Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

агесиполид_i [2016/12/01 14:40]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
агесиполид_i [2016/12/30 18:54] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +/* [[Слика:​Sparta ruins.PNG|д|мини|220п|Рушевине Спарте]] */
 +====== Агесиполид I ======
 +**Агесиполид I** или **Агесиполис I** (грч. //​Ἀγησίπολις//​),​ краљ Спарте из линије Агијада од 394. пре Христа до 380. пре Христа. Залагао се за умеренију политику у односима са другим грчким градовима и противио се [[Агесилај II|Агесилајевој]] политици наметања спартанске хегемоније.((<​color red>​Чланак пренесен са Историјске енциклопедије</​color>​))
  
 +===== Наслеђује оца =====
 +Дошао је на власт у време када су Персијанци помагали стварање савеза грчких државица против Спарте. Теба, Атина, Коринт и Аргос формирали су савез против Спарте. Они су започели [[Коринтски рат]] против Спарте. Спарта је због тога била присиљена да повуче краља [[Агесилај II|Агесилаја II]] из Мале Азије, где је ратовао против Персије. Теба је победила спартанску војску у [[Битка код Халијарта|бици код Халијарта]] 395. пре Христа. У тој бици погинуо је спартански војсковођа [[Лисандар]]. Агесиполидов отац [[Паусанија II]] предводио је другу војску,​ која није стигла на време. Паусанија II је покупио мртве, склопио примирје и повукао се. Због тога је био оптужен за издају,​ па је побегао из Спарте. Још малолетан Агесиполид је 394. пре Христа наследио свога оца Паусанија II. Малолетни Агесиполид и његов брат [[Клеомброт I]] били су под старатељством њиховог најближег рођака Аристодема.
 +
 +===== Поход на Аргос =====
 +Када је постао пунолетан Агесиполид је 389/388. пре Христа заповедао походом на Арголиду.((Ксенофонт,​ Хеленика 4.7.2-6)) Пре похода консултовао је Делфско пророчиште да зна да ли сме да започне поход за време Карнејских религиозних свечаности. Напредовао је кроз Арголиду више него што је напредовао Агесилај 393. пре Христа. Дошао је до Аргоса,​ али морао је да се повуче након неповољних знамења.((Ксенофонт,​ Хеленика 4.7))
 +
 +===== Рат против Мантинеје =====
 +Након [[Анталкидин мир|Анталкидина мира]] градови у Грчкој су добили аутономију,​ али Спарта се мешала у политику других градова. Обично би подржавала једну од сукобљених страна по другим грчким градовима. У неким градовима,​ који су успоставили аутономију протерали су оне, који су пре тога били на власти за време спартанске доминације.((Диодор 15.5)) Протерани би уз помоћ Спарте поново дошли на власт.((Диодор 15.5)) Спарта је најпре уз помоћ протераних покорила слабије градове,​ а онда је кренула да ратује и са значајнијим градовима. [[Анталкидин мир]] је трајао само две године. Циљ Спарте је био да се казне они њени савезници,​ који су сарађивали са непријатељима.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2.1)) Спарта је желела да спречи да се нелојалност понови. Прва жртва такве спартанске политике била је Мантинеја. Показали су се непоуздани већ више пута. Избегавали су војну службу изговарајући се светим примирјем,​ када су служили нису се трудили,​ радовали су се спартанским неуспесима и Мантинеја је раније за време рата Спарте и Аргоса помагала Аргосу шаљући му храну.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2)) Спарта је због тога тражила од Мантинеје да сруши зидине и да се врате у пет насеља из којих су населили Мантинеју.((Диодор 15.5)) Спарта није имала никаква право да то тражи по одредбама [[Анталкидин мир|Анталкидина мира]], који је гарантовао аутономију грчких градова.((Buckler стр. 192)) Мантинеја је безуспешно тражила помоћ од Атине, која није желеле да раскине мировни споразум. Спарта је 385. пре Христа започела рат против Мантинеје.
 +
 +===== Рушење Мантинеје =====
 +[[Агесилај II]] је био главни заговорник рата против Мантинеје,​ али пажљиво је избегао да њега сматрају одговорним за нарушење Анталкидина мира,​((Buckler стр. 192)) па је тражио да га ослободе заповедништва под изговором да је Мантинеја помагала његовом оцу Архидаму за време Месенијског рата.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2)) Заповедништво у рату против Мантинеје је због тога 385. пре Христа поверена Агесиполиду,​ који је опколио Мантинеју и са војском пустошио њену околину.((Buckler стр. 193)) Спартанцима су помагали њихови савезници Тебанци. Борили су се против Аркадије. Када је попустило спартанско крило у коме су се налазили Тебанци [[Пелопида]] и [[Епаминонда]] ​ били су рањени.((Плутарх,​ Пелопида 4)) Спасио их је Агесиполид,​ који је дошао са другим крилом.
 +/* [[Слика:​Halkid.JPG|д|мини|300п|]] */
 +Спартанци су опколили град. Агесиполид је скренуо ток реке, која је пролазила кроз град.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2)) На тај начин потопио је зидине. Пошто су на том месту зидине биле од непечене цигле вода је изазвала пуцање зидина.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2)) Након пуцања зидина Мантинеја се предала. Мантинеја је срушена до темеља,​ а грађани Мантинеје су расељени у четири насеља из колих су потицали.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2)) У Мантинеји је укинута демократија и успостављена је олигархија.((Buckler стр. 194)) Допуштено је да демократске вође Мантинеје оду у прогонство.
 +
 +===== Рат против Халкидичког савеза =====
 +Македонски краљ [[Аминта III]] је тражио помоћ од Спарте у рату са Олинтом,​ главним чланом [[Халкидички савез|Халкидичког савеза]]. Током 382. пре Христа дошли су у Спарту и представници Аканта и Аполоније. Тражили су да им Спарта помогне против Олинта и Халкидичког савеза,​ који их је присиљавао да уђу у конфедерацију. Представник Аканта је упозорио Спарту да су Атина и Теба послале амбасадоре у Олинт.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2.11-20)) Савез Атине, Олинта и Тебе могао је представљати велику претњу за Спарту. Представник Аканта је упозоравао да Олинт ствара моћнији савез, него што је био Беотијски савез за који се Спарта залагала да се расписти.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2.11-20)) Велика количина најбољег дрвета за бродове омогућава да Олинт постане и поморска сила. Упозорио је да пријатељство Олинта са трачким краљевима ствара могућност да Олинт контролише руднике сребра и злата крај Амфипоља.((Ксенофонт,​ Хеленика 5.2.11-20)) Спарта је одлучила да прошири своју контролу у подручје Тракије,​ па се одазвала позиву македонског краља и Аканта. Послали су 382. пре Христа више од 10.000 својих и савезничких војника под заповедништвом Фебиде.((Диодор 15.19)) Међутим [[Фебида]] је искористио неслогу у Теби и на превару је заузео тебански акропољ Кадмеју. У Теби је тада на власти била демократска странка,​ која је слала амбасадоре Олинту и представљала је опасност за саму Спарту. Фебида је поставио на влст олигархијску странку,​ која је као савезник дала део војске за спартански поход на Олинт.
 +
 +===== Неслагање са краљем Агесилајем =====
 +Агесиполид и [[Агесилај II]] нису се слагали како да воде спартанску политику. Агесиполид је сматрао да Спарта не треба да поробљава друге грчке градове и крши раније закључене мировне споразуме.((Диодор 15.19)) Говорио је да је Спарта на лошем гласу:
 +  * јер је Персији предала грчке градове у Малој Азији;
 +  * јер укида аутономију многих градова и организује их по свом интересу.((Диодор 15.19))
 +
 +[[Агесилај II]] се са друге стране залагао за спартанску хегемонију у Грчкој и доминацију над другим градовима. Фебида је у Теби успоставио олигархијску власт и успоставио је спартански гарнизон у Теби. Спарта је због тога потеза била дискредитована,​ па је сменила Фебиду,​ али оставила је гарнизон у Теби.((Диодор 15.20))
 +
 +===== Наставак рата са Олинтом =====
 +Уместо Фебиде заповедник похода на Олинт постао је Фебидин брат [[Еудамида]]. Спартанци су одлучили да помогну Аканту,​ али у почетку нису били јако успешни. У другом походу 381. пре Христа приликом напада на Олинт погинуо је [[Телеутија]],​ а Спартанци су били поражени изгубивши 1.200 војника.((Диодор 15.21)) Спартанска војска се распршила по савезничким градовима Акантом,​ Аполонијом,​ Спартолом и Потидејом.
 +
 +===== Агесиполидов поход у Халкидици и смрт =====
 +Тада је Агесиполид преузео заповедништво((Ксенофонт,​ Хеленика 5.3))((Диодор 15.22)) Кренуо је 381. пре Христа,​ али није подузимао операције све до 380. пре Христа. Имао је подршки [[Аминта III|Аминте III]] и Дерде. У његовој војсци била је и тесалска коњица. Започео је енергичну кампању и заузео је Торон. Међутим услед успешнога похода добио је грозницу и умро је у граду Афитиди на полуострву Пелена. Његово тело потопили су у мед и послали у Спарту. Иако се Агесиполид није слагао са амбициозним плановима Агесилаја II он је ипак дубоко жалио за њим. Агесиполида је наследио његов брат [[Клеомброт I]].
 +
 +===== Литература =====
 +  * [[http://​en.wikisource.org/​wiki/​Hellenica#​Book_4|Ксенофонт,​ Хеленика]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Diodorus_Siculus/​home.html|Диодор са Сицилије]]
 +  * [[http://​penelope.uchicago.edu/​Thayer/​E/​Roman/​Texts/​Plutarch/​Lives/​Pelopidas*.html#​26|Плутарх,​ Пелопида]]
 +  * John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
Штампање