Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

ага_од_медуна_и_јован_бабовић [2016/12/08 18:59]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
ага_од_медуна_и_јован_бабовић [2016/12/30 18:12] (тренутно)
жељко_тодоровић Сређивање*
Линија 1: Линија 1:
 +====== Ага од Медуна и Јован Бабовић ======
 +**Ага од Медуна и Јован Бабовић** је [[Српске народне пјесме|српска народна пјесма]]. Први пут ју је записао [[Вук Караџић]] у дјелу Пјесме јуначке новијих времена,​ књига четврта 1862.
  
 +Ова краћа пјесма описује мегдан (у пјесми медан, двобој) између аге од Медуна и Јована Бабовића из Васојевића. Ага изазива на мегдан и Јован то прихвати,​ да се не би осрамотио. У двобоју Јован одсјече шаку аги, и пусти га да иде на агину молбу да му поштеди живот. Након годину дана овај опет хоће двобој,​ тврдећи да сада добро управља сабљом и са лијевом руком. Јован га убије у двобоју и покупи његову жену и благо.
 +
 +===== Текст пјесме =====
 +0001    Књигу пише [[ага]] од Медуна,  ​
 +
 +0002    Те ју посла у Васојевиће  ​
 +
 +0003    А на име Бабовић-Јовану:  ​
 +
 +0004    „Море чу ли, Бабовић-Јоване!  ​
 +
 +0005    „Е сам чуо, ђе говоре људи,  ​
 +
 +0006    „Да си добар јунак на свијету,  ​
 +
 +0007    „Ма ни мене не куде дружина;  ​
 +
 +0008    „За тобом је вјереница љуба,  ​
 +
 +0009    „Да је такве за влашићем нема:  ​
 +
 +0010    „Но ако ти мајка није курва,  ​
 +
 +0011    „Ходи,​ дођи на Кучко збориште,  ​
 +
 +0012    „И доведи вјереницу љубу;  ​
 +
 +0013    „Ја ћ’ одовуд моју каду младу,  ​
 +
 +0014    „Ко добије,​ нек води обије!”  ​
 +
 +0015    Кад Јована књига допанула,  ​
 +
 +0016    Књигу гледа, а мајци кажује,  ​
 +
 +0017    А Јовану мајка говорила:  ​
 +
 +0018    „Хајде,​ синко, Турчину на медан!  ​
 +
 +0019    „Радија сам без тебе једнога,  ​
 +
 +0020    „Но да тако под срамоту живиш.”  ​
 +
 +0021    Ондолен се Јован подигнуо,  ​
 +
 +0022    С собом води вјереницу љубу,  ​
 +
 +0023    И отиде на Кучко збориште,  ​
 +
 +0024    И ту хагу од Медуна нађе,  ​
 +
 +0025    Он извео своју каду младу.  ​
 +
 +0026    На брицке се сабље ударише: ​
 +
 +0027    Једном ману Бабовић-Јоване, ​
 +
 +0028    И дофати хагу од Медуна, ​
 +
 +0029    Окиде му иза шаке руку. ​
 +
 +0030    Но га куми хага од Медуна: ​
 +
 +0031    „Не за Бога, Бабовић-Јоване! ​
 +
 +0032    „Немој моју окинути главу, ​
 +
 +0033    „Но ми узми коња и оружје, ​
 +
 +0034    „И узми ми вјереницу љубу; ​
 +
 +0035    „Имам блага, да се раним шњиме.” ​
 +
 +0036    То је Јован за Бога примио, ​
 +
 +0037    Оправи га грдна на дворове, ​
 +
 +0038    А узе му коња и оружје, ​
 +
 +0039    И одведе љубу вјереницу. ​
 +
 +0040    Тако стаде за годину дана. ​
 +
 +0041    Опет хага ситну књигу пише, ​
 +
 +0042    И посла је Бабовић-Јовану: ​
 +
 +0043    „Копиљане,​ Бабовић-Јоване! ​
 +
 +0044    „Коме узе коња и оружје, ​
 +
 +0045    „И одведе вјереницу љубу, ​
 +
 +0046    „А окиде иза шаке руку? ​
 +
 +0047    „Десна ме је пребољела рука, ​
 +
 +0048    „Лијевом сам с’јећи научио; ​
 +
 +0049    „Ходи,​ курво, мене на медана!” ​
 +
 +0050    Кад Јована књига допанула, ​
 +
 +0051    И он виђе, што му књига пише, ​
 +
 +0052    Он отиде хаги на медана: ​
 +
 +0053    На брицке се ћорде ударише, ​
 +
 +0054    Једном ману хага од Медуна, ​
 +
 +0055    И дофати Бабовић-Јована, ​
 +
 +0056    Дофати га по свилену пасу, ​
 +
 +0057    Лијева је замашита рука: ​
 +
 +0058    Пос’јече му двије пушке мале; ​
 +
 +0059    А Јован се добро насрдио, ​
 +
 +0060    Једном ману, хагу дофатио, ​
 +
 +0061    Пос’јече му главу од рамена, ​
 +
 +0062    Па му узе коња и оружје ​
 +
 +0063    И његову булу каданџику; ​
 +
 +0064    Здраво Јован на дворове пође, ​
 +
 +0065    Здраво пође, весела му мајка! ​
 +
 +===== Литература =====
 +  * Сабрана дела Вука Караџића,​ Српске народне пјесме,​ издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864—1964. и двестогодишњици његова рођења 1787—1987,​ Просвета.
 +  * Пјесме јуначке новијих времена,​ књига четврта 1862. Исто издата и у Београду,​ 1986.
Штампање