Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
аврам_петронијевић [2019/08/20 19:59]
жељко_тодоровић
аврам_петронијевић [2020/01/17 16:54] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 47: Линија 47:
 У Србију су се вратили у пролеће 1842. Након [[Вучићева буна|Вучићеве буне]] против кнеза Михаила Петронијевић је одређен за председника привремене управе 8. септембра (27. августа) 1842.((НА)) Након избора [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] за кнеза Петронијевић је 7. новембра 1842. постао кнежев представник и министар спољних послова. Петронијевић и уставобранитељи су се преко пољске емиграције повезали са Француском и Великом Британијом.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 191)) Русија се жалила на незаконит избор новога кнеза и заједно са Портом тражила је поновни избор за кнеза и привремено удаљење Вучића и Аврама Петронијевића из Србије. Скупштина је изразила незадовољство руским захтевима да кнез одступи и да Вучић и Петронијевић напусте земљу, па је онда скупштинска делегација у преговорима са руским и турским представницима договорила да кнез, Вучић и Петронијевић поднесу оставке и да се Вучићу и Петронијевићу дозволи боравак у унутрашњости Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 169)) Вучић и Петронијевић поднели су оставке 20. јуна 1843, па је Петронијевић након тога отишао у Јагодину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 170)) На Видовданској скупштини Александар Карађорђевић је 27. јуна 1843. поново изабран за кнеза. Руска влада је била љута због веза Аврама Петронијевића и Томе Вучића са пољском емиграцијом,​ па је потврђивање кнеза условљавала захтевом да се Вучић и Петронијевић удаље из Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 159)) Вучић и Петронијевић попустили су тек кад је руска дипломатија припретила упадом руске војске у Србију.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 160)) Отишао је 19. августа 1843. из Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 173)) Најпре је боравио у Видину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 174)) Руска дипломатија је сматрала да из Видина он и Вучић утичу на прилике у Србији,​ па су тражили од турских власти да их пресели из Видина.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 174)) Након дужег натезања турске власти су их убедиле да се у децембру преселе у Свиштов.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 175)) Крајем јуна 1844. дошли су у Цариград,​ а средином августа 1844. Русија им је одобрила повратак у Србију.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 167)) Српска влада је, да би обезбедила њихов повратак,​ [[Цветко Рајовић|Цветку Рајовићу]] заменила смртну казну заменила казном затвора.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 165)) У Србију су се вратили 29. августа 1844, а дуж пута их је свуда дочекивао одушевљени народ. У Србију су се вратили у пролеће 1842. Након [[Вучићева буна|Вучићеве буне]] против кнеза Михаила Петронијевић је одређен за председника привремене управе 8. септембра (27. августа) 1842.((НА)) Након избора [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] за кнеза Петронијевић је 7. новембра 1842. постао кнежев представник и министар спољних послова. Петронијевић и уставобранитељи су се преко пољске емиграције повезали са Француском и Великом Британијом.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 191)) Русија се жалила на незаконит избор новога кнеза и заједно са Портом тражила је поновни избор за кнеза и привремено удаљење Вучића и Аврама Петронијевића из Србије. Скупштина је изразила незадовољство руским захтевима да кнез одступи и да Вучић и Петронијевић напусте земљу, па је онда скупштинска делегација у преговорима са руским и турским представницима договорила да кнез, Вучић и Петронијевић поднесу оставке и да се Вучићу и Петронијевићу дозволи боравак у унутрашњости Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 169)) Вучић и Петронијевић поднели су оставке 20. јуна 1843, па је Петронијевић након тога отишао у Јагодину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 170)) На Видовданској скупштини Александар Карађорђевић је 27. јуна 1843. поново изабран за кнеза. Руска влада је била љута због веза Аврама Петронијевића и Томе Вучића са пољском емиграцијом,​ па је потврђивање кнеза условљавала захтевом да се Вучић и Петронијевић удаље из Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 159)) Вучић и Петронијевић попустили су тек кад је руска дипломатија припретила упадом руске војске у Србију.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 160)) Отишао је 19. августа 1843. из Србије.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 173)) Најпре је боравио у Видину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 174)) Руска дипломатија је сматрала да из Видина он и Вучић утичу на прилике у Србији,​ па су тражили од турских власти да их пресели из Видина.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 174)) Након дужег натезања турске власти су их убедиле да се у децембру преселе у Свиштов.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 175)) Крајем јуна 1844. дошли су у Цариград,​ а средином августа 1844. Русија им је одобрила повратак у Србију.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 167)) Српска влада је, да би обезбедила њихов повратак,​ [[Цветко Рајовић|Цветку Рајовићу]] заменила смртну казну заменила казном затвора.((Радомир Ј. Поповић,​ 2003, стр. 165)) У Србију су се вратили 29. августа 1844, а дуж пута их је свуда дочекивао одушевљени народ.
  
-Након повратка 11. октобра 1844. поново је именован за председника владе (кнежев представник) и министра спољних послова.((НА)) Петронијевић се у сукобу Томе Вучића и кнеза поставио у средину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 184)) [[Тома Вучић]] је све више водио русофилну политику,​ а Петронијевић је до краја 1846. прекинуо све пријатељске везе са њим.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 185)) Због сукоба са Вучићем ослабио је Петронијевићев политички утицај,​ јер су међу нижим чиновницима вучићевци били у већини.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 187)) Петронијевића је нападао и [[Стојан Симић]],​ коме је сметало Петронијевићево везивање за Турке.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 188)) Међутим,​ Петронијевић је јачао своју позицију код кнеза. Био је одан кнезу, а са великим ауторитетом,​ који је имао у Државном савету спречавао је заоштравање сукоба између кнеза и Савета.((Уставобр. стр 219)) До своје смрти 22. априла 1852. вршио је функцију председника владе. За време ​[[Српски народни покрет 1848—1849.|Српскога народнога покрета 18481849.]] помагао је Србе у Војводини тајно им дотурајући оружје.((„ПО“,​ [[http://​scindeks-clanci.ceon.rs/​data/​pdf/​0350-0802/​2008/​0350-08020857237P.pdf|Поповић,​ Р. J. „Аврам Петронијевић и Српски покрет у Војводини 1848—1849. ГОДИНЕ” Историјски часопис (2008): 237—251]])) У сукобу патријарха [[Јосиф Рајачић|Јосифа Рајачића]] и [[Ђорђе Стратимировић|Ђорђа Стратимировића]] подржао је Рајачића.((ПО)) Заједно са [[Стефан Стефановић Тенка|Стефаном Стефановићем Тенком]] безуспешно је покушавао да наговори Порту да се Војводина прикључи Србији.((ПО)) Када се новембра и децембра 1848. [[Стеван Книћанин]] нашао у тешком положају пред мађарском офанзивом Петронијевић је охрабривао да се шаљу добровољци.((ПО)) Лажне вести да је Книћанин у безизлазној ситуацији толико су га узнемириле да је 11. децембра 1848. доживео мождани удар.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 228))((ПО)) Био је спашен захваљујући пуштању крви. Током августа 1851. доживео је још један мождани удар.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 276)) Болестан је октобра 1851. кренуо у Цариград.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 276)) За то време се у Београду расправљало о његовој смени, па је Илија Гарашанин наговарао Стојана Симића да заузме Аврамово место.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 279)) Међутим,​ није био смењен. Преминуо је 22. априла 1852. у Цариграду од последица можданог удара.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 280))+Након повратка 11. октобра 1844. поново је именован за председника владе (кнежев представник) и министра спољних послова.((НА)) Петронијевић се у сукобу Томе Вучића и кнеза поставио у средину.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 184)) [[Тома Вучић]] је све више водио русофилну политику,​ а Петронијевић је до краја 1846. прекинуо све пријатељске везе са њим.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 185)) Због сукоба са Вучићем ослабио је Петронијевићев политички утицај,​ јер су међу нижим чиновницима вучићевци били у већини.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 187)) Петронијевића је нападао и [[Стојан Симић]],​ коме је сметало Петронијевићево везивање за Турке.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 188)) Међутим,​ Петронијевић је јачао своју позицију код кнеза. Био је одан кнезу, а са великим ауторитетом,​ који је имао у Државном савету спречавао је заоштравање сукоба између кнеза и Савета.((Уставобр. стр 219)) До своје смрти 22. априла 1852. вршио је функцију председника владе. За време Српскога народнога покрета 1848/1849. помагао је Србе у Војводини тајно им дотурајући оружје.((„ПО“,​ [[http://​scindeks-clanci.ceon.rs/​data/​pdf/​0350-0802/​2008/​0350-08020857237P.pdf|Поповић,​ Р. J. „Аврам Петронијевић и Српски покрет у Војводини 1848—1849. ГОДИНЕ” Историјски часопис (2008): 237—251]])) У сукобу патријарха [[Јосиф Рајачић|Јосифа Рајачића]] и [[Ђорђе Стратимировић|Ђорђа Стратимировића]] подржао је Рајачића.((ПО)) Заједно са [[Стефан Стефановић Тенка|Стефаном Стефановићем Тенком]] безуспешно је покушавао да наговори Порту да се Војводина прикључи Србији.((ПО)) Када се новембра и децембра 1848. [[Стеван Книћанин]] нашао у тешком положају пред мађарском офанзивом Петронијевић је охрабривао да се шаљу добровољци.((ПО)) Лажне вести да је Книћанин у безизлазној ситуацији толико су га узнемириле да је 11. децембра 1848. доживео мождани удар.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 228))((ПО)) Био је спашен захваљујући пуштању крви. Током августа 1851. доживео је још један мождани удар.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 276)) Болестан је октобра 1851. кренуо у Цариград.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 276)) За то време се у Београду расправљало о његовој смени, па је Илија Гарашанин наговарао Стојана Симића да заузме Аврамово место.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 279)) Међутим,​ није био смењен. Преминуо је 22. априла 1852. у Цариграду од последица можданог удара.((Радомир Ј. Поповић,​ 2012, стр. 280))
  
 ===== Литература ===== ===== Литература =====
Штампање