Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

агис_iii [2016/12/01 15:06]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
агис_iii [2016/12/30 19:01] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Агис III ======
 +**Агис III** или **Агид III** (до 331. пре Христа),​ краљ Спарте из линије Еуропонтида. Владао је од 338. до 331. пре Христа. Уз персијску финансијску подршку покушао је да искористи одсуство македонске војске и да поврати спартанску хегемонију на Пелопонезу. У једној од највећих античких битака бици код Мегалопоља 331. пре Христа македонска војска под вођством [[Антипатар|Антипатра]] победила је готово дупло мању спартанску војску под Агисовим вођством. Агис је погинуо у тој бици.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +===== Почетак власти =====
 +Син је краља [[Архидам III|Архидама III]], кога је наследио 338. пре Христа. Наследио је свога оца у време [[Битка код Херонеје|битке код Херонеје]],​ када је започео период македонске хегемоније у Грчкој. Спарта се морала суочити са почетком македонске хегемоније,​ када су многи спартански суседи признали превласт Македоније на Пелопонезу. Сви спартански суседи постали су чланови Коринтског савеза.
 +
 +===== Савез са Персијом =====
 +Током 335. или 334. пре Христа Агис је преко посредника био у преговорима са [[Мемнон са Родоса|Мемноном са Родоса]].((Cartledge стр. 18)) Током 333. пре Христа послао је изасланика код персијскога цара [[Даријe III|Дарија III]] у Сузу.((Cartledge стр. 18)) Када је [[Александар Македонски]] током 333. пре Христа започео са великим операцијама против Персије Агис је отишао је са једном триремом и састао се на острву Сифос са персијским заповедницима Фарнабаза и Аутофрадата.((Cartledge стр. 18)) Тражио је од њих новац и наоружање да би започео са операцијама у Грчкој против [[Александар Македонски|Александра Македонског]],​ па је добио 30 таланата и 10 трирема.((Cartledge стр. 18)) Вести о македонској победи над Персијанцима у бици код Иса 333. пре Христа омеле су његове планове. Ипак након персијског пораза много грчких плаћеника више није било у персијској служби,​ па су нашли новог послодавца Агиса. Агис је послао свога брата Агесилаја на Крит да би осигурао спартанску превласт на острву,​ а онда је и сам 332. пре Христа учествовао у тим операцијама.((Cartledge стр. 19)) Изледа да су у томе и успели. Вратио се на Пелопонез крајем 332. пре Христа и онда је целу зиму покушавао да добије подршку за устанак против Македонаца.((Cartledge стр. 19)) Посебно је покушао да добије подршку у Атини.
 +
 +===== Рат против Македоније =====
 +Током 331. пре Христа македонски војсковођа [[Зоприон]] био је тешко поражен у рату против Скита. Поред тога избила је побуна и у Тракији,​((Диодор,​ 17.62)) па је Агис искористио прилику да објави рат против Македоније. Предводио је велику војску у којој је поред Спартанаца било и 8.000 грчких најамника. Агис је заповедао војском од  20.000 пешака и 2.000 коњаника.((Диодор,​ 17.62)) У бици на Пелопонезу победио је македонског генерала Корага. Након те победе Спарти су се прикључили и други чланови савеза Елида, Ахаја и Аркадија.((Cartledge стр. 20)) Међутим Агис није успео да добије подршку Атине.((Cartledge стр. 20)) Атини су деломично биле везане руке, пошто се у Александровој војсци налазило 4.000 војника,​ који су на тај начин били таоци.((Cartledge стр. 20)) Једино су  Мегалопољ и Ахајска Пелена били верни Македонцима,​ па су  Спарта и њени савезници опседали Мегалопољ. У то време [[Антипатар]] се налазио у Тракији,​ где је био заузет гушењем побуне. Спарта је имала шансе да заузме Мегалопољ пре доласка веће македонске војске. Ипак град је издржао опсаду све док није дошао Антипатар.
 +
 +===== Битка код Мегалопоља =====
 +Дошло је до битке код Мегалопоља 331. пре Христа. Спартанска војска је била квалитетнија од македонске,​ али македонска војска је била бројнија. Око 40.000 Македонаца((Диодор,​ 17.63)) под заповедништвом Антипатра ​ борило се против 30.000 спартанских војника,​ од чега је било 2.000 коњаника.((Cartledge стр. 20)) Спартанци су дуго издржали у великој бици, али кад су им савезници били разбијени и они су се повукли у Спарту. У бици је погинуло 5.300 Спартанаца и њихових савезника и 3.500 македонских војника.((Диодор,​ 17.63)) Агис III је одлично борио и био је тешко и смртно рањен на неколико места. Док су га војници носили према Спарти нашли су се опкољени од стране непријатељске војске.((Диодор,​ 17.63)) Својим војницима ​ наредио је да беже и да се спасу, а он се наоружао и на коленима је одбијао непријатеља. Неколико њих је убио док и сам није погинуо.((Диодор,​ 17.63))
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Diodorus_Siculus/​home.html|Диодор са Сицилије]]
 +  * Paul Cartledge and Antony Spawforth, Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities, Routledge London (2005), ISBN 0-415-26277-1
Штампање