Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
авион_522 [2018/02/20 20:34]
жељко_тодоровић
авион_522 [2018/10/15 21:09] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +/* {{војни авион
 +| име = 522
 +| слика = Soko 522 01.jpg
 +| опис_слике = Авион 522
 +| ширина_слике = 290п
 +| намена = за прелазно школовање
 +| посада = ученик и наставник
 +| произвођач = фабрика авиона „Соко“,​ Мостар
 +| дужина = 8,77
 +| размах_крила = 11
 +|висина = 3,69
 +| површина_крила =18 
 +| празан = 2012
 +| полетна = 2680
 +| мотори = 1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1
 +| снага = 442
 +| брзина = макс. брзина,​ на нивоу мора, 330
 +| долет = 665
 +| максимална брзина,​ на нивоу мора = &​lt;​math&​gt;​330\ \frac{km}{h}&​lt;/​math&​gt;​
 +}} */
 +====== Авион 522 ======
 +**Авион 522**, југословенски авион за обуку пилота,​ дизајниран педесетих година 20. века. Пројектован је на основу успешне идеје претходног прелазног авиона 213, прилагођеног за систем школовања пилота у три нивоа, почетно,​ прелазно и борбено. Мана авиона 213 је била дрвена конструкција струкуре,​ те није могао дуго остати у употреби. Због тога је репројектован у авион 522, потпуно металне конструкције с клипним звездастим мотором,​ с ваздушним хлађењем.((Златко Рендулић,​ Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Београд,​ 1996.)) Авион 522 је коришћен у Југословенском ратном ваздухопловству ([[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|ЈРВ]]),​ све до периода потпуног увођења у оперативну употребу авиона [[Г-2 Галеб]].
  
 +===== Карактеристике =====
 +==== Опште ====
 +Пројекат је урадио исти пројектни биро, који је пројектовао и 213, у саставу:​
 +  * дипл. инг. Иван Шоштарић,​
 +  * дипл. инг. Стево Ћурић,
 +  * дипл. инг. Станко Марјановић и
 +  * дипл. инг. Мирко Дабиновић
 +
 +После пресељења,​ из Земуна у Мостар,​ фабрике авиона „Икарус“ и после њене трансформације у фабрику авиона „Соко“,​ први јој је производни програм био авион 522. Пре тога производног програма,​ фабрика авиона се, на новој локацији,​ с новим именом,​ с проширеним кадровским и производним капацитетима,​ уходавала на пословима ремонта борбених авиона с млазним мотором,​ првих код нас, F-84G тандерџет.
 +
 +Авион 522 је авион са једним клипним мотором с елисом,​ двосед,​ металне конструкције,​ нискокрилац,​ с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Крило је потпуно исте геометрије као и код 213. Кабински поклопци су грађени из једне, лучно обликоване,​ целине од плексигаса. Предњи део трупа је репројектован,​ у односу на 213, пошто је подешен за уградњу звездастог мотора с ваздушним хлађењем. Употребљен је мотор добијен из војне помоћи САД, Pratt Whitney R-1340 AN-1, снаге 600 КС (442 kW), с девет цилиндара.
 +
 +Овај мотор је коришћен на познатом америчком авиону Харварду. Конструкторима 522 је овај авион био узор при интеграцији мотора. Авион 522 му је много личио и по летним карактеристикама,​ с тим што је био повољнији од њега у полетању и слетању. Харвард је због великог жироскопског момента елисе и ротирајућих делова мотора,​ бежао при полетању и слетању у једну страну. На 522 је то разрешено фиксирањем репног точка, у средњем положају (у равни симетрије),​ при полетању и слетању.((Златко Рендулић,​ Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Београд,​ 1996.))
 +
 +Авион 522 је намењен за прелазно школовање и обуку пилота. После почетног школовања пилота на [[Аеро-3]],​ настављано је на 522 а затим на борбеним авионима [[Икарус С-49|С-49Ц]] и F-47D. Поред школовања активних војних пилота,​ на авиону 522 су школоване многе генерације резервних официра,​ пилота. Уведен је у оперативну употребу 1954. године и дуго је остао у [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|ЈРВ]]. Касније је предат на употребу [[Ваздухопловни савез Југославије|Ваздухопловном савезу Југославије]],​ где је био у употреби у разним наменама. Посебно је запажено његово коришћење у снимању ратних филмова. Веродостојно је, с одговарајућим ознакама,​ представљао познатог немачког ловца из Другог светског рата Focke Wulf FW-190. Толико је био убедљив,​ сниман на дистанци,​ да су чешки ваздухопловни историчари тражили званичну информацију о пореклу и начину његове набавке.((Златко Рендулић,​ Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Београд,​ 1996.)) Још увек лети неколико примерака авиона 522 у приватним аеро-клубовима у Србији и у **old star** мисијама у САД.
 +
 +Прототипски развој,​ дефиниција серијског стандарда и индустријализација производње авиона 522 су прошли кроз фазе „дечјих болести“. При пројектовању облоге мотора,​ конструктори су некритички одступили од решења на Harward-u у детаљима инјекторског одвода ваздуха за хлађење мотора. Последице су биле повећана бука, вибрације и слабије хлађење мотора. Предузета су опсежна развојна испитивања у лету у [[Баздухопловноопитни центар|Ваздухопловноопитном центру]] и уз ангажовање стручних служби [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничког института]],​ проблем је разрешен и са спроведеним модификацијама је дефинисан серијски стандард авиона.
 +
 +==== Перформансе ====
 +  * Максимална брзина:​ у хоризонталном лету на нивоу мора 330 km/h, у обрушавању 440 кm/h
 +  * Долет: 665 km
 +  * Оперативни плафон:​ 5.070 m
 +  * Брзина уздизања:​ највећа 6.1 m/s, пењање до 5.070 m, за 31,3 минута
 +  * Дужина полетне стазе, најмања:​ 384 m
 +  * Дужина слетне стазе, најмања:​ 589 m
 +  * Останак у ваздуху:​ највише 2 часа и 46 минута
 +
 +==== Наоружање ====
 +  * 2 митраљеза Colt-Browning,​ калибра 12,7 mm, у крилима,​ са 2x150 метака ​
 +  * 2 бомбе од 50 kg или 4 бомбе од по 25 kg
 +  * 2 ракете HVAR од 127 mm (5 инча) или 2 SKVAR од 57 mm (2.25 инча)
 +
 +==== Опрема ====
 +  * Радио-станица АН-АРЦ-3,​ ВКТ
 +  * Радио-компас АН-АРН-6 за навигацију
 +
 +===== Експлоатација =====
 +Ремонтни заводи ЈРВ су били обучени за прегледе и оправке авиона 522 и његовог мотора,​ у свим нивоима. Већих проблема није било са отказима и неисправностима. С елисама то није био случај. Многе од њих су биле употребљаване у рату и после поправке враћане у резевне стокове. Проблем је што су у рату амерички авиони са њима принудно слетали с увученим стајним трапом,​ а то обавезно доводи до савијања кракова елисе. У ратним условима је њихова оправка рађена с исправљањем на хладно. То је доводило до замора материјала и смањења отпорности на оптерећења. Таквим елисама су се ломили кракови у лету. Било је више случајева таквих удеса и катастрофа у школском центру у Задру. Стручне службе за ваздухопловне материјале [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничког института]] су разрешиле тај проблем. С разрађеним методама мерења су идентификована та места на елисама,​ а затим је извршена њихова оправка,​ методом топлотног отпуштања материјала.((Златко Рендулић,​ Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Београд,​ 1996.))
 +
 +===== Спољне везе =====
 +  * [[http://​rvipvosfrj.mylivepage.com/​file/?​fileid=3402|Упутство за авион 522 из 1966. године (у ПДФ формату)]]
 +  * [[http://​www.muzejrv.mod.gov.rs/​pages_files/​galerija_files/​galexpo_files/​522_files/​522.html|FA SOKO „522”]]
Штампање