипина је исто тако веровала да је убијен и била је спремна за освету.((Тацит 2.75)) Германик је пред смрт Агрипини саветовао да у име деце савлада своју плаховиту природу и да не изазива моћније од себе, мислећи при томе на [[Тиберије|Тиберија]].((Тацит 2.72)) Агрипина је била у великој жалости након Германикове смрти. Са децом и Германиковим пепелом вратила се у Рим, где је одржана величанствена сахрана Германика у Августовом маузолеју.((Тацит 3.4)) Том приликом народ је исказао велику љубав према Агрипини,​ називајући је јединим изданком Августове крви.((Тацит 3.4)) Вративши се у Рим оптужила је Гнеја Калпурнија Писона да је одговоран за Германикову смрт. Према Тациту оптужба није могла да докаже тровање,​ али појавили су се докази о Писоновој издаји,​ па је он починио самоубиство.
 +/* [[Слика:​Benjamin West 001.jpg|д|мини|230п|Агрипина се искрцава у Бриндизију са пепелом свога мужа Германика,​ слика Бенџамина Веста (1768)]] */
 +===== Затегнути односи са Тиберијем =====
 +Од 19. до 29. године Агрипина Старија живела је на Палатину у Риму. Своју преосталу децу подизала је она, [[Ливија]] и Германикова мајка [[Антонија Млађа]]. Агрипина је временом постајала усамљена и болесна,​ а поумирали су јој и многи рођаци. Била је у затегнутим односима са Тиберијем,​ а можда и са Ливијом. Преторијански префект [[Сејан]] потицао је код Тиберија мржњу према Агрипини.((Тацит 4.12,​4.17,​4.39)) Укључила се у политичке комбинације Тиберијевога царскога двора настојећи да осигура позиције за своје синове са циљем да наследе Тиберија. При томе се противила идеји да Тиберијев унук и [[Ливила|Ливилин]] син [[Тиберије Гемел]] постане наследник. Није била довољно опрезна приликом својих жалби Тиберију због Германикове смрти. Агрипина се прикључила групи римских сенатора,​ која се опирала растућем утицају и моћи преторијанскога перфекта Елија Сејана. Сејан је заједно са Ливилом подржавао династичке амбиције Ливилинога сина Тиберија Гемела,​ а  противио се династичким амбицијама Агрипине Старије и њених синова. За Тиберија Агрипина је била све мање поуздана. Током 26. године тражила је Тиберија одобрење да се уда за свога зета сенатора Гаја Асинија Гала Салонина,​ али Тиберије то није одобрио због могућих политичких импликација.
 +
 +===== Прогон на острво =====
 +Коначни раздор између ње и Тиберија потпалио је [[Сејан]],​ који јој је тврдио да Тиберије намерава да је отрује. [[Тиберије]] је пажљиво припремао тренутак када ће да је позове на вечеру у царску палату. На вечери понудио јој је јабуку,​ да би тестирао Агрипину. Агрипина је сумњала да је јабука отрована,​ па је одбила да је куша. То је био Тиберијев последњи позив Агрипини на вечеру. Агрипина је касније тврдила да ју је Тиберије покушао да отрује. Тиберије није могао да опрости такву увреду,​ тако да је ухапшена на Сејанову иницијативу,​ а по Тиберијевом наређењу изгледа 27. године заједно са своја два сина Нероном и Друсом. Била је најпре 27. године стављена у кућни притвор.((Barrett Agrippina стр. 36)) Њена деца су у то време остала код Ливије. Коначни напад на Агрипину уследио је 29. након Ливијине смрти. Тиберије је лажно оптужио Агрипину да је планирала да потражи заштиту крај Августове слике или крај римске војске ван Рима. Суђено јој је пред римским Сенатом. Осуђена је 31. године на прогон на острво Пандатарија (сада Вентотене) у Тиренском мору, крај обале Кампаније. Било је то исто острво,​ где је раније била протерана њена мајка.
 +
 +===== Смрт =====
 +Народ је протестовао на улицама због њенога хапшења. Агрипина је протествовала у затвору. Једном приликом [[Тиберије]] је наредио стражи да је избичују,​ па је том приликом изгубила око. Одбијала је да прима храну, па су је хранили на силу, али она је касније себе изгладнила до смрти. Умрла је 18. октобра 33. године. Њен син Друс био је утамничен у затвору,​ где је умро 31, а други син Нерон је извршио самоубиство недуго након суђења. Након Тиберијеве смрти Агрипинин син [[Калигула]] постао је 37. године нови римски цар. Он је одмах по ступању на власт донео у Рим пепео своје мајке и брата и приредио им сахрану у Августовом маузолеју.
 +
 +===== Литература =====
 +  * Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац,​ Тема, Београд,​ 2006.
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Suetonius/​12Caesars/​home.html|Светоније]]
 +  * Гај Светоније Транквил,​ Дванаест римских царева,​ превод Николе Шопа, Дерета,​ Београд,​ 2001.
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Cassius_Dio/​home.html|Касије Дион]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Velleius_Paterculus/​home.html|Велеј Патеркул]]
 +  * Seager, Robin, Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297
 +  * Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire, Yale University Press, New Haven, 1996, ISBN 0203012356
 +  * Barrett, Anthony A , Caligula: the corruption of power, London: Batsford (1989), ISBN 0-7134-5487-3
Штампање